Beogradska filharmonija se u prepunoj dvorani Kolarčeve zadužbine veličanstvenim koncertom „U slavu heroja“ oprostila od svog rano preminulog šefa-dirigenta Gabrijela Felca (1971 -2025). Prvi put su svirali bez dirigenta, predvođeni Felcovim filigranskim uputstvima.
Od prvog znaka koncertmajstora Miše Andruščenka da koncert može da počne, salom je ovladala veličanstvena čarolija muzike. Na programu su bili Prelid iz Vagnerove opere „Tristan i Izolda“ i Betovenova simfonija „Eroiku“ a između ove dve kompozicije bio je prikazan kraći dokumentarni filma Milana Škundrića o Gabrijelu Felcu i Beogradskoj fiharmoniji koja je to veče, kako su i sami zapisali, pokazala svoju grandioznost kao zaslugu i večnu zaostavštinu voljenog šefa-dirigenta.
A ova dela su ciljano odabrali i ostvarili herojski podvig u svetskoj istoriji muzičkog izvođenja. ”A to je da se u punom orkestarskom sastavu bez dirigenta odsvira Vagnerov Prelid iz Tristana i Izolde. Čuveni ‘Tristanov akord’, najpoznatiji simbol večite čežnje u istoriji muzike, bio je snažna poruka ljubavi za Gabrijela i sećanje na maestralno izvođenje ove opere u integralnoj verziji pod Felcovom palicom u februaru ove godine. Grandiozna ‘Eroika’ Ludviga van Betovena, ‘posvećena uspomeni na velikog čoveka’, nosila je slojevitu simboliku celokupnog životnog i profesionalnog puta Gabrijela Felca, odražavajući specifičnu umetničku estetiku koju je utkao u izvođački profil Beogradske filharmonije”, naveli su u svom saopštenju iz BGF.
Da je bilo moćno, bolno, poetično, tragično, čudesno, potvrdila je i reakcija publike koja se zahvalila Gabrijelu Felcu na posvećenosti i odanosti suzama i dugim aplauzom koji je na nogama trajao i trajao… Toliko da je, čini se, promenio plan članova BGF da odsviraju još nešto, jer su se u jednom trenutku i oni i publika sjedinili u tom svečanom činu pijeteta prema ovom velikom umetniku i čoveku koji je odavno postao građanin našeg sela.
I dok su ljubitelji klasične muzike jedva izlazili iz sale, stajali dugo i prepričavali koncerte BGF na čelu sa Felcom, upisivali se u knjigu žalosti, delili utiske sa ovog koncerta, Filharmoničari su se povukli u svoje odaje.
Sva se tuga zbog Felcove smrti izlila u taj aplauz, kao da je probila branu, pre toga stidljivo je kvaseći ponekom suzom u očima muzičarki, primećenih još dok su svirale prelid iz ‘Tristana i Izolde’.
Dejan Kokir
Kako su oni videli ovo veče najbolje je opisao Dejan Kokir, duša i hroničar BGF zaposlen u tehničkoj službi, koji je na društvenim mrežama podelio utiske i detalje sa koncerta “U slavu heroja”. Uz njegovu dozvolu, prenosimo delove teksta:
“… Aplauz kojim je sinoć po završetku koncerta u čast nedavno preminulog Gabrijela Felca pozdravljen orkestar Beogradske filharmonije svakako nije bio prinudan, i trajao je tačno 6 minuta i 20 sekundi. Taj mi je podatak dao tonac Miloš, pošto je aplauz snimljen. Složili smo se da nikad nismo prisustvovali ničem sličnom; to je izjavio i Milošev ćale, Zoki, takođe tonac, čiji je slušalački staž duži i od mog i od Miloševog zajedno.
Aplauz je imao neoubičajen, sporiji ritam, kolektivno prihvaćen od samog početka, prilagođen većoj dužini trajanja, kao da su svi znali, po odnekud primljenoj poruci, da će grmeti duže nego inače, te ga je nužno malo umeriti; da orkestar nije napustio binu, verujem da bi trajao i deset minuta. Sva se tuga zbog Felcove smrti izlila u taj aplauz, kao da je probila branu, pre toga stidljivo je kvaseći ponekom suzom u očima muzičarki, primećenih još dok su svirale prelid iz ‘Tristana i Izolde’. Jedna naša violinistkinja, koja nije svirala nego je bila u publici, jecajući je napustila koncert tokom izvođenja ‘Eroike’. Meni je najemotivnije bilo za vreme projekcije petominutnog dokumentarca, tokom kojeg su se videli, osim pokojnika, i neki još hvalabogu živi muzičari koji više nisu sa nama: Šilja, Svilar, Luna, Tarek, a u jednom kadru se, sedeći u devetom redu, nekih pet mesta desno od Tasovca, pojavio i nekadašnji legendarni blagajnik Boki; neki su, poput Sane, Ane i Sanje, bili prisutni i uživo.
Posle su muzičari otišli u klub, a Đole, Marko i ja smo, kao i obično petkom, osim što je bila sreda, ostali na Kolarcu da vraćamo instrumente, note, stolice i pulteve u filharmoniju. Rutina je lagano sklanjala tugu sa scene. Kada smo bili pri kraju, otišao sam u hol Kolarca sa namerom da u Filharmoniju vratim info-pult, dirigentski pult i knjigu žalosti, ali se u knjigu još uvek upisivala sitna žena u crvenom džemperu, čije su crnookvirne naočari bile skoro veće od lica. Pisala je i pisala, ispunivši skoro dve cele stranice…”
U narednoj sezoni mesto šefa-dirigenta u Beogradskoj filharmoniji ostati upražnjeno. Na koncertima će nastupati gostujući dirigenti, a onih šest na kojima je trebalo da diriguje Gabrijel Felc biće omaž posvećen njemu
Gabrijel Felc, koji je sinoć ni ne sluteći okupio sve članove Beogradske filharmonije, bio je jedan od najistaknutijih nemačkih dirigenata sa svestranom karijerom u operskom i simfonijskom repertoaru. Rođen je u Berlinu 1971, gde je studirao klavir i dirigovanje na Akademiji Hans Ajzler. Od 2001. do 2005. bio je generalni muzički direktor u Altenburg-Geri, a od 2004. do 2013. generalni muzički direktor Štutgartske filharmonije, gde je osvojio nagradu Rahmanjinov. Bio je glavni gost dirigent u Teatru u Bazelu (2008-2013), koji je, tokom njegovog mandata, dva puta proglašen Operskom kućom godine. Na mestu generalnog muzičkog direktora Dortmundske opere i šefa-dirigenta Filharmonije u Dortmundu radio je od sezone 2013/14 pa sve do 2024/25. Dortmundska opera proglašena je Operskom kućom godine 2022.
Funkciju šefa-dirigenta Beogradske filharmonije preuzeo je u sezoni 2017/18. Iako je od leta 2024. postavljen na mesto generalnog muzičkog direktora u Kilu, BGF nije napustio. Imali su neku posebnu, neraskidivu emotivnu vezu.
Zato ne čudi, kako saznajemo, što će u narednoj sezoni mesto šefa-dirigenta u Beogradskoj filharmoniji ostati upražnjeno. Na koncertima će nastupati gostujući dirigenti, a onih šest na kojima je trebalo da diriguje Gabrijel Felc biće omaž posvećen njemu. Dostojan!
