20. decembar
Ovo je poslednja kolumna u 2025: godini laži, obmana i opsena, masakara odenutih u ruho pravednosti, manipulacije predstavljene kao istine, najgorih aspekata ljudske prirode koje nikakva moderna tehnologija ne može da prosvetli svojim svetlucavim ekranima.
U ovoj godini, nastavku prethodnih nekoliko, videli smo koliko je naša civilizacija krhka, ali i kako se zajedničkim naporima može i da brani. Srpski studenti, kao i neke njihove druge kolege na planeti, postale su simbol globalnog otpora neoliberalnoj i neofeudalnoj tiraniji.
Jedan naš nedavni slučaj je sve ovo u malom.
U Čačku i okolini – kaže se u knjizi Birajte reči – postoji lokalni izraz za popularni engleski termin „spin“ koji označava manipulaciju, izvrtanje istine i opšte mućenje vode za svoju korist: „vrćevina“.
Arhivrćevinu je nedavno javnosti servirao i ministar za EU integracije ovdašnji.
Braneći neodlazak predsednika države na nedavni EU-Zapadni Balkan samit u Briselu – čin inata koji će nam se opet obiti o glavu – dotični ministar je demonstrirao majstorsku radionicu radikalnog obrtanja stvari na glavu i takozvanog ekstremnog preokviravanja (re-framing). Drugim rečima, „spin“: promenu sočiva, mađioničarski trik kojim jedna interpretacija stvari bude zamenjena drugom, često suprotnom. Manipulacija na steroidima. Nekada providna, kao ovde, nekada vrlo perfidna.
Evo nekoliko ključnih tačaka „vrćevine“ iz ove propagandne akrobacije.
„Predsednikov neodlazak na samit je znak stvarne posvećenosti članstvu u EU.“ Kao što je neodlazak na roditeljski sastanak u školi znak stvarne posvećenosti dobrobiti svog deteta.
Proces pristupanja EU sadrži 33 standardna poglavlja grupisanih u šest klastera. Za više od dve decenije u procesu pridruživanja, Srbija je do sada svojim reformama zaslužila otvaranje 22 poglavlja, odnosno dva klastera i četiri godine nijedan. Samo dva pregovaračka poglavlja su do sada privremeno zatvorena
„Put u EU mora biti zasnovan na zaslugama, međusobnom poštovanju i iskrenoj posvećenosti zajedničkoj budućnosti.“ Ove zasluge i iskrenu posvećenost srpski režim demonstrira svakodnevno nasiljem nad građanima, slobodnim medijima, školama i fakultetima, kancerogenom i sada već letalnom korupcijom, kriminalom u svim porama vlasti, svakodnevnom patološkom anti-EU retorikom i vređanjem poslanika Bundestaga prilikom nedavne posete našem parlamentu.
„Kratkovidim odsustvom volje da se rezultati reformi u poslednje četiri godine, počevši od izmena Ustava početkom 2022. pa nadalje, vrednuju jednim simboličkim procesnim korakom u pristupnim pregovorima, građanima naše zemlje je poslata veoma loša poruka koja samo pothranjuje anti-evropske narative i obeshrabruje nosioce reformskih procesa u društvu.“
Na tu temu: proces pristupanja EU sadrži 33 standardna poglavlja (oblasti prilagođavanja zemlje kandidata evropskom pravnom sistemu – „akvisu“) grupisanih u šest klastera (megatema). Za više od dve decenije u procesu pridruživanja, Srbija je do sada svojim reformama zaslužila otvaranje 22 poglavlja, odnosno dva klastera i već četiri godine nijedan. Samo dva pregovaračka poglavlja su do sada privremeno „zatvorena“ („tu smo negde“ sa reformama).
Crna Gora je za mnogo kraće vreme otvorila sva poglavlja/klastere i privremeno zatvorila dvanaest, Albanija je takođe otvorila sve.
To je, naravno, zato što nas mrze. Zato što hoće da nam otmu Kosovo. Zato što mi ne želimo da opet budemo žrtve svetske/vatikanske/masonske/rotšildovske/vanzemaljske zavere… Zato što mi jedini imamo integritet i obraz i ponos i moralnu superiornost i istorijske žrtve koje niko drugi nema.
Malo smo ušminkali prase koje prodajemo kao Mis Sveta i užasno smo ljuti što za to malo karmina koje smo mu razmazali nismo od EU dobili keksić, ni pohvalu, ni zvezdicu na svesci, ni bedžić da se makar malo pohvalimo
Ne zato što smo zemlja koju vodi gangsterski klan, kriminalci u skupim italijanskim odelima, mufljuzi i psihopate, nacionalistički i verski talibani, ruski korisni idioti i okoreli, ponosni antievropejci i reakcionari, zato što smo sami sebi urušili vladavinu zakona, slobodne medije, nezavisnost sudstva i univerziteta, ljudska prava, što smo sami sebe ruinirali i postali divlja toksična asteroidna kolonija i deponija raznih predatorskih režima sličnih našem, samo većih i gorih. Ne, to nema veze s time.
Malo smo ušminkali prase koje prodajemo kao Mis Sveta i užasno smo ljuti što za to malo karmina koje smo mu razmazali nismo od EU dobili keksić, ni pohvalu, ni zvezdicu na svesci, ni bedžić da se makar malo pohvalimo. Pa smo onda „bacili tantrum“ i igračke iz kutije, seli u ćošak i nadurili se. Opet.
Jer smo „stvarno posvećeni“ misiji te velike škole u koju, lažemo, želimo da pređemo iz našeg razvaljenog i nesrećnog vrtića koji sve više podseća na zatvor…
22. decembar
Atletski građeni momak koji je sedeo pored mene u avionu je, ispostavilo se, naš ekspert za IT i AI. Išao je u London na sastanak sa klijentom koji će najverovatnije da kupi njegovu firmu koju je razradio sa engleskim kolegom.
Kratko pred sletanje u London, pitao me je da li sam nedavno gostovao u Feniks podkastu Steve Filipovića u kome sam pričao o svojoj introvertnosti i kako sam je pretvorio u svoju supermoć.
Bilo mi je drago da se upoznamo, ne samo zato što mi je preneo da je taj intervju nekako široko rezonovao sa mnogima u našoj IT zajednici, u zemlji u kojoj su „introvertnost“, „povučenost“ i „stidljivost“ i dalje pogrdne reči, bez da se uopšte razumeju; i u industriji u kojoj su prevalentne, s obzirom na psihološki sklop mnogih koji u njoj rade.
Kada sam napuštao Gugl, 2016, skoro 40 odsto njihovih „inženjera“ (tech ljudi svih vrsta) su bili na autističnom spektru. Sada je to sigurno i više jer se taj profil namerno traži i zapošljava, i pri tome poštuje i neguje zbog svojih raznih genijalnosti i kreativnosti. Glavni je to razlog zašto Silicijumska dolina jede stare industrije, i tek će… „Ako hoćeš razmišljanje ‘izvan kutije’, moraš da imaš ljude ‘izvan kutije’.“
Većina modernih medija su hyper, posebno tabloidski: sve mora da bude prejako, preglasno, prešljašteće, preterano – preafektivno
Oduvek sam znao da mi mnogo više prijaju introvertne zemlje kao što su Slovenija, Skandinavija ili Britanija (u svom nenavijačkom izdanju). Sem klime, nekako nisam pravljen za tipičnu Ameriku ili Mediteran, iako obožavam sunce. Pa mi je to muka: socijalno mi prijaju severnjaci, klimatski južnjaci.
Od drekačkih modernih medija, na žalost, nema skrivanja, sem da se ne koriste i ne prate. U njima vlada tiranija površne, čak histerične, ekstrovertnosti. Većina modernih medija su hyper, posebno tabloidski: sve mora da bude prejako, preglasno, prešljašteće, preterano – preafektivno. Pare se ne prave na introvertnima i introspektivnima, već na impulsivnima, plitkima, sentimentalnima, neopreznima, anksioznima i onima plemenski nastrojenima. Fizička snaga i lepota tela, kao i nezajažljivi emotivni impuls – najčešći parametri ekstrovertnih – su vrhunska valuta…
Odumiranje tišine je druga klimatska katastrofa našeg planetarnog okruženja, naše duhovne klime, o kojoj niko ne priča…
23. decembar
Naša mala drugarska Viber grupa u Londonu stalno izbacuje nadrealno-farsične primere domaćih zbivanja.
Nedavni post je podelio snimak ekrana sa „Eksera“ (X + Tviter) u kome jedan od korisnika kaže: „OK… upravo mi je gospođa iz jedne državne firme rekla sledeće: ‘A, ne, ne mogu da vam prosledim taj e-mail jer ga onda ja više neću imati…“, na šta je neki drugi korisnik ispod toga dodao: „Meni rekla žena u vodovodu da nije tu kolega koji čita mejlove.“
Lobotomija.
Ali, šta očekivati od režima koji svo zapošljavanje bazira na partijskom i rođačkom principu. I intelektualni nivoi imaju svoju „genetiku“ koja nalaže da će prevelika količina ukrštanja „u porodici“ vrlo brzo proizvesti idiotizam.
Srpski režim, koji kao da je instrukcije dobio od naših najvećih neprijatelja, uspeo je da uništi najveći i najvredniji kapital koji jedna zemlja može da ima: ljudski. Američki nobelovac Robert Fogel – analizirajući uspon Kine – predložio je da je to bilo pre svega zbog realizacije vrednosti njenog „fiziološkog“ kapitala: obrazovanih ljudi i opšteg rasta zdravstvenog stanja nacije. U tom smislu, srpski režim je zemlju opustošio kao najezda skakavaca („ska/kavački klan“), biblijska pošast koja pamentne tera van zemlje i truje sve one koji u njoj ostanu.
Ostali smo bez velikog dela svoje pameti, na više načina, i imamo narod čije zdravstveno stanje je takvo da zaslužuje verovatno najveći broj apoteka po glavi stanovnika na svetu! Intelektualna i fizička destrukcija.
Srpski režim, koji kao da je instrukcije dobio od naših najvećih neprijatelja, uspeo je da uništi najveći i najvredniji kapital koji jedna zemlja može da ima: ljudski
Za to vreme, političke „jednodnevke“, sitni mufljuzi i kriminalci u službi onih većih, nastavljaju da upropašćavaju i truju. Neki od njih ne mogu ni da prdnu, a da ne isprde ruski gas… Ostavljaju trag i smrad za sobom koji ne sme da se zaboravi. Neki misle da su intelektualne ‘macole’, teška oruđa intelektualnog doprinosa i važnosti, dok su samo sirov mazut za sve gladniju, sve sporiju, sve kašljucaviju i sve toksičniju mašinu režima. Ili nešto između ta dva, po zvučnosti…
25. decembar
Ljudska priroda – a i ona veća, ona „prava“ oko nas – su nestišljive i vide se i na najneočekivanijim mestima.
Nedavno sam posetio redakciju FT i tom prilikom mi je domaćin usput pomenuo da u zgradi imaju probleme sa miševima. Pogledah oko sebe, u moderni, prozračni, lepo dizajnirani visoki sprat staklenih zidova i urednih redova novinarskih stolova.
„Otkuda miševi ovde?“, bio sam iznenađen.
„Novinari. Svuda ostavljaju ostatke hrane, posebno u noćnim smenama. Ne možeš da veruješ…“
Priroda i priroda. Naša ljudska „curi“ svuda, na razne načine, u svakom okruženju. I ako to predstavlja priliku za barem neku ekološku nišu, ona će se pojaviti, ma koliko bilo glamurozno ili „neočekivano“ to okruženje.
Još jedan mali i neobični podsetnik da mi ljudi nismo niti možemo da budemo van sveta oko nas, koliko god se trudili. Priroda uvek ima poslednju reč…
26. decembar
Glavu gore, udružujte se jer niko ne može sam protiv sistema, planirajte jer nada nije strategija, pametno, a ne samo jako, razmišljajte dugoročno, ne samo kratkoročno. Kao što reče Alan Kej, ‘Najbolji način da se predvidi budućnost je da se izmisli’.
A, u međuvremenu, kako reče Bukovski…
