Dva meseca, u maju i junu 1995. godine, trajala je izložba Uroša Toškovića (1932-2019) kojom je zvanično otvorena nova galerija u Beogradu. U vremenu pometnje u društvu i na ulicama, i želje da se menjaju vlast i sistem vrednosti, dobila je naziv Haos. Galeriju Haos je osmislila istoričarka umetnosti Borka Božović i smestila u četrdesetak kvadrata bivše prodavnice vojne pozamanterije u Ulici cara Lazara 12. A u septembru 2008. Borka je preselila Haos u Dositejevu 3, gde se danas obeležava 30 godina njenog dragocenog doprinosa likovnoj sceni Beograda.
Borka Božović se danas priseća početaka:
„U vreme kada se raspadala ona naša lepa zemlja u kojoj smo rođeni i živeli, ja sam radila u Arhivu Jugoslavije koji mi je ponudio 24 lična dohotka ako prihvatim da odem. To nisu bile neke velike pare, ali ja sam ih prihvatila i to mi je bio jedini kapital kojim sam počela da sređujem radnju bivše vojne pozamanterije. Ne zaboravljam i veliku pomoć prijatelja bez kojih ne bi bilo galerije – jedan mi je kupio rasvetu, drugi podne pločice, treći mi je obezbedio grejanje…“
Čim je odlučila da hoće galeriju, Borka je znala da mora da bude specifična, a to je značilo da će u njoj izlagati samo crteže: „Kao istoričarka umetnosti obilazila sam muzeje po svetu, i videla da su odeljenja za crtež uvek bila nešto posebno, kao da su osmišljavana za sladokusce. Zbog toga sam htela da stavim u fokus crtež, kao zanemareni ili marginalizovan likovni izraz, od koga je u stvari počinjala gotovo sva umetnost. Smatram da je veoma važna specijalizacija prostora u kome se izlažu likovna dela, jer onda posetilac tačno zna gde i zbog čega dolazi.“
U godinama kada je osnovan, Haos nije bio samo galerija, bio je mnogo više od toga. Sagovornica Radara kaže da je bio mesto otpora svim nepočinstvima:
„Ubrzo je ova galerija bila mesto okupljanja umetnika i mladog sveta koji su pružali otpor tadašnjoj vlasti, bila je i sklonište pripadnika tadašnjeg Otpora. Tu su se potpisivale brojne peticije protiv mnogih sramnih poteza Miloševićevog režima. Haos je, kao što mu i sam naziv govori, bio provokacija i jedna vrsta prestupa u vremenu koje je vređalo ljudsko dostojanstvo. Bio je oaza normalnosti i zdravog života.“
Ova galerija je u godinama posle rata bila prva u kojoj su izlagali umetnici iz novonastalih država nekadašnje zemlje, oni koji su bili ratom razdvojeni. Borka je bila most za te umetnike iz regiona, a posebno je bilo dirljivo kada je 2004. godine otvorena izložba Jagode Buić, nekada najveće jugoslovenske likovne umetnice poreklom iz Hrvatske, koja je posle 20 godina ponovo izlagala u Beogradu. U Haosu je te večeri, i u zakrčenoj Ulici cara Lazara kojom nije prolazio saobraćaj, bio najbolji deo Beograda. To su govorili Milena Dravić, Branka Petrić, Rade Marković…:
„Predstavljala sam, pored Jagode Buić, i Jožu Ciuha iz Slovenije, Mirka Ilića iz Hrvatske i razne umetnike iz regiona. To mi je bilo veoma važno jer smo bili pod sankcijama, nije moglo mnogo da se putuje. Mislim da je to bila dobra misija, koju sam nastavila pozivanjem i umetnika iz Evrope, i sa drugih kontinenata.
U godinama kada je osnovan, Haos nije bio samo galerija, bio je mnogo više od toga. Ubrzo je ova galerija bila mesto okupljanja umetnika i mladog sveta koji su pružali otpor tadašnjoj vlasti, bila je i sklonište pripadnika tadašnjeg Otpora
Kada je Haos prešao iz Ulice cara Lazara u Dositejevu ulicu, u znatno veći prostor, došao je slavni slikar Vlada Veličković koji je živeo u Parizu, i bio veoma zadovoljan kada je video sjajne nove mogućnosti za izlaganje. Odmah je predložio da se osnuje nagrada za crtež koja će biti dodeljivana mladim slikarima do 40 godina. Tako je počelo 2008. godine i traje, srećom, do danas. Nagrada se dodeljuje iz Fondacije Vladimir Veličković, a posle njegove smrti dobili smo podršku Srpske akademije nauka i umetnosti. Nažalost, podrška Ministarstva kulture je izostala.“
Nagrada se sastojala od godišnje sume nacionalne penzije uglednog srpskog i francuskog akademika i njih 40 su do sada dobili taj značajan materijalni stimulans.
Sama galerija Haos je tokom protekle tri decenije imala veoma sporadičnu pomoć Ministarstva kulture Srbije, minimum koji se dodeljivao svim galerijama. U poslednjih nekoliko godina, ni to. Budući da su izlagali i značajni umetnici iz inostranstva, Borka Božović je dobijala pomoć od pojedinih ambasada, Francuskog kulturnog centra (danas Francuskog instituta). Tokom ovih trideset godina, u Haosu je održano više od 300 izložbi. Na njima su zastupljeni umetnici svih generacija: od Ljube Ivanovića, Save Šumanovića, Ivana Tabakovića, Petra Lubarde, Ivana Radovića… Predstavljani su ciklusi doajena Peđe Milosavljevića, Miodraga Dada Đurića, Leonida Šejke, Ljubice Cuce Sokić… ali i Pikasovi crteži iz privatnih kolekcija.
Povodom 30 godina rada galerije Haos, objavljena je monografija sa tekstovima osam uglednih kulturnih stvaralaca, u kojoj jedna od autora, profesor emeritus Irina Subotić piše: „Jedna od nezaboravnih manifestacija u jeku građanskog protesta bila je i izložba našeg znamenitog karikaturiste Predraga Koraksića – Coraxa, veoma aktuelnih, smelih radova sa likovima Mire Marković, Slobodana Miloševića, Draže Mihailovića i drugih kreatura sa političke scene, sa porukom da zemlju uništavaju i – guraju u ponor. Kordoni policije su bili ispred Galerije sa pendrecima, a kolone građana sa pištaljkama…“
Borka Božović je tokom neprekinute tridesetogodišnje aktivnosti Haosa sistematski sakupljala dela umetnika, zastupljenih u njenim programima. Uz ogromnu, dragocenu dokumentaciju, danas ta kolekcija broji nekoliko stotina radova svih generacija umetnika i različitih tehnika, disciplina, usmerenja i koncepcija. Delom su to radovi koje su umetnici ostavljali kao poklone u znak zahvalnosti za uspešnu saradnju i za pokrivanje dela troškova ili kao kompenzaciju za Borkin odrađeni posao, a najveći broj je, shodno visokim kriterijumima vlasnice galerije, nabavljan ili kupovan naknadno od umetnika ličnim sredstvima da bi se kompletirala kolekcija Haosa, tj. njena lična kolekcija za budući Muzej crteža.
Irina Subotić u svom tekstu u monografiji 30 godina galerije Haos kaže da se nakon decenija uspešne saradnje, približava odluka o stvaranju Muzeja crteža koji bi bio dragocen ulog u kulturu našeg grada, ali i cele zemlje, jer takvih muzeja kod nas nema: „Iako je pleonastički ponavljati kolika je važnost svakog muzeja, jer kao ustanove kulture i zaštite naše baštine, muzeji imaju ogromnu edukativnu ulogu – danas potrebniju nego ikada ranije… Kolekcija crteža je dragoceni pregled stvaralačkih mogućnosti niza generacija naših i stranih umetnika: ona otvara vidike, pobuđuje emocije, daje ideje, upoznaje nas s dostignućima umetnosti 20. i prvih decenija 21. veka, s najrazličitijim, inventivnim ostvarenjima i u isti mah nam potvrđuje koliko kreativnost obogaćuje i stimuliše naše živote.”
Kako ističe Borka Božović: „Haos nastavlja da kreativno deluje, obogaćuje scenu ali i da uznemirava i provocira.“
