Ne daju se studenti, pa to ti je. A lepo im je ponuđeno da ekspresno reše stambeno pitanje. Dobro, ne baš ekspresno, ali jednog dana, u perspektivi. Možda. Ako veruju obećanjima predsednika Aleksandra Vučića.
I što mu pa ne bi verovali, nije kao da je nekad slagao nekoga kada je pričao o jeftinom rešavanju stambenog pitanja. Dobro, osim možda 2013. I 2016. I 2021. Ali sad će to da reši, stvarno. Sve što treba jeste da prestanu da protestuju i blokiraju fakultete i ulice i povoljni krediti ima da padaju sa neba, brže nego učešće, za koje smo videli da je za samo tri dana sa 2.250 evra najpre palo na 1.000, pa onda na 750. I plus ih je predsednik pozvao da se uključe u razne državne projekte, zvučalo je to malo u fazonu: „Deco, pa što bismo se svađali, pa mi smo drugari, a u okviru Ekspa ima para za sve, pa i za vas, samo batalite te blokade, šta će vam to u životu?“
Takođe, ako realno pogledamo, pa te blokade i koštaju, nema se više za batinaše i besne vozače kao na početku protesta. Tu i tamo neko nekoga ponese na haubi, a batinaši sada umesto da dele batine počeli i da ih dobijaju. Koliko para, toliko muzike, to jest fajta, a sudeći po dešavanjima proteklih par nedelja, izgleda da su batinaši u poslednje vreme baš slabo plaćeni. Još nam samo fali da i oni krenu u neki štrajk i blokade, pa na šta bi to ličilo?
Izgleda da vlast nema više para za batinaše i besne vozače kao na početku protesta. Po onome šta rade poslednjih dana, čini se da su i batinaši baš slabo plaćeni. Još samo fali da i oni krenu u neki štrajk i blokade
Zamislite samo, okupe se onako maskirani, blokiraju Predsedništvo i krenu da skandiraju „oćemo platu, oćemo platu“ i „dole uprava“, a na transparentima parole „I batinaši su ljudi!“, „Kako da gazim ljude s praznim rezervoarom?“ i „Ž sui huligan!“ Kao da nije dovoljno blamantno što u svet odlaze slike pobunjenih studenata, profesora, srednjoškolaca i glumaca.
Stoga je jako bitno ako bismo ikako mogli da mirno okončamo te proteste i raziđemo se svojim kućama ili fakultetima, ko gde već boravi. Jeste, predsednik je malo slao kontradiktorne poruke ovih dana, te prvo ga baš briga da li će studenti da uče ili ne, njihova stvar, pa onda apeluje na njih da se ipak vrate svojim obavezama, samo što ne reče radnim zadacima, kao nekad Slobodan Milošević, ali nije ni njemu lako, jer ta studentarija em što ga prvo ništa ne sluša, a drugo, kad hoće da priča nekima koji hoće da ga slušaju, oni dođu ispod prozora pa mu zvižde, skandiraju „izađi, mala“ i ometaju ga usred živog TV prenosa.
I kao da sve to nije dovoljno, ne žele uopšte ni da razgovaraju sa njim o bilo čemu jer, kao, pazite sad, „nije nadležan“. A izvin’te, gospodo studenti, ako vam je to uopšte pravo ime, a ko je nadležan? Da nisu možda institucije? Pa kakva je to država u kojoj institucije odlučuju šta će i kako da se radi? To onda i nije država i takva tvorevina i zaslužuje da protiv nje svi živi vode hibridni rat, od Albanaca i Nemaca, preko Amerikanaca, pa sve do Tonina Picule i Klingonaca.
Na ćoravog vuka i zec diže nogu, kaže stara izreka, mada bi i u tom slučaju zec morao da bude dosta veliki, ali to je već neka druga priča i lakše bi sve to objasnio predsednik, koji je nedavno uživo objašnjavao izreku „videla žaba da se konj potkiva, pa i ona digla nogu“, mada to nije baš najsrećnije ispalo. Uglavnom, da ne širimo priču, suština je da se ne sme dozvoliti Piculi i ostalima da nas savladaju u hibridnom ratu.
A ako batinaše i narkodilere naoružane „poršeima“ mora da šalje na studente, vlast baš postaje izložena prema spoljnom neprijatelju i eto nevolje. Ući će dok vlast ne gleda, pokrašće nam i Ekspo i BDP i zlatno doba i na kraju srušiti i vlast. Pa ima li šta strašnije?
