Lična nezadovoljstva i unutrašnje konflikte kantautor Majkl Alden Hadreas, poznatiji pod umetničkim imenom Perfume Genius, izrazio je kroz poslednji album pod nazivom Glory.
Uspeh i slava su diskutabilne stavke u karijeri ovog sjajnog umetnika, zato su umetnost i doslednost relevantniji termini kada govorimo o njemu. Teško je stati pred publiku i razotkriti se u potpunosti. Malo je artista Majklovog kalibra koji su to bez zadrške uspeli. Pesme i albumi, nastajali u periodu unutrašnje transformacije i transparentnosti, gotovo bez greške ostvaruju najbolju komunikaciju sa slušaocem. Za publiku i ljubitelje muzike ta vrsta umetnikove katarze ostavlja snažan utisak. Tako upečatljiv izliv emocija je, na primer, imao Entoni Hegarti (Antony and the Johnsons) tokom svoje transformacije u raskošnu i oslobođenu Anohni. Ukoliko odemo korak dalje u tom poređenju, album Glory je Perfumeov Hopelessness (Anohni, 2016).
Kada ste izloženi temama dualizma ličnosti, spoznaje i prihvatanja sopstvene seksualnosti, odnosa s porodicom, razgovora na temu duboke intime, morate se zapitati koliko je toga svako od nas tokom odrastanja „gurnuo pod tepih“
Kada ste izloženi temama koje se prvenstveno tiču dualizma ličnosti, spoznaje i prihvatanja sopstvene seksualnosti, odnosa s porodicom, iskrene komunikacije i razgovora na temu duboke intime, morate se zapitati koliko je toga svako od nas tokom odrastanja „gurnuo pod tepih“. Komunikacija s vršnjacima nas u adolescentskom periodu života mnogo više formira od onoga što zovemo „kućno vaspitanje“. Koliko „drugačije“ dece ostaje uskraćeno za iskrenost i razumevanje. Čitajući neke intervjue sa PG-om, on odaje utisak da je mnogo toga propatio u smislu nerazumevanja i manjka bliskosti.
Pesme na albumu Glory govore najviše o greškama koje pravimo birajući pogrešne osobe za razgovor o nama važnim temama, otvarajući dušu u pogrešno vreme na pogrešnom mestu i pred za to potpuno pogrešnim društvom. Noćna mora. Takvo breme PG očigledno nosi veoma dugo. U njegovoj petoj deceniji života shvatate da iznova, zajedno, bistrite o nečemu što pripada nekom drugom vremenu. Perfume često zvuči kao duboko povređeni tinejdžer. Ti problemi ostaju negde u podsvesti i tamo pulsiraju. Njima se vraćamo u najmračnijim trenucima teskobe. Pokušavamo da shvatimo okolnosti, druge ljude i sebe u tim situacijama, umesto da sve to – pustimo.
PG se ne predaje. Glory je koliko bolan, toliko i borben. Najdivniji momenti na ovom albumu odnose se na prvih nekoliko pesama. U njima autor hrabro kida veze sa prethodnim životima. On ne želi da bude žrtva sopstvene prošlosti tako što će celog života za sobom „vući repove“. Ta odlučnost je fascinantna. Pesme vas konstantno drže u stanju posmatranja sopstvenog odraza u ogledalu, a to nije prijatno – koliko smo se promenili, koliko smo drugačiji i da li smo sa svim tim promenama na „vi“ ili na „ti“.
Glory tretira temu „slave“, ne iz perspektive gordog doživljaja uspeha, već slavljenja umetnosti svakodnevnog preživljavanja
Majkl Alden je prešarmantan. Bilo da je duboko povređen, iskorišćen, odbačen i neshvaćen, on sve vreme poseduje urođenu gracioznost i neverovatnu snagu koju iz nje crpi. Kada se uspravi i pusti glas, njegova iskrenost i lakoća interpretiranja vas razoružavaju. On ne lamentira nad činjenicom da život nije fer, niti je Perfume Genius neki novomilenijumski Kalimero. Glory tretira temu „slave“, ne iz perspektive gordog doživljaja uspeha, već slavljenja umetnosti svakodnevnog preživljavanja.
Sadržaj ovog albuma poseduje snagu „otpuštanja“ događaja iz prošlosti na koje, s ove distance, tek ne možemo da utičemo. Prihvatanje sebe iz različitih faza je možda najvažnija i verovatno najkomplikovanija životna veština. Ovladati njome deluje zamršeno, a možda je samo dovoljno okrenuti list i započeti novo poglavlje.
