Ko do sada nije znao, prethodnih dana mu se ukazalo na stranicama domaćih tabloida – dok svet grca u ratu i konfliktima, naš veliki lider, naš otac nacije Aleksandar Vučić ni sa kim nije zaratio – još, pa mu imamo biti zahvalni na tome, a ako nismo zahvalni, blokaderi smo koji ne praštaju i ne priznaju uspeh i žele Srbiji najgore. To što sada ne ležimo u blatnjavim rovovima već u toplim domovima, isključivo je njegova zasluga.
Dok pola zemalja Bliskog istoka raketiraju jedni druge, dok se i dalje ratuje čak i na tlu Evrope, Srbin u mirnodopskim uslovima uživa u svom zlatnom dobu i samo prstićem boc – aranžman za Španiju, aranžman za Mauricijus, aranžman za Dubai… dobro, ovo poslednje nije bilo baš pametno u ovom trenutku, ali shvatate poentu. Kako reče predsednik u jednom od poslednjih televizijskih gostovanja, sve vam je to on omogućio, ne baš bukvalno, ali mi, bahati građani, pare za ta putovanja zaradili smo zahvaljujući uslovima koje nam je država obezbedila. Ista ona država koju svaki čas psujemo, ali sad kad je frka, kad je stani-pani, upravo tu državu prvu zovemo da nas vadi iz nezgodnih turističkih aranžmana.
Lepa reč
Jeste da je evakuacija građana iz rizičnih područja nešto što inače sve države rade, što se podrazumeva i oko čega niko ne pravi pitanje, a još manje za to očekuje zahvalnost i kovanje u zvezde, ali našeg predsednika nije blam da kaže. On voli da ga pohvalimo za bilo šta, baš bi mu, eto, značilo, pa vi, sugrađani dragi, dok čekate te avione, uputite čoveku koju lepu reč. Ionako ste zaglavljeni na aerodromima, šta uostalom pa radite? Vama je to ništa, a njemu će puno značiti jer možda vama po glavama padaju bombe, ali njemu je ipak najteže u svemu ovome.
Ako već mora neko da nas napada i da po nama nešto pada, pa ima li šta lepše nego da po nama padaju naši, domaći pendreci i udarci
I kada se bezbedno evakuišete nazad u svoju najbolju državu na svetu, potrudite se da napišete koji lep komentar na internetu o predsedniku. Nemoj da vam je teško. Pronađite mu neki kapilarni glas, ponudite svoju adresu da na njoj prijavi pokojeg glasača iz Republike Srpske, učinite nešto konkretno da država u kojoj nema rata ostane država u kojoj nema rata. A biće rata, jasno vam je, ako blokaderi dođu na vlast.
Dok svet ratuje po principu ko protiv koga stigne, mi tu i tamo imamo problema samo sa Hrvatima i Albancima. Dobro, i sa Bosancima. Dobro, i sa Crnogorcima. Ali veća opasnost od svih njih jesu ovi naši, unutrašnji elementi, koji rovare i pokušavaju da izvedu obojenu revoluciju, koju smo već pobedili mnogo puta u proteklih 15 meseci, ali oni rovare i dalje jer ne mogu da se pomire sa činjenicom da su izgubili i da je najviše što mogu da dobiju par poglavlja u udžbeniku o obojenoj revoluciji. Onom koji još nije započet, ali biće, budite strpljivi.
Samo domaće
Ali otkucava i njima sat. Ne ovaj Šapićev, on ne može da otkucava ništa, pošto su mu otpale i kazaljke i brojevi, ali shvatiće i ti blokaderi koliki je poduhvat što nismo u ratu ni sa kim, a realno možemo i znamo da ekipa na vlasti to povremeno voli. A mi smo sada prvi put mimo glavnih dešavanja i ne napadaju ni Amerikanci, ni Britanci, ni Rusi, ni Izraelci ni Iranci. Jedino nas svaki čas napadaju ovdašnja policija, žandarmerija i batinaši, ali ni oni na nas ne bacaju bombe već eventualno suzavac i pokoji zvučni top. A ako već mora neko da nas napada i da po nama nešto pada, pa ima li šta lepše nego da po nama padaju naši, domaći, organski i neprskani pendreci i udarci?
