Predizborna kampanja je počela. Nikad, doduše, nije ni prestajala. Predsednik Aleksandar Vučić praktično je započeo kampanju za premijera posetom Boru, mada niko to ne zove tako zvanično, ali tako vam je to.
Bor je izabran za prvu žrtvu, a predsednik ga je posetio u strogo kontrolisanim uslovima. Klasična fora, došao da sasluša narod, jer on zna narod, zna sve toponime i on će da reši sve što može, jer institucije koje bi nešto rešile, jelte, nemamo, pa mora on da sasluša i svaki problem zapiše plajvazom u tefter. Jeste i ranije zapisivao i obećavao promptno rešavanje problema, pa se posle ispostavilo da nije rešio ništa, ali ko se toga još seća, a možda je čovek izgubio tefter. Plajvaz znamo da ima, dobio onomad od Trampa, mada ne znamo da li ga i dalje koristi, jer nam Tramp više nije drugar.
Predsednik se, kako to obično i biva, pred kamerama gađao parama i projektima, pogađao ili izmišljao cene na licu mesta. Čak je obećao da će videti sa Kinezima da smanje malo zagađenje iz rudnika, taj arsen, kao da ne postoji zakon koji to reguliše i koji bi morao da važi za sve, nego zaštita zdravlja ljudi i životne sredine počiva na molbama predsednika, u fazonu: „Ajde smanji to malo, živ ti ja, nemoj toliko, bre, da zagađuješ!“ I za to će, pazite sad, „zamoliti kineskog predsednika Si Đinpinga“, kao da je Si predsednik Bora, a Bor kineska teritorija na kojoj zakoni države Srbije ne važe.
Kampanja je tek počela i biće sve teža za gledanje, jer su naprednjaci u međuvremenu potpuno legitimisali nasilje maskiranih kriminalaca koje predsednik od milošte naziva lojalistima. Da, to su oni što su mu se krvlju zaklinjali na vernost, a sada puštaju tuđu krv po ulicama
Pijačarsko pogađanje, nažalost, slomilo se na ženi čije dete boluje od dijabetesa i koja je tražila pomoć, a Vučić ju je bukvalno naterao da pred kamerama i stotinama prisutnih otkrije osetljive privatne informacije o sebi i detetu pored nje. Ta epizoda i posle skoro 14 godina vlasti, tokom kojih smo se baš svega nagledali, sigurno spada u top tri najodvratnije stvari koje je uradio, a ne zaboravite da smo ga gledali kako jede jabuku i kinji neoženjenog čoveka u Gadžinom Hanu.
Kampanja je, dakle tek počela, a čega ćemo se sve nagledati još ne znamo, ali sigurno znamo da će biti sve teže za gledanje. Ne samo zbog raznih bizarluka, već zato što su naprednjaci u poslednjih godinu i po dana potpuno legitimisali nasilje i agresiju koje nad građanima sprovode crnokapuljaški kriminalni skvodovi, čije je angažovanje još onomad najavio upravo predsednik, nazivajući ih milozvučno – lojalistima.
Da, to su oni muškarci koji se prvo jedni drugima, a onda i njemu, krvlju zaklinju na večnu vernost. Tada su, zbog zakletve, puštali svoju krv, a sada puštaju tuđu po srpskim ulicama, tako da se ništa manje ne očekuje ni u kampanji, pogotovo jer neposlušni građani sve češće sačekaju funkcionere SNS-a gde god da se pojave i ometaju im aktivnosti.
Zato se može očekivati da kampanja bude pomalo i u stelt modu, nalik onim tajnim žurkama na koje može da se uđe samo sa specijalnom pozivnicom. Dakle, ne zna se kad stiže Vučić, ne zna se gde stiže, ali kad stigne sve je spremno. Pa i podobna publika, koja je u principu i najvažnija, jer mu ne treba publika koja može da napravi neku neprijatnost.
Jedini je problem što u Boru ispade da i strogo kontrolisana publika može da napravi neprijatnost, ali to već nije bilo do publike. Šteta što se među svim tim lojalistima ne nađe bar jedan da se zakune da će predsedniku da održi kurs normalnog ljudskog ponašanja, sa posebnim osvrtom na pristojnost i granice u odnosu prema ljudima, ako se to uči uopšte. Ako ne, onda ništa, uvek može da se napravi neka publika u ChatGPT-u. Ako može plan cele jedne države da se poveri veštačkoj inteligenciji, što ne bi moglo nekoliko desetina tapšača koji se samo smeškaju i tapšu.
