Prelet preko objektivno i subjektivno relevantnog televizijskog sadržaja iz 2024. godine (pet najboljih serija, uz ostale koje iz različitih razloga zaslužuju pominjanje) otkriva da dva po kvalitetu i gledanosti donedavno dominantna striming servisa ili praktično više ne postoje (Amazon Prajm) ili egzistiraju zahvaljujući odanosti pojedinih autora i incidentnom odvajanju viška sredstava za prestižne produkcije (Netfliks). Amazon Prajm je, moguće, pao i kao žrtva desetinama milijardi dolara štetnog razvoda vlasnika korporacije (setimo se Radovana Trećeg: „A kultura, ćale?“; „Ma, ko j**e kulturu.“). Amazonove serije se ukidaju, nove se ne započinju, dok Netfliks opravdava ulaganje i preživljava uglavnom uz pomoć tabloidne šokantnosti.
Čudovišta: Priča o Lajlu i Eriku Menendesu (Monsters: The Lyle and Erik Menendez Story; Netflix) – neki čitaoci su protestovali zato što je na insistiranje lektorskog kolegijuma prezime Menendez u Radarovoj recenziji postalo Menendes – otvara koloplet otrovnih društvenih tema, pri čemu autori serije Rajan Marfi i Ijan Brenan svesno i/ili nesvesno propuštaju priliku da ih istinski osvetle; za potpuno uranjanje u kontekst je uputno pogledati iscrpnu dokumentarnu seriju Braća Menendes: Žrtve ili zlikovci (Menendez Brothers: Victims or Villains; FOX Nation). Maleni irvas (Baby Reindeer) je, takođe – uz posedovanje određenih kvalitetnih slojeva koji su, zapravo, ostali u drugom planu – jedno vreme bio neizbežna tema zahvaljujući istinitom ili, ispostaviće se, kvaziistinitom aspektu fabule. Ripli (Ripley) je, pak, mini-serija od vrste kakva je do pre par godina redovno krasila katalog Netfliksa. Sada je tek tužni izuzetak, poslednji primerak izumiruće rase, čime se Netfliks po pitanju samorazgradnje pridružio HBO-u.
Lanac ishrane je surov i, osim u slučajevima sveobuhvatno kataklizmičnih potresa, neumitno obnovljiv, te sada okolišom neugroženo haraju Epl TV+ i Hulu. Eplovi Šugar (Sugar), Razotkrivanje (Disclaimer) i Sani (Sunny) su delimično fascinantne serije koje ostaju ispod crte pet najboljih za prethodnu godinu, što ukazuje na koncentrat kvaliteta. Slično je i u slučaju Hulua i serija Ispod mosta (Under the Bridge) i Zavada: Kapote protiv labudova (Feud: Capote vs. The Swans; istina, proizvođač je FX dok je Hulu distributer) koja, sve drugo na stranu, verovatno u Tomu Holanderu kao naslovnom junaku ima televizijsku – a možda i širu – glumačku izvedbu godine.
Kad smo već kod prijemčive teme glumaca, 2024. nam je donela novu zvezdu. Tridesetogodišnji Severni Irac Entoni Bojl prvo je poneo glavni ljudski teret gigantskih Gospodara neba (Masters of the Air; Apple TV+), zatim je spasio solidnog Šardlejka (Shardlake; Disney+) koji je pretio da sasvim zaluta u lavirintu savremene političke korektnosti i izneveri sjajni izvorni roman, da bi konačno zatvorio triling naglasaka (američki, engleski, severnoirski) vrativši se sopstvenom, i bio potpuno uverljiv kao terorista iz 1970-ih u kjubrikovsko-asajasovskoj Ništa ne govori (Say Nothing; FX/Hulu), po opsegu i uglu pristupa verovatno seriji godine. S ovim u vidu, ne bi bilo zgoreg proveriti i njegov četvrti ovogodišnji angažman (uz, jasno, četvrti naglasak), ulogu Linkolnovog ubice Džona Vilksa Buta u seriji Lov na ubicu (Manhunt; Apple TV+).
Na kraju, šaljem apel i uspešnim i umirućim striming servisima da preuzmu seriju Čaki (Chucky), obustavljenu nakon tri sezone na kablovskoj televiziji na kojoj joj ionako nije bilo mesto. I to baš kad nam se Džon Voters vratio među likove, i kada smo se zapitali da li će poremećeni naslovni lutak konačno odapeti.
Top 5
- Režim (The Regime; HBO)
- Mi smo oni koji su imali sreće (We Were the Lucky Ones; Hulu)
- Gospodari neba (Masters of the Air; Apple TV+)
- Tamna tvar (Dark Matter; Apple TV+)
- Ništa ne govori (Say Nothing; FX/Hulu)
