Francuska književnica Nataša Apana, rođena na Mauricijusu u porodici indijskog porekla, našla se u finalu Gonkurove nagrade. To nas je podsetilo na njen roman Do sutra (izdavač: Klio; prevod: Ljiljana Mirković); priču o Adamu, provincijalcu, i Mauritanki Aniti, koji se upoznaju, zaljube i venčaju, pa sa ćerkom Lorom presele se na jugozapad, na obalu Atlantskog okeana.
Kada smo se pre osam godina sreli u Beogradu, rekli smo joj kako primećujemo da često ispisuje reč zver. Mozak je, na primer, zver s hiljadu svetiljki, skrivenih mesta i hodnika. Svežanj listova na kuhinjskom stolu liči na opasnu, usnulu zver. Kuća diše kao duboko uspavana krupna životinja. Slučajnost?
„Mislim da takav utisak ponekad odaje život kada je prepun nepoznanica, kada sve može da se desi i kada može da nas pregazi. Bezazlene stvari, svakodnevne pojedinosti mogu da krenu naopako“, odgovorila je tada Apana.
Ima li zveri u novom, zapaženom delu?
„U knjizi La nuit au coeur (Noć u srcu) postoji rečnik pozajmljen iz životinjskog sveta, radi opisa nasilja koje ljudska bića nanose svojim bližnjima“, objasnila je sada putem mejla. „Jezik lova, dresure, kružnog približavanja u cilju napada, ali uprkos tome, u mojoj knjizi nema zveri.“
Ovogodišnji dobitnik Gonkurove nagrade je Loran Movinje. La maison vide (Prazna kuća), na 750 stranica, govori o detinjstvu i sudbini nekoliko generacija jedne porodice.
