Ovako unikatnog kantautora, savremena srpska rokenrol scena nije imala od pojave Kralja Čačka, a tome ima skoro dvadeset godina. Pavle Nikolić se predstavlja podjednako intrigantnim umetničkim imenom – Niko Nikolić.
U ovom muzičaru prelama se pregršt artista i njihovih mogućih uticaja na njegovo stvaralaštvo. On je ponekad Miladin Šobić, u narednom trenutku Boban Petrović, Cane & Anton, da bi najviše sličnosti pronašli na relaciji rani Van Morison – Sufijan Stivens. Namerno iz ovog nabrajanja isključujemo Boba Dilana Džonija Štulića, jer Niko nije ta vrsta poete. Njegove misli lelujaju, često su neuhvatljive i teško razumljive. Kada se uključite u taj tok, ravan REM fazi, na neki volšeban način sve biva razumljivo i kristalno jasno.
Muzika u stvaralaštvu Nika Nikolića ima svoje mesto, ali ovde možda treba istaći njegove spisateljske kvalitete. Autor za sobom ima jedan album (Drugo mesto, 2020), u datom trenutku nesvakidašnje izdanje u širim regionalnim okvirima. Fascinantan je niz okolnosti i impulsa koji iniciraju asocijacije, imaginarne situacije i kulminaciju istih u stvarnom svetu o čemu Pavle piše. Kroz Nikolićeve pesme postajete posmatrač često nadrealnih situacija, koje duboko u sebi prepoznajete a Niko Nikolić ih približava realnosti. Slušalac i posmatrač biva zarobljen u nekakvom déjà vu limbu.
Pavle Nikolić kao da je savremenik nekog pripovedača iz Nepričave. Njegovo prisustvo i fascinacija mehanizmima života u velikom gradu, pretočeni su kroz jednostavna razmišljanja, sofisticirani podsmeh, britku kritiku i praktična rešenja
Album Privatni indigo (u izdanju Zeleni Kačket, Pop Depresija) upravo je autorov novi, svestan iskorak u nepoznatiji teren koji je, po subjektivnom doživljaju slušaoca, blizak snoviđenju. Uzimajući u obzir neobičnost spisateljskog izraza autora, album je u svojoj aranžmanskoj raskošnosti muzički veoma stilizovan. Prisustvo muzike je sekundarno, ali savršeno podržava jedinstvenost Nikolićevog izraza. U prilog tome imamo nekoliko check pointa, to su pesme: Ovaj bus, Meni moja ljubav, Niz tobogan… Međutim, nenadmašan je momenat u harmonskom „prelomu“ tokom refrena u singlu „Kopači zlata“ gde su se ukrstili emocija, iskrenost i smisao u pesmi koja, do refrena, naizgled nema jasan cilj.
Pavle Nikolić kao da je savremenik nekog pripovedača iz Nepričave. Njegovo prisustvo i fascinacija mehanizmima života u velikom gradu, pretočeni su kroz jednostavna razmišljanja, sofisticirani podsmeh, britku kritiku i praktična rešenja. Stvarajući iluziju u kojoj simulira stvarnost dok je ne obesmisli, Niko Nikolić albumom Privatni indigo ostavlja slušaocu dovoljno prostora da pusti mašti na volju, da kreira budućnost kakvu želi – da piše, briše i uzdiše.
