Možda mislite da je ministar kulture Nikola Selaković bahat i nekulturan u ophođenju prema pravosuđu. Možda mislite i da je njegov advokat Vladimir Đukanović, pravnik, takođe bahat i nekulturan, pa i neprofesionalan, u ophođenju prema pravosudnim institucijama države u koju se svaki čas kune i priča kako je voli više od svega. Možda mislite i da je samo u potpuno zarobljenoj i uzurpiranoj državi moguće da kampanju protiv jednog dela pravosuđa vodi predsednik lično, uz pomoć niza stranačkih kolega, tabloida i lojalnih analitičara.
Možda sve to mislite, ali to samo znači da je za vas čaša uvek poluprazna, a ne polupuna, i da vam je potrebna promena perspektive. Umesto da sve posmatrate kroz sive naočare, vreme je da nabacite ružičasta sočiva i prihvatite jednu prostu činjenicu. Slučaj Nikole Selakovića je šansa za sve nas!
Dakle, ko nije ispratio, da se podsetimo. Bivši i sadašnji ministar Selaković osumnjičen je za razna muljanja oko Generalštaba kako bi se on poklonio američkom predsedniku Donaldu Trampu, tačnije njegovom zetu Džaredu Kušneru. I Javno tužilaštvo za organizovani kriminal, šta će, uzme da radi svoj posao, pokrene poluge, krene u istragu i procesuiranje odgovornih, al’ ne lezi vraže, nije se to uopšte dopalo ministru. Pa on je ministar, bre! I to Vučićev! Otkud nekom tamo JTOK-u ta suluda ideja da uopšte sme da se bavi time šta on radi?
Dobro, realno kome bi se i dopalo da ga za nešto sumnjiči institucija koja u nazivu sadrži reči „organizovani“ i „kriminal“? To još može da se razume, ali ne baš i njegova reakcija. I on, baš kao i stranački mu kolega Đukanović, tvrdi da je veliki patriota i da obožava državu Srbiju, ali ako neki deo te države, eto, uradi nešto što mu se ne sviđa ili mu ide na štetu, Selaković će tom delu države jednostavno osporiti da je deo države.
To su neki odmetnuti blokaderi, kriminalci, koji su uzurpirali moć, oni su država u državi. Ili, što bi drugar Tramp rekao, duboka država, brale. Kakva genijalna taktika!
Konačno se i jedan ministar odlučio za građansku neposlušnost. Možda je i njemu dozlogrdio javašluk državnih organa. Ili je samo zabrinut za sopstvenu sudbinu. I čemu onda toliko laktanje za fotelju ako ona osim udobnosti za zadnjicu ne donosi i malo imuniteta za telo i dušu
Reče Selaković da nema vremena da ide na saslušanje, da ima pametnija posla nego da se bakće sa nekakvim tužilaštvom, da mu pošalju mejl, pa će im se javiti neki dan od ponedeljka, ako mejl ne ode u spam, pozzzz.
I tu dolazimo do potencijalne koristi za sve, ako mu ovaj „zabole me“ pristup prođe. Jer ako prođe ministru, zašto i drugi građani ne bi mogli sutradan, ko god da ih od državnih organa cima za nešto, samo da kažu: „Ček’ da pogledam u kalendar, uf, pa ne mogu, baš tad imam zakazano da ne radim ništa, znate šta, ajde zvaću ja vas, ako se setim.“ Ili ko god da ‘oće nešto od tebe, ti jednostavno kažeš: „Izvinite, ali ja vas ne priznajem, prema tome, ne obraćajte mi se. Nemojte da pozovem Đuku!“
Tokom poslednjih godinu dana građanska neposlušnost u različitim oblicima je uzela maha i lepo je videti da se tome pridružio i jedan ministar. Možda je i njemu dozlogrdio javašluk državnih organa i funkcionera u foteljama. Doduše, dok građani već mesecima pozivaju na temeljno reformisanje, recimo, policije i ostalih bezbednosnih struktura – čijim radom nisu zadovoljni zato što su iste te strukture do kraja zloupotrebljene da bi zaštitile interese jedne političke partije – Selaković ‘oće da ukida jedno tužilaštvo zato što po slovu zakona radi svoj posao onako kako bi trebalo.
Otuda pomalo deluje da je njegova građanska neposlušnost motivisana pre svega njegovom građanskom zabrinutošću za sopstvenu sudbinu, a ne željom da institucije zaista funkcionišu kako bi trebalo, prema svim građanima jednako, pa makar oni bili ministri. Jer čemu laktanje za fotelju, ako ta fotelja osim udobnosti za zadnjicu sa sobom ne donosi i malo imuniteta za telo i dušu?
