Čini se da je sve bilo predodređeno da Đunđi Ito postane „kralj horor mangi“. Odrastajući sa starijim sestrama koje su čitale mange Kazua Umezua, pionira horora u ovom žanru, Ito vrlo rano počinje i sam da čita stripove, a zatim već od četvrte godine i da ih crta. Kuća u kojoj je u detinjstvu živeo imala je kupatilo koje je vodilo u podzemni hodnik, u kojem su se odomaćili skakavci-pauci. U pitanju su stvorenja s dugim paukolikim nogama, ali koja skaču poput skakavaca. Strah od odlaska u kupatilo docnije je pronašao svoj izraz kroz njegove stripove.
Kasnije školovanje za zubnog tehničara pomoglo mu je da savlada anatomiju ljudskog tela, što mu je koristilo u potonjem radu na stripovima. Ipak, najvažnije praktično znanje iz tog perioda bilo je ono u vezi sa olovkama koje koristi za crtanje mangi. Naučio je kako da ih skraćuje sečenjem i oblikovanjem, da urezuje žlebove na dnu radi lakšeg držanja, da ih brusi kako bi bile glatke i čiste. Sve te veštine je prvobitno stekao prilikom izrade i dorade zubnih proteza.
Njegova dečja fascinacija hororom dodatno je podstaknuta ljubavlju prema književnosti, posebno prema delima Edgara Alana Poa i H. P. Lavkrafta. Priče ovih autora o gotskom hororu i kosmičkom užasu ostavile su trajan trag u Itovoj mašti, oblikujući njegov jedinstveni izraz psihološke jeze.
Za takvu osobu bilo je sasvim prirodno da tri godine posveti svojoj adaptaciji romana Frankenštajn ili moderni Prometej, koju je radio povodom dve stotine godina od objavljivanja originalnog dela Meri Šeli. Ito je ostao veran izvoru, zadržavajući filozofska razmišljanja i ključne narativne momente, dok je jedina veća promena u scenama stvaranja neveste za čudovište.
Njegov Viktor podseća na junake iz filmova legendarne britanske kuće Hamer Films, dok je čudovište visoko, mršavo, brutalno groteskno, ali i tužno. Ito prožima priču atmosferom telesnog gađenja i psihološke napetosti. Teksture kože, ledeni pogledi, kao i fenomenalna upotreba senki i perspektive dodatno pojačavaju osećaj horora iz neposredne blizine – onog koji deluje kao da se užas unosi pravo u lice, bez mogućnosti bekstva.
Raspored panela pojačava klaustrofobičan efekat. Čudovište deluje kao nemiran, nepredvidiv sagovornik, prisutan gotovo na svakom koraku.
Ovaj strip je primer uspešne adaptacije poetičnog gotskog romana u moderni horor-strip, koji može biti podjednako zanimljiv i poklonicima Meri Šeli i fanovima savremene horor mange.
Međutim, tvrdo ukoričeno izdanje koje je, u prevodu Marka Božovića, objavio srpski Darkvud, ne iscrpljuje se samo naslovnim delom. Zbirka dodatnih priča prati model originalnog izdanja Frankenstein: Junji Ito Story Collection.
Šest priča o srednjoškolcu Toruu Ošikiriju, kojeg roditelji ostavljaju da živi sam u velikoj vili koja „podseća na zapadnjački zamak“, prodiru u samu srž tinejdžerske strave – ljubomoru, zavist, mržnju, bespomoćnost i usamljenost. Kroz motive telesnog horora (npr. deformacije vrata, apsorpcija tela u zidove), ove priče ostavljaju utisak prijatnog iznenađenja, naročito zbog koncepta paralelnih univerzuma.
Jedna od upečatljivijih priča iz serijala je Ošikirijeva nesvakidašnja priča: Zidovi, u kojoj se otkriva da su zidovi njegove kuće portal u druge dimenzije, dok njihovo postepeno „zgušnjavanje“ poput živih entiteta stvaraju nelagodnu atmosferu paranoidne zarobljenosti.
Kolekciju zatvaraju dve kraće, ali upečatljive epizode: Pakao pokopavanja lutke, o deci koja se pretvaraju u porculanske lutke i horor-priča iz stomatološke ordinacije Fiksirano lice, kao i nežne, duhovite vinjete o autorovom psu Non-Non, koje služe kao emocionalni predah od prethodne strave.
Adaptacija Frankenštajna ostaje središnja tačka zbirke, dok dodatne priče variraju po kvalitetu. Neke su izuzetno atmosferične i efikasne, dok druge deluju nedovršeno ili previše skicirano.
Đunđi Ito ovim stripom nudi više od puke adaptacije. Uspeva da most između klasične književnosti i savremene mange učini ne samo čitljivim, već i umetnički relevantnim. Frankenštajn u njegovoj interpretaciji postaje metafora za strah, telesnu izopačenost, ali i duboku ljudsku tugu. A dodatne priče svedoče o tome koliko širok može biti opseg horora koji se kreće od filozofskih pitanja identiteta do strave zakopane u svakodnevici. Za ljubitelje horora, ovo izdanje je nezaobilazno. Za sve ostale u pitanju je idealan uvod u svet umetnika čiji nas užasi retko ostavljaju ravnodušnim.
