U poslednje vreme teško se koncentrišem na preslušavanje albuma. Svakodnevica života u Srbiji cedi na svakom ćošku i na svim nivoima. Čak me ni dobra muzika nije nešto posebno uzbuđivala, dok me jedne večeri u preporukama nije dočekao novi video pevačice Rosalije.
Spot i pesma Berghain su potpuno van konteksta bio čega što nam u ovom trenutku servira globalna scena. Koliko god da muzička zbivanja pratim(o) otvorenog uma, potpuno sam zanemeo na pojavu ovakvog koncepta. Pomislih, koliko su devedesete i početak dvehiljaditih bili otvoreniji za takve eksperimentalne izraze u pop muzici. Oni tad nisu nikako bili toliko retka pojava na mejnstrim sceni ili top-listama. Preslušajte recimo Trikija, Massive Attack, Portishead ili rani Moloko i biće vam jasno zašto današnja ponuda više nije smela i odvažna. Moramo se složiti da su formatiranje i algoritmi ubili mogućnost da kreativnost i talenat izbiju na površinu. Osim, ako niste – Rosalija.
Za izdanje Lux mogu slobodno reći da je album njenog života; toliko muzički superiorno delo, bogato, upečatljivo i veoma zahtevno. Njen prethodni album Motomami (2022) je već mirisao na autorkinu nameru za smelijim muzičkim pop konceptima, što je na novom albumu maestralno sprovela u delo. Uoči objavljivanja, a naročiti na dan izlaska, bila je veoma medijski prisutna jer je novinare vidno zainteresovala kompleksnost prvog singla. Slušajući album premijerno, kroz intervju za radio BBC 6, saznajem da je sledila svoj instinkt po pitanju kompozicije, konstrukcije i aranžmana pesama za ovaj album. Rekla je da sa sobom uvek nosi beležnicu. Voli da upiše dogovore u planer, zapisuje tekstove pesama i ideje bez obzira na to u kojoj meri može jasno da ih vizualizuje. Lux je nastao iz želje da umetnica sastavi krhotine ove razbucane planete. Pesme kombinuju španski, engleski, arapski, hebrejski, nemački, portugalski, francuski, italijanski, japanski, mandarinski i latinski jezik. Pretočeno u bujicu reči i emocija, Rosalija prvenstveno analizira odnos prema Bogu, religiji i ljudima. U tome je, činjenica, otišla mnogo dublje preispitujući svoje postupke kao i razloge bitisanja na ovoj planeti.
Lux na latinskom znači svetlost ali je i sinonim za glamur ili nešto posebno vredno. Na toj relaciji Rosalija pronalazi načine da svoje misli i osećanja kanališe.
„Lux“ na latinskom znači svetlost ali je i sinonim za glamur ili nešto posebno vredno. Na toj relaciji Rosalija pronalazi načine da svoje misli i osećanja kanališe. Boraveći u svetu koji vrednuje materijalno, ona ipak stremi ka svom pročišćenju i nekom uzvišenijem cilju. Kakve su samo orkestracije upriličene tokom dramatičnih unutarnjih borbi i pražnjenja; kako flamenko gitara miluje i rasplamsava kada Rosalija strastveno peva o svom srcu, ljubavi i požudi. Poput dela klasične muzike, album je podeljen na četiri stava. Zadatak Londonskog simfonijskog orkestra je bio da svojom dominacijom postavi priču i naglasi radnju. Rosalija je fantastičan interpretator, vešta u tome da otpeva špansku melodramu, fado, neke deonice odrepuje ili da briljira svojim sopranom. Elektronika je upotrebljena za efektiranje, poentiranje i naglašavanje fikcije.
Lista saradnika je zadivljujuća. Kao kompozitori, aranžeri i programeri tu su: Anđelika Negron, Karolajn Šo, Šarlot Geinsburg, Gi-Manuel de Omem-Kristo (eks Daft Punk), Noa Goldstaj, Farel Vilijams i Venišan Sners. U pesmama gostuju: Bjork, Karminjo, Estrelja Morente, Sílvija Peres Krus, Jahrica e su Esentia i Ajvs Tumor. Londonskim filharmonijskim orkestrom dirigovao je Danijel Bjernason, čijom zaslugom pojedine deonice asociraju na čuvena Vivaldijeva dela. Ne samo zbog prisustva Bjork, očigledno se Rosalija fokusirala na srodnu vrstu eksperimenta. Lux zaista jeste najbliži Bjorkinim albumima Post (1995) i Homogenic (1997), on je na umetničkoj putanji s istom vizijom.
Album Lux morate (!) preslušati, između ostalog zato da biste shvatiti koliko je njegova pojava u današnjem svetu važna. Grandioznost ovakvog umetničkog dela s pravom nam daje nadu da svojim iznenađujućim ili šokantnim sadržajem može prodrmati, nasuprot obezvređivanju umetničke individualnosti u popularnoj kulturi. Sve na ovom izdanju su fragmenti muzičke zaostavštine čovečanstva. To su neki duboko sakriveni, uspavani delovi DNK koji se probude na određeni takt, intonaciju, melodiju, glas. Lux je definitivno biser pred kraj ove godine.
