Hvala bogu pa prođe i ova godina, da ne slušam vaše petstoto obraćanje – u toku trista šezdeset pet dana. Popeli ste mi se na vrh perčina, pričajući svakodnevno – kako je vaša glava ugrožena. I kako će vas blokaderi streljati – ni manje ni više, već kao Čarlija Kirka. Kud vi stigoste? I uporediste se s čovekom, s kojim blage veze nemate.
Ne znam da li ste se s tim vašim kvazi-streljanjem hvalili ili ste zakukavali? Otkrijte nam barem sada – kad je stara godina za nama. Vaša otkrivena tajna ostaće u njoj. Ono što zasigurno znam je da su zbog te vaše glave koja ne razmišlja, već napamet priča – bile ugrožene glave većine građana. Ne zato što je toj vašoj cenjenoj glavi neko želeo da naudi, pa su vaši pretili da uzvrate – već zbog raznoraznih obećanja kojima ste naše glave smarali. Po principu obećanje ludom radovanje delili ste i šakom i kapom, pa su naivni, puneći u mašti korpe u radnjama, punili svoje glave – težinom lažnog tereta. Oni promućurniji nisu vam verovali, pa su svoje glave sačuvali – za priče nekog budućeg, pametnijeg od vas.
Ne mogu da zaboravim vašu pompeznu konferenciju za novinare u Vladi Srbije. Pokazivali ste napunjene uskršnje korpe, tri meseca nakon Uskrsa. U njima je bilo svega, sem kuvanih jaja, obojenih u crveno – da nam kuće čuvaju – od vas.
Jer vi ste naše kuće prodavali, bez našeg znanja, ako vam ko plati. Sve za kintu, da prikažete kako uspešno upravljate državom! Znate vi dobro da narodu godi – da napuni prazne džepove. Pričali ste bajke, kako će plate i penzije da skoče, a cene da padnu. Ima naivnih. Ima ih i u drugim zemljama. Ali, nigde na vlasti nema takvih lažova poput vas. Vi ste najveći manipulant među svim svetskim liderima. A konkurencija je ogromna. Fortali ste nas trinaest godina. Kulminacija je bila – protekla godina. Hvala joj što je otišla.
Umesto da cene padaju, kako ste obećavali, skakale su preko rafova. Umesto da imamo više, imali smo manje. Umesto suvislih govora, bilo je pregršt prozirnih obmana. Televizijske minute trošili ste nemilice. Akali ste i narod i saradnike. Ali, nismo svi glupi, kao što vi to mislite. I zato ostavite sve te vaše prozirne trikove u staroj godini. Tačka u kalendaru je stavljena. I vi je stavite na svoje niske udarce – kojima nas gađate.
Umesto suvislih govora, bilo je pregršt prozirnih obmana. Televizijske munute trošili ste nemilice. Akali ste i narod i saradnike. Ali, nismo svi glupi, kao što vi to mislite. I zato ostavite sve te vaše prozirne trikove u staroj godini. Tačka u kalendaru je stavljena. I vi je stavite na svoje niske udarce – kojima nas gađate
Po vama… Pa šta, ako su studente u punoj brzini automobilima gazili? Stajali su na putu, nema veze što su stradalima odavali počast. Pa šta, ako je Sonja letela na haubi i pala udarivši glavom o asfalt? Preživela je sa teškim telesnim povredama. Ali živa je. Pa, šta ako je Ani na dva mesta polomljena vilica? Jedna operacija je uspela, biće uspešna i druga, tvrdili ste u svojstvu doktora. Pa, šta ako je Bogdan iz zatvora doveden s bukagijama na nogama, na poslednji ispraćaj svoga oca? Predostožnost, da ne pobegne kordonu policije koja ga je sprovela. Pa šta, ako je policija brutalno tukla u Valjevu, Novom Sadu, Vrbasu, Beogradu, Bačkoj Palanci, Nišu i u drugim mestima…? Pa, šta, ako je sakatila mlade? Zašto nisu trpeli tiraniju, već su slobodu tražili na ulici? Nije bilo prekomerne sile – tvrdili ste kad policija pendrecima udari – deset na jednoga. Pa, šta – bila je vaša čuvena odbrana od osuda.
Protekla godina sve to zna.
U njoj ste svakog dana pisali udžbenike – kako se pobeđuje obojena revolucija. A, pobeđivali ste je češće i više, no što je stara godina imala dana. Prvi u svetu ste to učinili. U tome se slažemo. Takvu budalaštinu, još nikad niko nije izrekao, a kamoli uradio. Vi ste i prvi i poslednji. Tvrdili ste u toj staroj godini i kako ste golim rukama, pobedili naoružane blokadere. A bilo je suprotno. Ćacilend je svedok, gde se krilo oružje. Ćacilend zna u čijim rukama je oružje bilo. Ćacilend zna ko je to oružje koristio. Zna to i stara godina. I pamti, ta stara godina, sva vaša zlodela. Poput onog kad ste soničnim oružjem povratili sigurno izgubljenu vlast. Tad je ćerka moje prijateljice, tu vašu „pobedu“ platila infarktom. I moj poznanik, uzoran sportista… I on je te večeri doživeo isto. Svojim srcem sačuvao je vašu fotelju, koja vam je tog petnaestog marta – bila bitnija od tuđih života.
Ima još takvih, da vam ne nabrajam. Nećete se potresti. Kao što vas neće potresti ni što su mnogi, danima ležali u bolnicama, a niko nije hteo da im napiše dijagnozu i da stavi svoj potpis, da lupi pečat… Zašto? Vas su se bojali. Oni koji rade u zdravstvu, nisu smeli da pokažu da im je zdravlje građana bitnije, nego vaša bolesna politika. Lakše im je bilo da prekrše Hipokratovu zakletvu, jer Hipokrat je mrtav. Živeo genije, koji je na čelu ove države. Čime ste ih omađijali? Vama su se dodvoravali, a izneverili su profesiju u koju su se nekad zakleli.
I sama sam bila svedok padanja i povreda ljudi. Tri minuta ranije pomerila sam se s mesta – gde ste gađali. Sve sam videla. Svedok sam vašeg licemerja i vaših laži. Jer, tvrdili ste da sonično oružje nemamo. Pa, potom imamo, pa opet nemamo, pa imamo, ali niste ga upotrebili. Dokazano! Upotrebljeno! Svet vas je osudio! Stara godina vam to nikad neće oprostiti, kao što ni tom istom svetu s kojim talujete, neće oprostiti što vas uz osudu nije i kaznio.
Na svojim stranicama, stara godina je sve ispisala. Ma koliko da ste moćni, te stranice ne možete iscepati. Jer, svaka stranica te stare godine urezana je u naša sećanja. Ni jednim hemijskim sredstvom, ne možete naše glave oprati od laži, kojima ste nas svakodnevno trovali. Stara godina je sve sačuvala. I zato je pamtimo, mi vaši kreteni, kako nas krstiste, kad i Ameri shvatiše da je Generalštab vaše muljanje – a ne biznis – koji je njih zanimao.
Sve sam videla. Svedok sam vašeg licemerja i vaših laži. Jer, tvrdili ste da sonično oružje nemamo. Pa, potom imamo, pa opet nemamo, pa imamo, ali niste ga upotrebili. Dokazano! Upotrebljeno! Svet vas je osudio! Stara godina vam to nikad neće oprostiti, kao što ni tom istom svetu s kojim talujete, neće oprostiti što vas uz osudu nije i kaznio
A, žrtve nadstrešnice – šatro žrtve kako reče vaš omiljeni šatro novinar – mašu vam sa neba u ovoj novoj godini i traže da ih posetite, da vam „čestitaju“. I da vam „čestitkom“ oni objasne, šta ta reč znači – u njihovom slučaju. Jer za vas je godišnjica njihovog stradanja u staroj godini, bio dan kad se igrala neka nebitna utakmica. Pre toga, već ste im se „odužili“ na svoj način – krvavim srednjakom i oslobađanjem odgovornih za pad nadsrešnice i pad morala – pod vašom vlašću.
Primitivno. Jadno. Ogavno. Šta čekamo?
