„Tražim da sala bude na Terazijama – bio je moj prvi uslov. Humorističko ili bulevarsko pozorište, koje nedostaje Beogradu, mora da bude tamo gde šetaju beskućnici i besprijateljnici, gde ljudi ubijaju vreme, a mi im onda ponudimo smešno ubijanje samoće“, zapisao je Radivoje Lola Đukić, scenarista i reditelj, u svojim Sklerotičnim memoarima.
Tako je 1949. godine nastalo Humorističko pozorište, koje danas nosi ime Pozorište na Terazijama. Prvi upravnik bio je pesnik Dušan Kostić, a umetnički direktor Lola Đukić, koji je ovom teatru podario svoje brojne komedije. Zavesu je prvi put podiglo marta 1951. premijernim izvođenjem predstave Dr Branislava Nušića. Jubilej sedam i po decenija postojanja obeležili su upravo repremijerom takođe Nušićevog Mister dolar.
Teatar je često menjao ime. Prvo je bilo Humorističko pozorište, a od 1954. do 1959. zvalo se Beogradska komedija. Kada se u jesen 1959. ujedinilo s Beogradskim dramskim pozorištem – scena na Terazijama i scena na Crvenom krstu, nazvano je Savremeno pozorište, a 1975. postalo je jednostavno – Pozorište na Terazijama.
Lola Đukić je genijalno smislio da pozorište tog tipa mora da bude u centru centra grada, gde će ljudi uvek dolaziti. I oduvek i dolaze, sala je uvek rasprodata
U svojoj istoriji za ovih sedam i po decenija svašta su zaposleni preturili preko glave. Od 1991. do 2005. zbog rekonstrukcije matične zgrade, Pozorište na Terazijama je predstave izvodilo na sceni DK „Vuk Karadžić“ i bilo je poznato pod nazivom „Teatar T“. I to bi bio kratak istorijat Pozorišta na Terazijama.
Četiri ansambla
„U ovom teatru sam proveo svoj radni vek“, kaže dugogodišnji član ovog teatra Rade Marjanović, koji se prihvatio da, iako u penziji, bude upravnik ovog pozorišta. „Sva su nam vremena bila teška jer Pozorište na Terazijama je uvek prolazilo kroz veliku borbu, kao svi veliki ansambli. To je stalna bitka za dokazivanje i za ovdašnja nerazumevanja. Imamo više poštovanja svuda u svetu nego kod nas. Pod tim ne mislim na publiku, ona je najbolja na planeti.“
Marjanović podseća da je specifičnost ovog teatra što ima četiri ansambla – glumački, horski, baletski i orkestarski, i kao takvo je jedinstveno.
„Imamo 150 stalnih članova i plus oko 250 gostujućih umetnika. To što mi radimo ne postoji nigde, pa ni na Brodveju. Svako veče igramo neku drugu predstavu, svi iz sveta nam se dive. Mi imamo ansambl koji to može da iznese. I to je veličina Pozorišta na Terazijama“, objašnjava Marjanović.
Vedeta ovog teatra, dramska umetnica Tanja Bošković, danas predsednica Upravnog odbora Pozorišta na Terazijama, ističe da je kroz ovu kuću sve što je mogla preživela, pa će tako i ovo vreme.
„Lola Đukić je genijalno smislio da pozorište tog tipa mora da bude u centru grada, gde će ljudi uvek dolaziti. I bi tako. Beogradu je jako važno da postoji takvo pozorište bez obzira na to što nema svoju zgradu, nego živi u stambenom objektu. Bili smo svojevremeno izmešteni zbog renoviranja i vratili se na svoju adresu. Do pre nekih mesec dana smo imali velika curenja, ali nakon renoviranja Trga Nikole Pašića valjda nećemo imati taj problem, pošto nam je direktno odatle voda udarala na hidrauliku. Verujem da je to sada sanirano i da ćemo preživeti ovu zimu“, priča Bošković i dodaje:
Imamo 150 stalnih članova i oko 250 gostujućih umetnika. To što mi radimo ne postoji nigde, pa ni na Brodveju. Svako veče igramo neku drugu predstavu, svi iz sveta nam se dive
Rade Marjanović
„I bez toga imamo teških problema, a oni koji su plaćeni da se bave kulturnom politikom ne znaju kako funkcioniše taj storuki i stonogi organizam, kao što je Pozorište na Terazijama. Mi imamo obavezu, koju smo sami sebi stavili na pleća, da jedna premijera bude strani a sledeća domaći mjuzikl, a to je sve skupo. Ali, neverovatno je da je ovaj ansambl ne samo najbrojniji nego i najuspešniji, pošto su sale uvek krcate svake večeri. Međutim, dešava se, kao pre neki dan, da pukne poplava u centru grada i mi ostanemo bez grejanja i tople vode, što se ne sme. Baletski ansambl ne može da igra u kaputima, razumete?
Pastorče Beograda
Tanja Bošković se prisetila i perioda kada su morali da izađu iz svog prostora na Terazijama: „Bilo je to teško vreme, radili smo i u memljivoj sali kroz koju su mačke prolazile. Zato mi je žao što oni koji se sada bave nama nemaju znanja šta mi to radimo. Koliko je za ovih 75 godina generacija izašlo nastavljajući školovanje zahvaljujući ovom pozorištu. Ovde se brusilo znanje, talenat… Mi školujemo neverovatan kadar, ne samo za naše, nego i za svetske teatre. Tehnički zahtevi koje ima ovo pozorište daleko su veći nego u drugim teatrima, a dobijamo isto novca. A to zaboravljaju oni koji se bave nama kao institucijom.
Pozorištu na Terazijama je, podseća Bošković, ukinut veliki deo budžeta koji mu je bio namenjen zbog raznih drugih potreba za koje je vlast Grada Beograda objasnila da su im bile neophodne.
„To znači da smo mi svedeni na jednu premijeru, a kada vam skinu budžet na 50 odsto, znači da ni to nemamo. To je neviđena bruka, ostali smo bez premijere ove godine. Ali, sekretarka za kulturu (Nataša Mihailović Vacić, prim. aut) ima neke druge ideje šta Pozorište na Terazijama treba da radi. Zgrozila sam se i rekla sam da ću se boriti.“
Jer, nastavlja poznata glumica, obim posla ovog teatra je posebno u tehničkom smislu četiri puta veći nego kod svih drugih pozorišta.
Imamo velikih problema, a oni koji su plaćeni da se bave kulturnom politikom ne znaju kako funkcioniše taj storuki i stonogi organizam, kao što je Pozorište na Terazijama
Tanja Bošković
„To treba da znaju oni koji nešto propisuju i misle da nam nešto daju. Ne, mi smo ti koji dajemo. Oni mogu sve, pa i da nas zatvore, ali uradiću sve da istina bude cela. Ako Beogradu nije stalo da ima jedino muzičko pozorište u ovom delu Evrope, a mi se bavimo komedijom na taj način, samo time. Ovo pozorište je i nastalo i razvilo se uprkos svemu. U ovom teatru su boravili i stasavali divni ljudi, i zato smo doživeli 75 godina“, emotivno govori Tanja Bošković.
Radost i uteha
Jelena Jovičić, prvakinja Pozorišta na Terazijama, povodom jubileja svoje matične kuće čiji je član od 2001, rekla je za Radar da je ovaj teatar za nju poseban u životu.
„Ta scena mi je pružila ruku radosti i utehe, prihvatila me onakvu kakva jesam, moj dar koji je nastavio da se kleše. Sve što imam u karijeri dugujem ovom teatru, njegovom ansamblu, kolegama i tim daskama. I ono teško vreme kada smo igrali u Teatru T, kada se naše pozorište renoviralo, smatram divnim periodom i mislim da smo tada udarili temelje novim generacijama koje su zablistale kada smo se 2005. vratili na svoju scenu. I kada je naš osnivač Grad Beograd više sredstava izdvajao za nas. Nekada smo imali i četiri premijere godišnje, a ova je bila prazna. Nadamo se da ćemo u vreme jubileja imati bar tu jednu koju je trebalo već da odigramo na Dan pozorišta 23. decembra. Imamo kapacitete za to, kao publiku koja se grabi za kartu više. Ona nam je najvažnija“, priča Jovičić, koja je odavno ostavila svoj autentičan potpis na sceni ovog teatra.
Glumac Slaven Došlo, predstavnik je mlađe generacije Pozorišta na Terazijama, koje mu je pružilo šansu još na četvrtoj godini studija.
„Od tada je prošlo 12 godina i taj teatar je postao moja kuća koja ima posebnu auru. Muzički žanr, drama, ples, gluma, stvaraju posebnu sponu s publikom i za budućnost mu povodom ovog jubileja želim aktuelniju repertoarsku politiku. Mi smo spremni da odgovorimo tom izazovu. Znam da je to teško, ali eto, rekao sam, iako je problem uvek u novcu.“
Da li Pozorište na Terazijama ima konkurenciju, Jelena Jovičić odgovara da, nažalost, nemaju, i pored toga što su mnogi smatrali da će to bitiTeatar Odeon Željka Mitrovića, vlasnika imperije Pink.
„Skupo pozorište, jeftine predstave. Toliko uložiti u formu, tehniku, a nemati sadržaj, nije konkurencija s kojom bismo se takmičili. I žao mi je što ovo kažem, ali je dobronamerno, očekivala sam mnogo više jer su okupili talentovane ljude iz svih oblasti.“
Stajaće ovacije
U Pozorištu na Terazijama do sada je izvedena 291 premijera. Mjuzikl Balkan ekspres je bio najavljen za jubilej, ali pomeren je za proleće naredne godine. Tokom jubilarne sezone, očekuju se gostovanja svetskih trupa.
Pitamo Radeta Marjanovića da li postoji šansa da Pozorište na Terazijama, kao jedinstveno na našim prostorima, dobije status nacionalnog teatra.
Nekada je naš osnivač Grad Beograd izdvajao više sredstava za nas. Imali smo i četiri premijere godišnje. Nadamo se da ćemo u vreme jubileja imati bar tu jednu
Jelena Jovičić
„To smo uvek pokušavali, jer Grad Beograd ne može finansijski da pokrije sve ono što radimo. Jer, ako želimo da imamo pravi mjuzikl i kontinuitet u tome, nije normalno da imamo samo jednu premijernu predstavu u sezoni“, odgovorio je Marjanović, koji je bio u v. d. statusu direktora ovog teatra.
Kažemo bio, jer taj status mu je istekao, a Grad Beograd kao osnivač Pozorišta na Terazijama nije se bavio konkursom za novog upravnika koji je raspisao pre skoro godinu dana. Jedino što su uradili dogodilo se pred kraj prošlog meseca, a to je da su razrešili dužnosti jednog člana Upravnog odbora, ali novog nisu imenovali, pa je ovo telo ostalo okrnjeno.
Takođe, u godini jubileja neće biti dodeljena ni Nagrada „Janoš Tot“ za glumačku bravuru jer Pozorište na Terazijama nije imalo premijeru.
Muzički žanr, drama, ples, gluma, stvaraju posebnu sponu s publikom i za budućnost mu, povodom ovog jubileja, želim aktuelniju repertoarsku politiku
Slaven Došlo
„Ponašaju se kao da oni nama nešto dodeljuju, mi vas plaćamo da pravilno rasporedite, ne po partijskoj liniji nego po kvalitetu i značaju“, napominje Tanja Bošković.
Ono što je novitet jeste da su se zaposleni izborili da se povodom jubileja odštampaju poštanske markice s logom teatra. I od ove godine ustanovljena je Nagrada za životno delo koje nosi ime „Radivoje Lola Đukić“, koja će se dodeljivati svake tri godine. Prva dobitnica ovog prestižnog priznanja je čudesna glumica Ljiljana Stjepanović, zaštitni znak Pozorišta na Terazijama.
Ustanovljena je Nagrada za životno delo koje nosi ime „Radivoje Lola Đukić“, koja će se dodeljivati svake tri godine, a prva dobitnica je Ljiljana Stjepanović
U razgovoru s brojnim ansamblom, saznali smo da i pored svih nepravdi koje su ih zadesile, atmosfera u teatru je harmonična. Jedinstveno su prvi podržali svoje kolege iz Beogradske filharmonije koje su povređene kada su odavale počast žrtvama koje su nastradale na Železničkoj stanici u Novom Sadu. U isti red su stali i da podrže bunt mladosti Srbije… I publika ih je u tome podržala stajaćim ovacijama.
Ako su Terazije srce Beograda, onda je ovaj teatar na pravom mestu.
