Dođavola više sa tim globalizmom, liberalnim kapitalizmom i potrošačkim društvom. Vidi na ŠTA se sve napravi. Baš me briga! Izgovorite to naglas. Osetite, zatim, potpunu smirenost. Probajte. Oslobađajuće je. Baš – me – briga! I to je to. Instant zen. Onda na površinu izlaze osnovni postulati ovozemaljskog života svakog razumnog pojedinca. Nema ih puno i veoma su jednostavni.
Zaigrala se ova naša civilizacija. Preozbiljno je shvatila sebe, a njeno mesto u univerzumu je zaista minorno. Istorija nas uči da je svaka ranija do nekog svog vrhunca došla i iznenada nestala. Neke su se same urušile, neke su pobeđene, a neke misteriozno nestale. Ponekad saosećam sa pra-pražiteljima Uskršnjih ostrva koji su gradili čuvene „ljudolike“ kamene glave širom tog krajolika. Niti se pouzdano zna poreklo tog kamenja, kako su tako precizno klesali lica skulptura, zašto su sve okrenite na jednu stranu sveta sa blago podignutim pogledom ka horizontu, ka nebu. Arheolozi ne mogu da objasne njihov nestanak, jer izgleda da je ceo narod nestao u jednom danu. Nema ostataka, kao da su samo otišli. Od tada im se gubi svaki trag.
Posle poduže izdavačke pauze i godina koje je proveo daleko od velikih koncerata, Manu Chao je svirao pomalo tu i tamo, za publiku koju je sretao na ulici, druženjima, u birtijama, dvorištima
Manu Chao je umetnik koji je vazda „levičario“, čak i kad smo bivali zadojeni tekovinama demokratije, tehnološkim napretkom i kapitalističkim ustrojenjem, Manu nas je vraćao na fabrička podešavanja. Veličao je životnu radost, blagostanje, mir, jedinstvo, ravnopravnost, slobodu izbora, pravo na pristojan život; borio se protiv siromaštva, gladi, omalovažavanja, robovlasništva, nasilja, ratova, stradanja, fašizma.
Posle poduže izdavačke pauze i godina koje je proveo daleko od velikih koncerata, Manu Chao je svirao pomalo tu i tamo, za publiku koju je sretao na ulici, druženjima, u birtijama, dvorištima. On i gitara. Deo te atmosfere prenet je na video-spot za singl Viva Tu (Radio Bemba/BecauseMusic). Nije mogao da izabere bolji trenutak i boji slogan koji je kao poruku poslao svirajući na ulici, okružen prijateljima i porodicom. Oprostiti sebi i drugima, prihvatiti sopstvene pluseve i minuse, okružiti se bližnjima sa verom da svet može biti bolje mesto, jer umeo je i takav (po)nekad biti.
Hajde još jednom da razmislimo gde smo pogrešno (s)krenuli, dok potpuno ne bude kasno.
Živeli!
