Predsednik Srbije se ovih dana najzad, posle 13 godina, malo bavio nečim što jeste u delokrugu njegovih ovlašćenja. Eto, reći ćete, radi u skladu sa Ustavom i zakonom, šta sad imate da mu zamerite?! E, pa, bavio se pomilovanjima, ali kako i kojim – bolje da nije.
U svega nekoliko dana Aleksandar Vučić pomilovao je četvoricu aktivista Srpske napredne stranke koji su u Novom Sadu studentkinji polomili vilicu, a najavio je i pomilovanje devojke koja se autom na Novom Beogradu zaletela u masu demonstranata i jednu osobu ozbiljno povredila.
„Ničim to nije zaslužila, a za mene je strašno što kao predsednik koji do pre nekoliko nedelja nije izdao nijedno pomilovanje u devet godina, sada moram da ispravljam nepravdu koju nanose tužilaštva i sudovi“, izjavio je Vučić.
Batinaše iz Novog Sada Vučić je nazvao „junacima“, ženu koja je kosom nasrnula na građane u Desimirovcu „divnom“, a Dragana J. Vučićevića pristojnim čovekom i dobrim novinarom. Za njega su oni koji gaze političke neistomišljenike divni ljudi koji mrava ne bi zgazili. Osim ako taj mrav nije protiv vlasti i ne učestvuje u protestima
Četvoricu junoša koji su pretukli devojku i naneli joj teške telesne povrede ovaj čovek je ranije nazvao „junacima“ koji su samo branili svoje, a ženu koja je kosom nasrnula na građane u Desimirovcu nazvao je „divnom“. Sva sreća pa nije uhapšena, palo bi i za nju neko pomilovanje. Ma, kad je beg bio cicija. I sve ovo možda pristojnom čoveku može da deluje sumanuto, ali budimo pošteni.
Predsednik Srbije je svojevremeno Dragana J. Vučićevića iz Informera nazvao pristojnim čovekom i dobrim novinarom, te je u takvom univerzumu sasvim logično da su oni koji gaze, lome vilice i raspoloženi su malo da prikolju političke neistomišljenike divni ljudi koji mrava ne bi zgazili. Osim ako taj mrav nije protiv vlasti i ne učestvuje u protestima.
A nije da nije čovek pokušao lepo. U početku su se oni iz SNS-a čak ponašali i kao da to jesu strašne stvari – pa jao, trebalo bi svako da odgovara za svoja dela, pa pred zakonom su svi isti, pa ne može to tako, pa je tadašnji premijer Srbije i predsednik SNS-a Miloš Vučević čak podneo i ostavku kada su junaci palicama polomili devojci vilicu, jer to nije Srbija, nasilje ne sme da pobedi… Ali, malo pomalo, korak po korak, sve se promenilo.
Ne samo da to više nisu strašne stvari koje se ne smeju, nego su počeli polako i da zameraju pravosuđu jer, eto, dok neke tamo blokadere puštaju iz pritvora kako im se ćefne, ova „dobra deca“ čame i dalje iza rešetaka, nema veze što niko od „blokadera“ nije uradio ni približno ništa kao ova „dobra deca“, nećemo sad da teramo mak na konac, ali dokle više ta nepravda za pitome mladiće i devojku koji su tu i tamo naneli pokoju telesnu povredu?
E, kada je predsednik video da ni takvi pritisci ne deluju na te „odmetnute“ delove pravosuđa, skinuo je rukavice i rešio da se umeša ne u svoj, već u njihov posao. Ako pravosuđe, dakle, neće da radi ono što on hoće, onda će on da bude pravosuđe i da radi šta hoće. E, sad, šta će nam onda pravosuđe, ako će jedan čovek, čim neko pokrene neki proces koji njemu nije po volji, da poput velikih sila u Ujedinjenim nacijama odmah uloži veto i uzvikne: „Ne može, imam amandman. Pomilovanje!“ To se, izgleda, pita i predsednik, jer dobro znamo da on voli sve da se pita i da radi kako mu se ćefne.
S druge strane, i njegove pristalice će sada moći malo lakše da dišu, jer je u poslednje vreme stvarno postalo neizdrživo. Ne može čovek više nikoga ni da isprebija, pregazi ili mu demolira kuću, a da ne zaglavi mardelj. Pa kakva je to zemlja, gde mi živimo, je l’ to normalno?! Zar smo dotle došli da zakon važi i za pripadnike najveće stranke u univerzumu? Sad je to sve sređeno, jer šta god da urade i kome god da urade, neko odgore misli na njih. Neko odgore, sa Andrićevog venca, tu podno Ćacilenda.
