Odgovor na pitanje: Zašto čitav niz izdavača ne učestvuje na Beogradskom sajmu knjiga, među njima i Arhipelag, vrlo je jednostavan: Beogradski sajam, kao izvršni organizator Sajma knjiga, ignorisao je dva minimalna i kompromisna zahteva izdavačke profesije, dok Grad Beograd, kao osnivač manifestacije, nije pokazao interesovanje za ishod pregovora.
Izdavači koji neće učestvovati na Sajmu knjiga nisu, dakle, mogli da prihvate učešće u predloženom terminu i pod predloženim uslovima.
Beogradski sajam je ignorisao najpre zahtev izdavača da se termin Sajma knjiga delimično promeni barem u tolikoj meri da se ne poklopi s godišnjicom novosadske tragedije izazvane padom nadstrešnice na Železničkoj stanici. Još je gore što je predloženim terminom Sajma ignorisana realnost u ovoj zemlji. Zahtevajući tu delimičnu promenu, koja je podrazumevala da Sajam počne dva dana ranije i završi se dva dana ranije, u petak 31. oktobra, ili da se barem završi dva dana ranije, izdavači nisu radili u ime svojih interesa, jer su prihvatali i kraći Sajam i odricali su se poslednje sajamske subote koja je decenijama najposećeniji i u ekonomskom smislu najznačajniji dan na Sajmu. Ali su radili u najboljem društvenom interesu, vodeći računa o čitaocima i o integritetu Sajma knjiga, kao i o moralnoj obavezi da se u vreme održavanja jednog masovnog komemorativnog događaja ne održavaju drugi potencijalno masovni događaji. Ne možemo da budemo na Sajmu knjiga ako će većina naših čitalaca tog dana biti na drugom mestu. Za taj stav nije bilo nikakvog razumevanja.
Rizik učešća
Drugi zahtev iza koga je stala cela izdavačka profesija odnosio se na nesrazmernost prava i obaveza aktera Sajma knjiga. O Sajmu knjiga odlučuju Grad Beograd i Beogradski sajam, ali sav rizik manifestacije snose isključivo izdavači. Za razliku od drugih kulturnih manifestacija čiji je osnivač, Grad uopšte ne finansira Sajam knjiga. Sajam finansiraju izdavači plaćajući zakup prostora i druge troškove učešća. To nije ništa novo, tako je bilo i ranije, ali su nove okolnosti: ovakvih okolnosti ranije nije bilo. Izdavači imaju minimalan uticaj na model njegovog organizovanja. U Odboru Sajma knjiga izdavači imaju tri predstavnika koji su redovno preglasavani od predstavnika Grada i Beogradskog sajma. Iako su ostali bez pravog uticaja na manifestaciji koja je bez njih nezamisliva, i ekonomski, i programski, i sadržajno, izdavačima je velikodušno prepušten poslovni rizik. On je neposredno povezan s brojnošću sajamske posete. To je posebno došlo do izražaja u sajamskim godinama posle korone. Smanjena poseta i smanjene ekonomske mogućnosti publike dovodile su u pitanje poslovne razloge izdavača da učestvuju na Sajmu knjiga. Ali su izdavači uporno učestvovali na Sajmu želeći da sačuvaju i unaprede jednu dugotrajnu manifestaciju.
Do ove godine. U ovoj godini poslovni rizik učešća na Sajmu knjiga je nesrazmeran i neprihvatljiv. Imajući u vidu mnoštvo događaja koji su promenili društvenu stvarnost ove zemlje, ali i čitav niz događaja u regionu koji gravitira Sajmu knjiga (od preporuke Ministarstva prosvete Crne Gore da se školske ekskurzije ne izvode u Srbiji „zbog situacije u toj zemlji“ do političke krize i referenduma u Republici Srpskoj koji se takođe poklapa s terminom Sajma) razumno je očekivati značajno manju posetu Sajmu knjiga u odnosu na ranije godine. Pri tome, rizik je nesrazmeran mogućnostima izdavača da utiču na faktore rizika. Dovoljno je da poseta Sajmu knjiga bude manja samo 10% nego prošle godine, pa da ekonomska konstrukcija nastupa izdavača na Sajmu bude nemoguća. Pogotovu je posle trenutka podnošenja prijava izdavača za Sajam knjiga (polovina avgusta) došlo do dramatičnog zaoštravanja situacije u zemlji, što bitno utiče na očekivanu posetu Sajmu knjiga i mogućnosti njegovog organizovanja. U takvim okolnostima poslovni model Sajma knjiga – odluke donose Grad i Beogradski sajam, a rizik pripada izdavačima – postaje neprihvatljiv, dok poslovni model izdavača postaje neodrživ.
Prvi put od 1989. godine neću biti na Beogradskom sajmu knjiga
To je bio razlog zbog koga su izdavači okupljeni u svim formalnim i neformalnim izdavačkim asocijacijama izašli pred Beogradski sajam s drugim jedinstvenim zahtevom: podela rizika između izdavača i Beogradskog sajma zbog očekivane manje posete u vidu smanjene cene za 30 procenata.
Najveća kriza
Pitanje Sajma knjiga otvoreno je u dramatičnim društvenim okolnostima, ali i usred najveće krize u srpskom izdavaštvu od 2000. godine. To je godina u kojoj najveći broj izdavača nije učestvovao na Otkupu knjiga za javne biblioteke u Srbiji, a Otkup na kraju nije ni realizovan. To je godina u kojoj je Grad Beograd obustavio konkurse za kulturu, dok je Ministarstvo kulture konkurse realizovalo u duhu režimske kulture. To je godina u kojoj u poslednjih četvrt veka postoji najveći pad u prodaji knjiga. Svaki od tih elemenata, uzet pojedinačno, bio bi više nego zabrinjavajući. Uzeti zajedno, ovi elementi pokazuju kako su se izdavači našli „u oku oluje“.
Polovinom septembra postignuto je potpuno jedinstvo izdavačke profesije. Tada su formulisani zahtevi i zatraženi pregovori. Od tada se Beogradski sajam opredelio za kupovinu vremena i za ignorisanje zahteva. Kupujući vreme, hteo je da suoči izdavače sa svršenim činom. Ignorišući zahteve, hteo je da obeshrabri izdavače. To nedefinisano stanje potrajalo je do početka oktobra, kada je među izdavačima prevladalo uverenje da sada svako treba da donosi odluku za sebe. Različiti izdavači su doneli različite odluke u skladu sa svojim razlozima, pretpostavkama i očekivanjima. Javnost ima pred sobom sve te razloge i opredeljivaće se prema njima.
Teška odluka
Odluku da ne učestvuju na ovogodišnjem Sajmu knjiga ja i moje kolege nismo doneli ni lako, ni odjednom. Prvi put od 1989. godine neću biti na Beogradskom sajmu knjiga. Od tada sam bio na Sajmu svake godine i svaki dan. Da smo se vodili samo poslovnim razlozima, niti bismo se prijavljivali za Sajam, niti pregovarali, niti predlagali kompromis na sopstvenu štetu. Bili smo strpljivi, hteli smo da održimo vatru, borili smo se da opstane makar nešto od čari Sajma. To u ovom trenutku više nije moguće. Učinili smo koliko smo mogli. Sajam je u prethodnim godinama imao mnogo sadržaja. Neki su bili neprihvatljivi. Neki su bili važni. Sajam je potreban čitaocima i izdavačima, pa treba da bude i organizovan u skladu s njihovim interesima.
Godinama smo branili Sajam prisustvom. Po skupoj ceni. Ovo je trenutak u kome nismo mogli da pristanemo na termin i uslove Sajma, na aroganciju prema izdavačkoj profesiji, na marginalizaciju kulture. Da smo sve to prihvatili, samo bismo glumili da je u zemlji sve normalno. Odluka da ne učestvujemo na Sajmu svakako je i protest protiv sistematskog potiskivanja kulture u društvu.
Za svoju odluku, koja je prirodan nastavak naših izdavačkih koncepata, očekujemo podršku čitalaca, autora i kulturne javnosti.
Proći ćemo ovo zajedno sa čitaocima, knjigama i vrednostima koje zastupamo. Ne odustajemo od knjiga i čitalaca. Ne želimo da učestvujemo u stvaranju privida. Mi volimo svoj posao, ali ne možemo da radimo samo svoj posao i da se pravimo da se ništa ne događa u ovoj zemlji i našim čitaocima.
