Koja reka će uskoro proticati ispod Starog savskog mosta?, pitam vas, s obzirom na to da most premeštate – kako čuh, u Zemun. A tamo Save nema. Ćutite, a ja nastavljam. Ispod savskog mosta teći će – Dunav! Kapirate li apsurd? Gledate me, kao da ne znate o čemu pričam i šta ovih dana buldožeri rade. Ne verujem da je glavni „buldožer“ bez vašeg znanja i odobrenja to učinio. Nije to vaterpolo, pa ako promašiš, imaš šansu ponovo, to je sport. U životu, izvan bazena – kad pogrešiš, nema popravke.
Taj most povezivaće Zemun s Ratnim ostrvom. Očas ćete vi njemu promeniti ime. Ali – da li je to prirodno? Da menjate ime bilo kome – vama, meni, mostu… svejedno. Ogroman broj ljudi nije znao odgovor na pitanje koje sam vam u startu postavila, ni kad je most bio tamo gde je decenijama bio. Lupetali su sve i svašta, kad ih neko pita. Zbog takvih, nazovite ga – Most na vodi. U ovom slučaju, odgovor će biti lak. Ispod mosta protiče voda, a šta bi drugo!? S druge strane, vama se to savršeno uklapa u vaš genijalni koncept – da sve u Beogradu bude – vodeno, vodenasto, kakogod. Počeli ste od Savamale i osvojili celo priobalje. Sad ste preko Sajma krenuli ka Hipodromu. Blizu je zelena Ada, blizu zeleni Košutnjak… Šume prepune kiseonika, a – šta će nam!? Što pliće dišemo, pliće ćemo razmišljati. A, za vas – idealno. Zato i uništavate sve zeleno. Opijeni zagađenim vazduhom, nećemo ni primetiti da izumiremo, dok se novi neboderi rađaju velikom brzinom.
Potom ste s Belgrejdom krenuli na drugu stranu, ka Pančevačkom mostu. Tu ste ugledali ušće Save u Dunav i Ratno ostrvo. Setili ste se Lida i omiljene plaže Zemunaca. Jupiii, to je način da „učinimo“ građanima, skontali ste. Da ne prelaze čamcima i pontonskim mostom koji vojska preko leta pravi. Sad će trajno biti povezani sa svojim omiljenim kupalištem. A kupalište treba da ima neko kafanče, pa neku radnjicu, pa stadiončić za sportske događaje, pa apartmančić da se prenoći… Pa, pa, pa… pa kad to krene da se razgranava, kreneš da sečeš sve što ti smeta. Drveće, prvo.
Počeli ste od Savamale i osvojili celo priobalje. Sad ste preko Sajma krenuli ka Hipodromu. Blizu je zelena Ada, blizu zeleni Košutnjak… Šume prepune kiseonika, a – šta će nam!? Što pliće dišemo, pliće ćemo razmišljati. A, za vas – idealno. Zato i uništavate sve zeleno. Opijeni zagađenim vazduhom, nećemo ni primetiti da izumiremo, dok se novi neboderi rađaju velikom brzinom
Kako vam uopšte pade na pamet da pomerate ovaj most, koji je odigrao značajnu ulogu u Drugom svetskom ratu? Zato ga i zovu „ratni“. Na isti način je i Ratno ostrvo dobilo svoj naziv. Zbog ratova koji su u dalekoj prošlosti vođeni, a to ostrvo bilo idealno uporište za odbranu i osmatranje Kalemegdanske i Zemunske tvrđave i zemunske varoši. Ostrvo se u spisima pominje pre 500 godina, a zbog vas je aktuelno – danas. Šta kažete? Ratni most i Ratno ostrvo, to se baš slaže. Uboli ste ko prstom u oko. S tim, što su oči u koje ubadate – naše, a prst je – vaš. Vi ništa ne osećate, a mi jaučemo. Naše jauke ne čujete. Ni zbog čega. Ni zbog Sajma, ni zbog Generalštaba, ni zbog ovog mosta, pa ni zbog ostrva – na kojem se, kako se šuška, kriju neke tajne. Vaši planovi sa strancima.
Noću, kad niko ne vidi. Fantomke!
Menjalo je Ratno ostrvo svoj oblik i nazive, ali je ostalo netaknuto. Da li će i danas kad vi vladate? Krase ga guste šume, retke ptice i životinje. Hoće li i dalje tako ostati? Dok „buldožer“ tvrdi kako od njega ne zavisi ništa, sem da most udalji sa starog mesta, vi maštate da Ratno ostrvo osvojite. Mirno, bez borbe. Kao Savamalu. Noću, kad niko ne vidi. Fantomke! Seci! Reži! Krči šumu! A, sad beži! Koja li je budala to uradila, pitaćete sebe i nas sutradan na teveu? A, kad ostrvo bude zableštalo, a neboderi zaparali nebo, mirno i ponosno reći ćete – ja sam ta budala, pa šta!? Vaša stara izlizana fora…
Na šumovitom Ratnom ostrvu s jedinstvenom florom i faunom, koje je 2005. uvršćeno u spisak prirodnih dobara Srbije, sagradićete grad. Zarad pohlepe za brzom zaradom, rasteraćete retke vrste ptica i životinje koje tamo žive. Možda ih naselite u Knez Mihailovoj i okolnim ulicama. U centru Beograda, koji je to nekad bio, a koji ste vi zapostavili i pretvorili u buvljak. Setite li se ponekad beogradske štrafte i prvih zaljubljivanja? Pomislite li na parkirane vespe i bicikle na Trgu republike? Džaba nabrajam. Vas to ne dotiče. Sve što je bilo pre vas – uništavate. Pravite novo – da od vas sve počne. U jednom intervjuu, Dejan Suđić, čuveni svetski stručnjak za arhitekturu i dizajn, rođen i odrastao u Engleskoj, priča ushićeno kako njegov britanski kolega i prijatelj upravo radi impresivni projekat Gradske kuće na Ratnom ostrvu. Pa dodaje, još ushićenije – kako će to biti super za Srbiju… Sve je super što vi sa strancima u talu smislite, prodate… Nažalost. Tako je…
Setili ste se Lida i omiljene plaže Zemunaca. Jupiii, to je način da „učinimo“ građanima, skontali ste. Da ne prelaze čamcima i pontonskim mostom koji vojska preko leta pravi. Sad će trajno biti povezani sa svojim omiljenim kupalištem. A kupalište treba da ima neko kafanče, pa neku radnjicu, pa stadiončić za sportske događaje, pa apartmančić da se prenoći… Pa, pa, pa…
Kuc, kuc, začujem jednog dana u budućnosti na mojim vratima. Ne odgovaram, jer nikog ne očekujem. Grok, grok, javlja se neko i kud ću – šta ću, odškrinem vrata i vidim divlju svinju. Došetala preko mosta, sa Ratnog ostrva, s kojeg je ranije, kad joj se prohte, plivala do Zemuna. Sad joj je super. Očas preko mosta trkne u grad! Ne mora da pliva i da se kvasi. Grok, grok, priča mi nešto na svom svinjskom jeziku na koji sam već navikla u svakodnevnoj konverzaciji – iz čega kapiram da joj gajbu niste dodelili, a šumu ste joj oteli. Sad je primorana da traži smeštaj u gradu. Kud baš kod mene da zakuca, pitam se!?
Kad ga premestite u Zemun, divlje svinje će ga divno koristiti
Saznala je sigurno da joj od mene ne preti opasnost, jer – od detinjstva ne jedem svinjetinu. A, ima mnogo onih koji bi da glocnu svinjsko, makar i divlje. Svinjo, svinjo, kad bi znala u koji me bedak bacaš svojim prelaskom preko tog nekadašnjeg svima nama omiljenog mosta! Kako draga divlja svinjo – sa uništenog Ratnog ostrva – kako da ti objasnim, da ti među ljudima u gradu preti opasnost. Nisu to tvoji pajtaši, životinje, na koje si navikla i gde se znala hijerarhija. Ovde u gradu princip je ko koga ujede – mi tebe ili ti nas. Grok, grok, obraćam se sad ja njoj. Grok, grok, ponovim joj kao vama maločas pitanje o mostu, al’ svinja uporna. Da nije takva, ne bi bila divlja, već pitoma, domaća… Grok, grok, počinjem da vičem glasnije, ne bi li svinja skapirala da treba da beži. Mnogo je onih koji jedva čekaju da je ulove…
Zarad pohlepe za brzom zaradom, rasteraćete retke vrste ptica i životinje koje tamo žive. Možda ih naselite u Knez Mihailovoj i okolnim ulicama. U centru Beograda, koji je to nekad bio, a koji ste vi zapostavili i pretvorili u buvljak
Jedete li vi svinjetinu ili prasetinu?, pitam vas. Ćutite. Ček da pogađam. Znam da obožavate penzionere. Znači, starije. Tri svinjske krmenadle – od mene za vas. Ma… ne zanima mene vaš jelovnik. Ne proveravam ni da li ste vegetarijanac. Samo me zanima, imate li srca da nekog izbacite iz njegovog prirodnog staništa i da završi na ražnju ili plehu – i u nečijem tanjiru? Ili da taj neko, ko ima nameru da je ulovi golim rukama, strada od te divlje svinje – jače od njega i spretnije, kad se tiče samoodbrane. Vi ćete biti krivi ako svinje počnu da nas jedu. Vi i niko drugi. Zato što su s Ratnog ostrva došle u grad, mostom koji ste vi postavili od Zemuna do obale na kojoj su živele. Kad ste im uništili šumu i oteli im stanište, među nas ste svesno bacili te divlje životinje.
Vraćam se u sadašnjost. Za most je možda kasno. Ne verujem da ćemo uspeti da ga odbranimo od vaše samovolje – da ostane tamo gde je bio do ove njegove jubilarne 80. godine. Kad ga premestite u Zemun, zarad gradnje na Ratnom ostrvu, divlje svinje će ga divno koristiti, tražeći sklonište.
Hoćemo li i to mirno gledati?
Grok, grok… Razumeli smo se… A, ako nismo – razumela me divlja svinja – s kojom sam se u budućnosti spajtala i koja mi je postala prva komšinica i najbolja prijateljica.
