Neverovatno je da je od prethodnog teksta u ovoj rubrici prošlo samo sedam dana, ali sećate li se penis kampanje u državno-stranačkoj režiji? Da, malo smo prebrzo prešli preko toga, ali možda i nismo, ipak smo se dobro sprdali na taj račun, no brzo smo se vratili na ono što je fokus, a to je ono čime sam upravo završio prethodni tekst – odgovornost onih koji su krivi za smrt 15 naših sugrađana u Novom Sadu.
Od tada je vlast, kao da svi raniji autogolovi nisu bili dovoljni, zabila još jedan, tako što je poslala svoje đokocrtače, da slikama crvenog srednjeg prsta obogate gradske fasade po Srbiji. Ovaj ku*ac od kampanje je izgleda krenuo od jedne od najumnijih glava koje SNS trenutno ima, a to je gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić, koji je na svom profilu prvi okačio sliku crvene ruke koja pokazuje srednji prst. S obzirom na to da je u pitanju čovek koji aerodrome zove „aerodrum“, a zoo-higijenu „zoo-hijena“ i koji svečano otvara semafore, kampanja nije ni mogla bolje da prođe. Njihov trenutni maksimum je da pošalju svoje pešadince da crtaju srednjake po fasadama škola, ali se narod brzo organizovao i sa nadvožnjaka poskidao transparente sa pomenutim sadržajem, a skaredni crteži su vrlo brzo pretvoreni u cvetove najrazličitijih boja. I ko onda kaže da SNS ne čini ovu zemlju boljom? Posle ove njihove kampanje svakako je bar malo šarenija i veselija, iako im, doduše, to nije bila namera.
Ovaj ku*ac od kampanje je izgleda krenuo od jedne od najumnijih glava koje SNS trenutno ima, a to je gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić, koji je na svom profilu prvi okačio sliku crvene ruke koja pokazuje srednji prst.
Ali teško ćemo mi jednog dana nekim budućim naraštajima da uspemo da objasnimo da smo imali vlast koja nam je, na zahteve da se utvrdi odgovornost za pogibiju 15 ljudi, odgovorila srednjim prstom i to ne onim figurativnim, već bukvalnim. I to crvenim, da ne shvatimo slučajno pogrešno da se zbog nečega kaju. Ne, oni se ne kaju. Čak i kad je svima jasno da nisu u pravu i kada se cela zemlja podigne da im to pokaže, oni misle da su ipak oni u pravu. „Da, ruke su nam krvave, ali vam jednom tom krvavom rukom pokazujemo srednji prst, jer šta nam možete?!“
Tako smo vrlo brzo od „Vukovi tvoji su uvek uz tebe!“ došli do „Evo vam ga!“, a koliki je ovo debakl bio verovatno govori i činjenica da su i najokoreliji naprednjaci vrlo brzo odustali od akcije, dok botovi nisu ni pokušavali da je brane po društvenim mrežama. Valjda sa namerom da zatrpaju još jedan epski gaf u nizu, naprednjaci su organizovali stranački skup u Jagodini koji je trebalo ne znam kome da pokaže ne znam šta, ali je na kraju pokazao da uz vođu im nisu stali ni lojalisti, a kamoli vaskoliko članstvo i simpatizeri. Svega 14.000 ljudi napabirčeno je u pomoravski grad, što je za tačno tri hiljade manje od ukupnog broja lojalista, koji se vazda krvlju zaklinjaše na podršku Aleksandru Vučiću. I u vatru i u vodu za njega, ali dobro, možda ne moramo baš u Jagodinu. Ovaj broj verovatno nije mnogo pomogao ni duboko poljuljanom egu vođe naprednjaka, jer je u isto vreme na protestu u Beogradu verovatno samo redara bilo više nego onih koji su dovedeni u Jagodinu da mu kliču.
Ali, da završim i ovog puta kao i prošlog. Sve je ovo, na kraju krajeva, apsolutno nebitno. Jedino je bitno da odgovorni za tragediju u Novom Sadu odgovaraju, da institucije najzad počnu da funkcionišu u skladu sa zakonom i da nam se nikad više ne ponovi vlast koja šalje nasilnike i kriminalce na decu zato što nije u stanju da prihvati odgovornost za sopstvene postupke.
