23. septembar
Moj drug Srđan mi je poslao ovu vest danas.
Valis Laboratorije su objavile da je njihova upotreba moždanih organoida („mini mozgova“) podigla kvantum kompjuting na pet milijardi gejtova, u poređenju sa sadašnjih deset hiljada.
To će omogućiti Post-Quantum Pay (PQP) rešenja za kriptovalute, jer se takozvani „Q-Day“ – dan kada kripto neće biti imun na novo kvantumski podržano razbijanje zaštite – izgleda približava.
Svi bitkoini koji se na vreme ne prebace na novu zaštitu, takav je predlog, staviće se u novi Non-Sovereign Wealth Fund (Meta-Državni Investicioni Fond) čiji vlasnik neće biti niko, koji bi vredeo oko sedam hiljada milijardi dolara i koji bi za razne humanitarne svrhe distribuirao oko 48 milijardi dolara godišnje.
Ne, ni meni nije jasno ništa od ovoga gore. Španska sela. Strani jezik. Druga planeta. Novi civilizacijski univerzum.
U međuvremenu, mi se i dalje iscrpljujemo „Ustašama“ i „Šiptarima“, ubeđujemo se u lečenje mističnim zračenjem po raznim manastirima, obilno nagrađujemo lopove i neznalice dok kažnjavamo stručne i kreativne, hvalimo se naoružanjem pravljenim za ratovanje početkom dvadesetog veka, preduzetništvo smo zamenili kladionicama, fokusiramo se na beton i gvožđe kao osnov ekonomije i duboko verujemo da su mišići i sise najuzbudljivija stvar na svetu!
Nije bolje ni u zemljama kojima krčmimo narodno blago: predsednik Amerike – bez ikakvih naučnih dokaza – tvrdi da paracetamol u trudnoći izaziva autizam, populisti nude sistemska rešenja kojima bi se smejale i vaspitačice u obdaništima, dok predsednici nekih drugih nama prijateljskih zemalja konsultuju astrologe pre donošenja važnih odluka.
Mi se i dalje iscrpljujemo „Ustašama“ i „Šiptarima“, ubeđujemo se u lečenje mističnim zračenjem po raznim manastirima, obilno nagrađujemo lopove i neznalice dok kažnjavamo stručne i kreativne, hvalimo se naoružanjem pravljenim za ratovanje početkom dvadesetog veka, preduzetništvo smo zamenili kladionicama, fokusiramo se na beton i gvožđe kao osnov ekonomije i duboko verujemo da su mišići i sise najuzbudljivija stvar na svetu
Postali smo binarni kao i tehnologije koje menjaju svet oko nas: „1“ je naučno znanje koje postaje sve dublje i sve šire, „0“ je naša glupost koja je takođe sve dublja i šira. A jaz između ove dve binarne krajnosti je sve veći…
Nismo dobro.
23. septembar
Kada već govorimo u zakoračivanju u blisku budućnost: Edi Rama je najavio da će Albanija isprobati virtuelnog „ministra“ za javne nabavke na bazi veštačke inteligencije. Ako projekat zaista krene to bi bio prvi ili jedan od prvih „AI“ ministara na svetu.
Rama je poznat po PR akcijama, pa ovo treba uzeti sa malo opreza, mada je publicitetski cilj već postigao. Suštinska ideja, međutim, ima smisla. Mnoga istraživanja i prakse pokazuju da je najbolji i najbrži način za smanjenje korupcije – pored funkcionalnog tužilaštva i sudstva – izbacivanje ljudi iz uticaja i odluka u kojima se vrte velike pare. Nema ljudi, nema korupcije – pod uslovom da je sistem dobro naštelovan.
Ovo zvuči čudno i kontradiktorno. Zar nije lek protiv korupcije puna transparentnost odlučivanja, propisi, zakoni, sudovi, zatvori..? U principu da, ali ljudska priroda je takva – tako smo evoluirali i tu malo šta može da se uradi – da nesvesno uvek juri najveću korist sa najmanje napora. Mi smo „lenji maksimajzeri“ (lazy maximisers). Zato se ispravno kaže „daj čoveku vlast/moć/položaj, pa ćeš videti kakav je stvarno“.
U jednoj poznatoj firmi ovo se zove „kuća u Marbelji“ efekat. Već godinama, stručnjaci firme učestvuju u definisanju parametara za kupovinu velikih, ključnih tehnoloških sistema. Za neke od njih, odluka o najboljem uparivanju zavisi i od preko šest stotina parametara. Dakle, dobro se zna šta je najbolje rešenje za firmu. Već godinama, međutim, firma ima probleme sa svojom infrastrukturom jer sistemi nisu nabavljeni na bazi toga. „Kuća u Marbelji“, razumete…
Zar nije lek protiv korupcije puna transparentnost odlučivanja, propisi, zakoni, sudovi, zatvori..? U principu da, ali ljudska priroda je takva – tako smo evoluirali i tu malo šta može da se uradi – da nesvesno uvek juri najveću korist sa najmanje napora. Mi smo „lenji maksimajzeri“ (lazy maximisers). Zato se ispravno kaže „daj čoveku vlast/moć/položaj, pa ćeš videti kakav je stvarno“
Čak i u Singapuru – zvanično najmanje korumpiranoj zemlji na svetu, gde ministri imaju godišnju platu od milion dolara, ali idu na robiju godinama čak i za male pronevere ili čak i ako ne prijave poklon od par stotina dolara – desi se da se neko opeče. Zato korupciju imamo i u takozvanim uređenim zemljama. Ako postoji prilika da iskoristimo svoj položaj, vrlo malo nas je u stanju da to odbije. Ljudska priroda…
Zato pametna mašinizacija ovakvih odluka, po jasno unapred definisanim i javnim kriterijumima, možda i nije loša stvar. Lakše je samo na kraju to overiti jednim transparentnim i od javnosti kontrolisanim stručnim telom. Trenutno, i ChatGPT bi bio u stanju da bude bolji ministar, što se efektivnih odluka za dobrobit društva tiče, nego značajna većina „ljudskih“ u većini zemalja na svetu.
I Britanija to shvata, i koristi veštačku inteligenciju da povrati deo sredstava, skoro pola milijarde funti, izgubljenih kroz korupciju tokom kovida.
A kod nas i u regionu i u sličnim vilajetima? Pa, za početak, bilo bi dobro imati bilo kakvu inteligenciju…
24. septembar
Pijani grof koji zemlju prokockava na kartama, napravio je sebi sopstvenu paradu ponosa.
Ponosi se, jadan, sobom. Svoju razvaljenu kuću ne može na paradu, pa je naredio da mu lokalni panduri marširaju ispred kuće. Nema ih mnogo, ali bolje nešto nego samo njegovo očigledno raspikućstvo.
Tužan je grof, duhoklonuo, oseća negde duboko dole da je niko i ništa, ali ne da se ljudska priroda, traži potvrdu i pohvalu gde god je moguće, čak i u lažima. Posebno u lažima.
Grofovija je gladna, sem njegovog dvora, ali opsena nema cenu. Posebno kada je opsena sve što je grofu ostalo.
Hteo je grof da ima paradu koja se njemu sviđa. Strogu, jednobojnu, jednoumnu paradu nekakve sile. Busa se grof u pileće grudi, opijen vlašću, opijen sobom.
Grofovija je gladna, sem njegovog dvora, ali opsena nema cenu. Posebno kada je opsena sve što je grofu ostalo
Umesto optimizma i palete boja, možda i duge, grofova parada je tmurna, siva i crna, u kamuflažnom dezenu. Voli grof kamuflažu, pa to ti je. Voli je više nego što popovi u Sremčevoj satiri vole krofne…
Umesto „plutajućih bina“ i šarenih skulptura, ulicama su orale teške gusenice. Rastura grof svoje imanje, ali baš ga briga, nema cene kada treba da se pokaže pred pajtašima! Nema konfeta u vazduhu, samo lima i buke. Nema igranja po ulicama, samo marširanja. Nema grljenja, samo poslušnosti.
Nije u paradi bilo veselja, to nije primereno, samo strogih i maskiranih poslušnika. Nije baš uobičajeno da se lica u paradi kriju, zna on to, niko to ne radi, ali ovako deluje moćnije, strašnije, zlokobnije. Seiri grof sa svoje tribine na ovaj prizor, sve misleći kako će komšije – s kojima nije u dobrim odnosima – malo da se štrecnu.
Umesto „plutajućih bina“ i šarenih skulptura, ulicama su orale teške gusenice. Rastura grof svoje imanje, ali baš ga briga, nema cene kada treba da se pokaže pred pajtašima! Nema konfeta u vazduhu, samo lima i buke. Nema igranja po ulicama, samo marširanja. Nema grljenja, samo poslušnosti
Pored njega, na počasnim mestima, isti oni koji grofa pelješe za kartaškim stolom, kojima krčmi porodično nasleđe. Još ga nisu iscedili, još svašta može da mu se uzme, pa ga treba i posetiti s vremena na vreme. Držati ga „toplog“. Niko drugi grofu nije došao. Znaju ga… Čauši i „gadonačelnici“ ne mogu da biraju; duša i džepovi su im zakovani za njega, s njime i u propast, pa kad pukne, svi onda kud koji… Za sada su sigurni.
Voli grof balove pretnji, ništa drugo mu više nije ostalo.
25. septembar
U skoro svim elementima, crkve, a posebno „barokne“ kao što su katolička i ova naša, podsećaju na Marvelov Sinematički Univerzum (MCU). Simboličke paralele su previše jake da se ne primete.
U oba univerzuma vladaju mistične i neobjašnjive sile, zračenja i energije, koje superheroji koriste ili kao svoje oružje ili se protiv njih bore. Neke sile leče, neke ubijaju.
Oba imaju superheroje, nadbića i polubogove sa supermoćima, koji mogu da čine čuda.
Oba imaju obilje bogatih i neobičnih kostima, kapa i maski i neobična imena.
Oba imaju tajne i čudotvorne materijale, kristale i metale, tečnosti i prahove, vatre i vode…
Oba imaju čudotvorna oružja i oruđa, magične predmete kojima se bore, brane i napadaju.
Oba imaju svoje čarobne palate, legla, skrovišta, čardake na nebu, na zemlji, ispod zemlje.
Oba imaju mesta hodočašća, mesta obnove, izlečenja, konačne spoznaje sebe i svoje uloge u svetu, mesta transformacije za nove konačne borbe i pobede.
U oba univerzuma vladaju mistične i neobjašnjive sile, zračenja i energije, koje superheroji koriste ili kao svoje oružje ili se protiv njih bore. Neke sile leče, neke ubijaju
Oba su simboli nade i transformacije redovnog i svakodnevnog u čudesno i neverovatno, ali samo jedan od ovih univerzume gleda u budućnost i spas traži u neprestanoj transformaciji, umesto u večnoj nepromenjivosti.
Oba su eskapizam, bekstvo od realnog života u fantaziju, u halucinaciju. Nije poslednja stvar u Pandorinoj kutiji bila nada, nego halucinacija. Nadu je moguće ubiti, halucinacija baš tada počinje.
