Pozorišni, televizijski i filmski glumac Hadži Nenad Maričić jedna je od najistaknutijih javnih ličnosti na protestima u Srbiji. Svoj aktivizam započeo je još u studentskim danima, a nastavio kroz pokrete Jedan od pet miliona, Srbija protiv nasilja, da bi se priključio grupi građana kroz inicijativu Kreni-Promeni i postao njihov predstavnik u Skupštini grada Beograda.
Rođen 1979. u Zagrebu, osnovno i srednje školovanje završio je u Ivanjici. Glumu je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Predraga Bajčetića.
„Bliski prijatelji su mi skrenuli pažnju da nema dana da ne pomenem svog profesora Predraga Bajčetića. On nas je na neki čudan način, odozgo, okupio ovih dana. Njegovi bivši studenti svih generacija bliskiji su nego ikad. Ne znam šta bi mi rekao danas, zaista, ali jedna rečenica koju mi je izgovorio, na jednoj porodičnoj večeri, glasila je ovako: ‘Vi ste, Nenade, izabrali slobodu. Znajte, ona je skupa, ali je takav život najlepši!’“, kaže za Radar Hadži Nenad Maričić.
Od 2002. godine stalni je član Narodnog pozorišta u Beogradu, gde je ostvario brojne uloge. Sada režira predstavu Dostojevski – moj život o poslednjoj i najplodnijoj fazi njegovog života, koju je proveo u braku sa Anom Grigorjevnom, a biće postavljena na sceni nacionalnog teatra. Ove godine preuzima i novu klasu na Fakultetu savremene umetnosti gde predaje na odseku glume. Intervju smo vodili uoči sedmodnevne obustave rada beogradskih pozorišta. Ovim štrajkom dramski umetnici su dodatno pojačali svoj odnos prema zahtevima studenata koji su već tri meseca u blokadi.
Neću odustati dok im narod ne presudi za sve zlo koje su posejali za ove poslednje 33 godine. Možda je u tom broju čudna simbolika. Hristove godine će nam izgleda doneti spasenje
Godinama unazad se ističete u protestima koji se događaju u našoj zemlji. Kada i šta se to pobunilo u vama?
Moja borba protiv vlasti traje još od dana kada sam bio student prava, tačnije od 1997. godine. Tada sam učestvovao u studentskim buntovima i u njima bio do kraja, jer smo tada mi studenti Pravnog fakulteta ostali poslednji u tom protestu. Nastavilo se to i onog petog oktobra. Ti prevaranti koji su zavili u crno Srbiju i ceo region devedesetih, opet su se pojavili 2012. kao dobro poznata lica koja su nekim čudom iščezla iz naših sećanja. Trebalo je poverovati i njima i Evropi da je na čelo došao, nagradom potvrđeni „najveći Evropejac“. Ali, ja ne pristajem na laž. Zato sam te godine, na taj čuveni izborni dan kada su stizale čestitke od evropskih zvaničnika novoj vlasti, to doživeo kao veliku obmanu koja traje do danas. Taj trenutak sam osetio kao dobrodošlicu u kolonijalni sistem, i o tome sam posle često pričao u javnosti. Zato neću odustati, dok im narod ne presudi za sve zlo koje su posejali za ove poslednje 33 godine. Možda je u tom broju čudna simbolika. Hristove godine će nam izgleda doneti spasenje. Suviše dugo je trajalo. Zato mislim da je gotov, Srbija je naša!
I pored uspešne glumačke karijere, ušli ste u političke vode kao član pokreta Kreni-Promeni. Zašto?
U tu avanturu sam ušao pre svega jer sam verovao da možemo da napravimo dobar rezultat i na taj način konačno menjamo strukturu i sastav odbornika u Skupštini, jer u suprotnom svaku dalju kritiku bih doživeo kao sopstveno licemerstvo. Ne mogu nemo da posmatram ko sve sedi na odgovornim mestima i da ništa ne učinim povodom toga. Najavljivao sam da ću se posvetiti i takvoj borbi, ali mi je bilo važno da to bude neko kome verujem. A to je Savo Manojlović. Spojila nas je narodna inicijativa o ograničenju rijaliti programa. Naše poverenje se od početka gradilo delima. Za samo sedam dana sakupili smo skoro 40.000 potpisa. Jasno nam je bilo da smo dobar tim i da ćemo sarađivati zajedno i dalje. On je bio iznenađen procentom koji sam najavio da ćemo osvojiti na beogradskim izborima. To se i dogodilo.
Obnova i razvoj kulture u Srbiji jedan je od najvažnijih faktora koji bi mogli da zaustave odlazak mladih iz zemlje. Vlast laže da je razlog za to globalni trend migracija
Studentske blokade izazvale su lančanu reakciju u svim segmentima društva, pa tako i u kulturi. Brojna pozorišta su 16. januara otkazala predstave u znak protesta kada je kolima povređena studentkinja Pravnog fakulteta. To je ponovljeno i 24. januara kada su se priključila generalnom štrajku. Sada je obustava rada sedam dana. Koja su očekivanja od ovog poteza?
Prva obustava rada u pozorištima desila se kada su bili brutalno pregaženi članovi Beogradske filharmonije. Njihove kolege koje su to veče došle na našu predstavu Žene na ivici nervnog sloma u Pozorištu na Terazijama, s teškim emocijama su govorile da ne mogu da sviraju to veče. Nismo imali dilemu, svi smo stali uz njih. I tako je počelo otkazivanje predstava, ne iz obesti, već iz potrebe da se pošalje krik u etar, da svi imamo pravo na život i slobodu. Kada je u pitanju ovaj sedmodnevni štrajk koji je u toku, on je nastao zbog solidarnosti i sloge u našem esnafu.
Koji su to zahtevi koji vas drže na okupu u ovoj borbi za bolji status umetnika?
Da se prekine sa medijskim i institucionalnim pritiscima i etiketiranjem umetnika, saradnika, svih zaposlenih u kulturnim institucijama. Takođe, ostvarenje profesionalnog obezbeđivanja slobode umetničkog izražavanja. Zatim, zahtevamo povećanje plata i poboljšanje uslova rada za sve zaposlene u Narodnom pozorištu i kulturnim institucijama, kao i utvrđivanje nove vrednosti boda, odnosno cene rada. Kao i izmene uredbe Vlade o koeficijentima koju je donela 20. decembra 2024. u saradnji s nosiocima delatnosti, kao zahtev za ostvarenje ekonomskih ciljeva. Naravno da tražimo povećanje budžeta za kulturu Republike Srbije na minimum od 1,5 odsto, kao zahtev za ostvarenje ekonomskih ciljeva. Kao i podršku i pridruživanje zahtevima studenata u njihovom istrajnom zalaganju za vladavinu prava i pravdu, kao profesionalni zahtev usmeren na ostvarenje pravne sigurnosti, jer se nijedno pravo u pravnoj državi ne može delotvorno ostvariti bez sprovođenja načela vladavine prava. Smatramo da je važno i neophodno uključivanje Konfederacije slobodnih sindikata – grana kulture u sve pregovore reprezentativnih sindikata i predstavnika Vlade o pravima zaposlenih, zbog nepoštovanja zakona, nezakonito oduzete reprezentativnosti, kao i opstrukcije pravosudnih organa na podnetu žalbu Upravnom sudu. I, na kraju, tražimo da zaposleni u Narodnom pozorištu, koji su članovi Sindikata glumaca Srbije – SINGLUS, ne trpe finansijske posledice zbog ovog štrajka.
Član ste Drame nacionalnog teatra koja je napravila zavidne rezultate u poslednje tri sezone. Prvi put u svojoj dugogodišnjoj istoriji osvojili ste Sterijinu nagradu za najbolju predstavu, i taj uspeh ponovili i naredne godine. Podmlađen je ansambl, produkcija je na visokom nivou, kao i posećenost. Rezultati su vidljivi, čime ste onda nezadovoljni?
Podsetiću da su se u februaru prošle 2024. ansambli Drame, Baleta i Hora Opere Narodnog pozorišta javno oglasili s težnjom da skrenu pažnju na realno stanje u kulturi, pre svega na neadekvatne plate i uslove rada. Uprava našeg pozorišta ubrzo je reagovala i saopštila da je svesna problema i da „maksimalno čine korake da se unaprede radne okolnosti i položaj zaposlenih“. Nažalost, sistemski problemi su ostali, a Ministarstvo kulture i Vlada Republike Srbije kao da su rešili da kazne sve radnike u kulturi. Budžet koji sam imao priliku da analiziram kao odbornik Skupštine grada Beograda, izglasan u jesen prošle godine bio je ekvivalentan budžetu iz doba lokdauna. Naime, 2020. iz gradskog budžeta za kulturu bilo je odvojeno 4,8 milijarde dinara. Kumulativna inflacija od 2021. do 2023, prema podacima EBRD u Srbiji iznosi 34,3 odsto. Kada uzmemo u obzir inflaciju na budžet iz 2020. od 4,8 milijardi dinara, dobijamo 6,5 milijardi dinara, odnosno ono što je bio projektovani budžet. Drugim rečima, dobili smo budžet iz godine korone, kada je skoro sve stalo. To je bio ogroman udarac za sve ustanove kulture grada Beograda, a posebno za nezavisnu scenu kojom se decenijama niko nije bavio na dostojan način. To ne priliči jednoj zemlji koja je kandidat za pristupanje Evropskoj uniji. Republički budžet je usvojen u haotičnom sukobu u Skupštini i nemoguće ga je komentarisati.
Obnova i razvoj kulture u Srbiji jedan je od najvažnijih faktora koji bi mogli da zaustave odlazak mladih iz zemlje. Vlast laže da je razlog za to globalni trend migracija
Kakve su posledice toga? Na šta konkretno upozoravate?
Želim da skrenem pažnju da naši mladi ljudi odlaze u zemlje s visoko razvijenom kulturom. Sve je više mladih koji zbog povoljnih stipendija odlaze, na primer, u Ljubljanu da studiraju. Verovali ili ne, taj grad odvaja oko 10 odsto iz gradskog budžeta za kulturu. Teško da će se naši mladi vraćati iz atmosfere takvih centara. Naglasio sam više puta da je obnova i razvoj kulture u Srbiji jedan od najvažnijih faktora koji bi mogli da zaustave odlazak mladih iz zemlje. Izgubili smo skoro deset odsto populacije za samo jednu deceniju, a predstavnici vlasti lažu da je razlog za to globalni trend migracija. Sada smo razotkrili atmosferu u kojoj živimo. U njoj dominiraju neustavnost, nedostatak osnovnih temelja na kojima mora da počiva ova zemlja, ustrojena demokratskim zakonima. Oteli su nam državu da bi mala grupa nedodirljivih imala svoje zlatno doba. Srbija, namučena bolnom tranzicijom, našla se sada u klasičnoj autokratiji u kojoj građani nemaju nikakav uticaj na donošenje političkih odluka, a vlast se održava putem kontrole nad ključnim državnim institucijama i mehanizmima prinude.
Sada imate priliku da bijete bitku u Skupštini grada Beograda kao odbornik pokreta Kreni-Promeni. Šta je to za šta se zalažete?
Za bolje stanje u kulturi se borim još od 2005. kada sam inicirao sa dramskom umetnicom Ljiljanom Blagojević stvaranje snažnog glumačkog sindikata SINGLUS u Narodnom pozorištu. Već na prvom koraku, pred tadašnjim ministrom kulture Draganom Kojadinovićem, otvoreno sam govorio o niskim primanjima, koja su ga istinski iznenadila i uznemirila. U narednom periodu, plate su bile duplo uvećane. Od tada, pa do ovoga trenutka, ništa se nije pomerilo s te tačke. Nismo umeli da prepoznamo koliko je kultura važan temelj svake države.
U čemu je sve bio vaš doprinos da se to stanje poboljša?
Radio sam na programu za kulturu mesecima, kao deo ekspertskog tima odborničke grupe Kreni-Promeni, koji će uskoro dobiti konačnu verziju, pre svega posmatrajući ono što su slabosti našeg celokupnog sistema, ali sa velikim oprezom i u odnosu na razgovore koje vodim sa kolegama širom Evrope već više od dvadeset godina. Naš model odgovara potrebama publike i nije retkost da se za naše kulturne događaje čeka satima u redu, ali te potrebe se razlikuju od grada do grada, od regiona do regiona. U onim državama koje su, na primer, prelaskom na potpuni liberalni kapitalizam u kulturi izgubili ansamble u pozorištima, umetnici nisu u potpunosti zadovoljni trenutnom situacijom. Kolege iz Engleske su me uveravale da moramo da sačuvamo pozorišni ansambl. Nakon rada u Atinskom nacionalnom teatru – Etniko teatro, upoznao sam se sa potpuno drugačijim modelom u pozorištu koji bi se teško implementirao kod nas. Treba se čuvati radikalnih promena, u nekom budućem ili skorijem vremenu i sačuvati ono što je dobro. A sada, pre svega, treba učiniti da položaj radnika u kulturi bude dostojanstven.
Treba se čuvati radikalnih promena u nekom budućem ili skorijem vremenu i sačuvati ono što je dobro. Pre svega treba učiniti da položaj radnika u kulturi bude dostojanstven
Već dugo se bavite profesurom. Šta sada pričate sa svojim studentima? Koji su njihovi komentari, šta ih najviše raduje, ljuti, plaši, čemu se nadaju?
Znate, na prvom predavanju sam im uporedio veštačku inteligenciju i čoveka, a tada me nisu razumeli. Sada svog „profu“ potpuno kapiraju. Ne pričam im mnogo ovih dana, jer su u blokadi. Glavna dramska pitanja kao što su motiv, radnja i ciljevi su im savršeno jasni. Kada se vidimo, grlimo se, smejemo i pomalo plačemo… Moćni su. Ponosan sam. Svi smo sa njima u ovome do kraja, a ovima protiv kojih se bore ništa nije jasno, niti će ikada moći da shvate. Studenti srećom razumeju novo doba.
Studentski protesti ne jenjavaju. Da li vas je nešto iznenadilo tokom ova tri meseca njihovih blokada?
Moram da podsetim da sam upravo najavio ovakav sled događaja, do detalja, još prvih dana blokade. Rekao sam da očekujem od prosvetnih i kulturnih radnika građansku neposlušnost i da smo mi stariji vremenom naučili da stvaramo kompromise, a da ova mlađa generacija neće pristati ni na kakav kompromis i da će ići do kraja. Da će ih u tome podržati sve javne ličnosti. Ministarstvu unutrašnjih poslova i njihovom ministru sam odmah nakon incidenta javno poručio, odnosno uputio javni apel da učine sve da se smire strasti kako ne bi došlo do gorih scena, i da će, ukoliko se to desi, narod imati odgovor – da u to budu sigurni. Tada sam jasno rekao da će se protesti širiti i da će podrška stizati iz svih delova društva, jer je ovo trenutak u kojem nema povratka na staro. Upravo zato nisam nimalo iznenađen. Nova generacija nema kompromisa.
Da li ima neki zahtev koji biste dodali studentskim?
Baš ništa. Čitavo društvo čeka ispunjenje zahteva. Ovoga puta idemo do kraja!
