Potpuno sam opčinjena keš kreditima, možda najviše „Cool“ kreditom iz jedne TV reklame, gde nekog prosedog gospodina dočekuje osam raspevanih i nasmejanih bankarskih službenika, dižu ga na ruke, a zatim ga izvrću na leđa, dok na ekranu piše: za ovu pozajmicu, banka vam uzima desetak i po odsto od glavnice.
Ne znam je li ovu reklamu radio neko sasvim glup ili naprosto genijalan, ali za moj skromni ukus, taj je sačuvao obraz i jasno pokazao kako stvari stoje. Da su bankarski činovnici obučeni mnogo bolje i da se ophode kao da su daleko veća gospoda od klijenata. Treba pogledati više puta onu scenu gde službenik s prezrivim smeškom svome klijentu – ali i vama – objašnjava šta znači reč „kuuuul“. A ona znači da osam bankarskih službenika obara prosedog gospodina na leđa, ali se on, šta? – raduje, jer je upravo postao sretni dobitnik ovakve jedne kreditne obaveze. Genijalna reklama. Nušić u Srbiji, u 21. veku. Bravo!
Šta ima loše u efektivnoj kamatnoj stopi od 10,6 odsto? Sve. Za šest godina, koliki je rok otplate, banci ćete platiti za trećinu više nego što ste od nje pozajmili! Pozajmite tri – a vratite četiri hiljade evra (sve u dinarima, naravno). Efektivno, kupićete sebi jedan, a banci trećinu polovnog automobila…
A primanja će vam, u međuvremenu, rasti mnogo sporije, makar živeli u najbrže rastućoj zemlji sveta – a ne živite tamo. Dakle, sa „Cool“ kreditom po stopi od deset odsto, ovde ćete biti siromašniji za razliku između kamatne stope na „Cool“ kredit (od deset odsto) i stope po kojoj raste vaša plata – što ne prelazi nekih jedan do dva odsto realno godišnje!
Sjajno je što su banke prošle godine ostvarile rekordnu neto dobit veću od milijardu evra, ali ipak ostaje pitanje kako je moguće da istoj banci novac tako mnogo vredi kad ga daju na zajam, a skoro ništa ne vredi kad ga klijenti ulažu na oročenu štednju
Nije to ni izdaleka najveća kamatna stopa na keš kredite u Srbiji. Recimo, jedna banka poziva penzionere da uzmu najpovoljniji kredit po stopi od 16,32 odsto, efektivno! Carska ponuda: pozajmite, recimo četiri, a vratite – šest hiljada evra! Radovaće se snaje, unuci i raspevani bankarski službenici!
Ne treba, naravno, kriviti banke što propisuju tako visoke kamate. Ko vas je, uostalom, ikada primorao da ih uzmete? Ako ste skoro bili u banci, videli biste da ništa nije kao u reklami! Svuda redovi, kad god dođete, i uvek radi samo jedan šalter na kome činovnik sedi sa klijentom i po pola sata – ćute… Nema šanse da otvore još neki šalter i da redovi nestanu – a i zašto bi?
I, da… nisu to više samo strane banke, sada stvar preuzimaju domaće, pa će vam možda biti lakše da ih na srpskom psujete dok dreždite pred šalterom, ili kad im uplaćujete kamatu od desetak odsto godišnje!
Banke u Srbiji su u prošloj godini ostvarile rekordnu neto dobit veću od milijardu evra, javljaju mediji. I to je sjajno – ne može ni biti privrednog rasta ako u njemu ne prednjači finansijski sektor!
Ali ipak ostaje pitanje – kako je moguće da istoj banci novac tako mnogo vredi kad ga daju na zajam, a skoro ništa ne vredi kad ga klijenti ulažu, recimo, na oročenu štednju? Ili, da se vratimo mojim omiljenim „Cool“ kreditima – gde na sav glas pevaju o fiksnoj kamatnoj stopi, koja je doskora štitila klijente od rasta svetske kamatne stope? A šta ćemo sad, kad je jasno da će za mesec ili dva te kamatne stope početi da padaju? I dalje ćete pevati penzionerima da upravo tako treba da se zaduže – u čiju korist?
E, to je pitanje poslovnog morala.
