Rezultati javnih konkursa Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama još odzvanjaju u kulturnoj javnosti. Jer, projekti onih koji su na bilo koji način podržali studentske proteste ignorisani su uz obrazloženja koja škripe.
Na Konkursu za finansiranje-sufinansiranje projekata scenskog stvaralaštva – pozorište i umetnička igra, uskraćena je podrška za 86 projekata. Među njima su se našli tradicionalni i važni festivali, kao što su Sterijino pozorje, najznačajnija domaća manifestacija nacionalne drame i teatra koja je nedavno imala svoje 70. izdanje, potom najstariji u regionu Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, kao i Šekspir festival, Ambijentalni festival Novi Tvrđava teatar, 34. Festival besedništva… Finansijsku podršku prvi put nije dobio ni jedan jedini projekat prestižne Akademije umetnosti.
Po rečima akademkinje Vide Ognjenović, koja je ovim povodom govorila u knjižari Zenit u Novom Sadu, na delu je „kaznena ekspedicija“ koja sprovodi kulturocid.
Dramaturškinja i pozorišna kritičarka Aleksandra Glovacki, za Radar napominje da postupak Pokrajinske vlade ne spada u regularni politički instrumentarij, već u sredstva specijalnog rata, sa ciljem da se neprijatelj iscrpi do uništenja: „S tim što je apsolutno neprihvatljivo da vlada sopstveni narod i njegovu kulturu proglasi neprijateljem. Neprihvatljivo i nenormalno. Ovo izgleda kao da su državni službenici, ljudi koje mi plaćamo da donose što je moguće korisnije odluke po društvo a samim tim i po nacionalnu kulturu, ovim najdirektnije isukali pištolje na nas, demonstrirajući svoju neograničenu moć. Ne vidim drugo objašnjenje ovog bezočnog postupka. Niti verujem da će se u budućnosti taj svet sa svojim namerama svojevoljno povući ma ni korak nazad. Ovo je nedvosmislena objava rata kulturi, čemu je prethodio čitav niz sličnih postupaka.“
Ove važne manifestacije i projekti odbijeni su pod najrazličitijim objašnjenjima, a oni koji se provlače kao najčešći jeste da iako su usklađeni s opštim interesom u kulturi, zahtevana sredstva za realizaciju ovakve vrste projekata prevazilaze mogućnost finansiranja ili da je zbog ograničenih sredstava određenih za ovaj konkurs prednost data drugim projektima, odnosno nisu prioritet.
Iza ovih odluka stala je komisija u čijem su sastavu bili violinista Miloš Nikolić, inače direktor Narodnog pozorišta Subotica, glumica Jelena Đukić i Uroš Pavlov, direktor Narodnog pozorišta „Toša Jovanović“ u Zrenjaninu. Raspon dodeljenih sredstava je išao od 50.000 dinara koje je dobio projekat za pozorišnu predstavu s najpopularnijim mjuziklima iz Mađarske, u organizaciji Mađarskog kulturno-umetničkog društva „Jožef Atila“ iz Mihajlova, do pet miliona dinara koliko je izdvojeno za Beogradski festival igre na čijem čelu je Aja Jung, sadašnja direktorka Baleta Srpskog narodnog pozorišta.
Apsolutno je neprihvatljivo da Vlada sopstveni narod i njegovu kulturu proglasi neprijateljem. Neprihvatljivo i nenormalno
Aleksandra Glovacki
„Nisam uopšte iznenađen što je Šekspir festival ove godine ostao bez podrške Opštine Inđija i Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, naprotiv. Činjenica da sam dobio ‘otkaz’ u Bitefu, bila mi je sasvim jasan znak da će i Šekspir festival takođe biti kažnjen. To je ona vrsta primitivnog političkog revanšizma na koji unapred računate ako javno istupate protiv vlasti, i na to smo se već navikli svih ovih godina“, komentariše za naš list pozorišni reditelj Nikita Milivojević, osnivač ovog festivala.
Za obrazloženje komisije napominje da je potpuno tragikomična situacija, jer je samo nekoliko meseci ranije Šekspir festival od tog istog Pokrajinskog sekretarijata dobio priznanje Najbolje iz Vojvodine.
„Ispada da svojom odlukom komisija sada radi nešto apsurdno. Ono što se smatra najboljim u Vojvodini ne zaslužuje da se podržava. Da li je to normalno? Nažalost, malo toga je normalno u ovoj našoj stvarnosti. Svima nam je jasno da postoji samo jedan jedini kriterijum kojim se rukovodi ova vlast – ako si sa nama imaš sve moguće privilegije, ako si protiv – sledi kazna“, ukazuje Milivojević i dodaje: „Ono što me je iznenadilo jeste nešto sasvim drugo. S obzirom na to da predajem na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, bio sam zaprepašćen kada sam saznao da u komisiji koja je odlučivala o raspodeli sredstava, a dva člana su diplomirala upravo na toj istoj Akademiji, nisu joj dodelili ni jedan jedini dinar! To su stvari kojima još uvek ne mogu dovoljno da se načudim.“
Svima nam je jasno da postoji samo jedan jedini kriterijum kojim se rukovodi ova vlast – ako si sa nama imaš sve moguće privilegije, ako si protiv – sledi kazna
Nikita Milivojević
I stvarno je bolno da je ova ugledna ustanova, koja je iznedrila vodeće umetnike iz raznih oblasti, ovog puta izuzeta iz čak devet projekata. Dobili su, što bi predsednik rekao – krompir.
„Aplicirali smo s divnim projektima, među kojima su Svetski bijenale studentske fotografije, Festival studentskog pozorišta koji okuplja studente i akademije iz regiona, i svake godine radimo dva projekta Simfonijskog orkestra naše Akademije, u letnjem i zimskom semestru, kao i Zbornik radova Akademije umetnosti, Projekat razlike… Za sve smo dobili nula dinara“, priča nam Zoran Krajišnik, dekan Akademije umetnosti u Novom Sadu.
Činjenica je, nastavlja, da su to projekti koji predstavljaju krunu nastavnog procesa pojedinih studijskih departmana Akademije umetnosti kroz koje afirmišu studente da stupe na umetničku scenu.
„Ovi događaji su mesta okupljanja studenata, gde se upoznaju i prepoznaju, razmenjuju umetničku praksu, i to je prilika da se odmere i vide dokle su stigli sa radom i razvojem, kao i da uspostave saradnju u budućnosti. Ti naši projekti su već godinama imali neverovatan uticaj na širu društvenu zajednicu jer su u našoj produkciji i otvoreni su za građanstvo. I, naravno, s ovom ujdurmom oko nefinansiranja ovih projekata, kao i važnih festivala, mi to čitamo kao jednu vrstu kazne zato što smo se opredelili da podržimo naše studente“, objašnjava Krajišnik i naglašava da ovo nije neočekivano i da su zato odluku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu dočekali hladne glave: „Zato smo kao i svi fakulteti u Srbiji izloženi strahovitim represijama mesecima unazad. Ljudi ne znaju da su nam uskraćeni materijalni troškovi nakon donošenja dopuna Zakona o visokom obrazovanju, koji je stupio na snagu 14. marta. Poslednju tranšu smo dobili polovinom februara i od tada nemamo nikakva davanja od izvršne vlasti. Akademija umetnosti je dovedena u poziciju da nam račun bude blokiran, jer sa javnim preduzećima imamo potpisane menice koje garantuju uredno plaćanje. Od februara meseca akademska zajednica, profesori i saradnici, lišeni su polovine plate, a od aprila nam se isplaćuje 12,5 odsto naših primanja. Od Ministarstva nam je naloženo da za taj nevidljivi deo plate, tih 87,5 odsto, isplatimo doprinose na minimalnom nivou za sve zaposlene. To je ogroman iznos, i mi to nismo uspeli da isplatimo za aprilsku platu, i vrlo je velika verovatnoća da ćemo ostati bez zdravstvenog osiguranja. To je posledica nefer, nekorektne situacije, sredstvima koja su mimo zakonskih odredbi.“
S ovom ujdurmom oko nefinansiranja važnih festivala, mi to čitamo kao jednu vrstu kazne zato što smo se opredelili da podržimo studente
Zoran Krajišnik
Godinama unazad Festival profesionalnih pozorišta Vojvodine, najstariji na Zapadnom Balkanu, koji neguje multikulturalnost, kao i estetsku i ideološku otvorenost i političku toleranciju u pristupima prema teatarskoj umetnosti, dobijao je minimalna sredstva na nivou Pokrajine. Sada ni to.
„Od osnivanja, što je bilo pre 74 godine, festival nema svog osnivača koji je u mogućnosti da mu obezbedi dovoljna sredstva da bude održan. Kao logično se postavlja pitanje da li bi taj osnivač trebalo da bude Pokrajina jer festival okuplja najbolje predstave iz vojvođanskih pozorišta. Do pre dve godine, Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine aplicirala je za sredstva na konkursima Ministarstva kulture i Pokrajinskog sekretarijata, i na taj način uspevala, kako-tako, da održi festival. I gradovi u kojima se on održavao obezbeđivali su deo sredstava, dok su pozorišta učesnici sami finansirali svoje učešće – troškove prevoza, dnevnica, transporta scenografije i honorara. Pre dve godine, prvi put smo uspeli da na konkursima dobijemo dovoljno sredstava da Zajednica može učesnicima da pokrije bar deo troškova, i na to sam izuzetno ponosna. Svakako da nismo očekivali da sada izostane podrška Pokrajine i time nas praktično dovode u položaj da ni na koji način ne možemo da održimo festival posle 73 godine“, priča za Radar direktorka Narodnog pozorišta Sombor Bojana Kovačević, predsednica Zajednica profesionalnih pozorišta Vojvodine.
Pitamo je da li postoji plan B za opstanak festivala, da li će se žaliti na odluku …
„Dan nakon objavljivanja rezultata, pozvala sam Pokrajinski sekretarijat za kulturu i tada sam od jedne zaposlene dobila odgovor ‘da je takva kulturna politika ove godine’. Stav predsedništva Zajednice je da uložimo žalbu i da pokušamo da zakažemo sastanak sa sekretarkom. Za ovu godinu, s obzirom na to da su pozorišta u većim finansijskim problemima nego inače, plan je bio da se predstave igraju na matičnim scenama svojih pozorišta a da žiri bude ‘putujući’. Iako smo svesni da takvo održavanje festivala u neku ruku gubi smisao, jer ne dolazi do međusobnog kontakta i razmene iskustava, gubi se i jedinstveni doživljaj za publiku festivala, smatrali smo da je to dobra opcija jer bi se izbegli troškovi dolaska ansambala u jedan grad. Ipak, i u takvoj konstelaciji stvari, neophodno je obezbediti honorare žirija i selektora festivala, njihove putne troškove za odlazak iz grada u grad, smeštaj za neke ljude, ali i nagrade.“
Bojana Kovačević se plaši da ovom festivalu preti gašenje, mada se nadaju nekom čudu a ono zavisi od rezultata Ministarstva kulture: „U njihovim je rukama da ova greška bude ispravljena, ali nisam sigurna koliko je moj optimizam opravdan. U svakom slučaju, ove nedelje će biti održan sastanak članova Zajednice profesionalnih pozorišta Vojvodine. Naš dalji pravni korak može biti jedino žalba na rezultate konkursa i to ćemo svakako učiniti.“
Nismo očekivali da sada izostane podrška Pokrajine i time nas praktično dovode u položaj da ni na koji način ne možemo da održimo festival posle 73 godine
Bojana Kovačević
A koji su dalji koraci organizatora Šekspir festivala koji ove godine treba da se održi 12. put u Vili Stanković u Čortanovcima.
„Od trenutka kada smo saznali da je opstanak festivala ugrožen, nama neprestano stižu mejlovi, poruke, ljudi me lično zovu i pitaju kako mogu da pomognu? Mnogi nam nude i finansijsku pomoć da bi se festival ipak održao, a javili su nam se i studenti sa podrškom. Paradoksalno, ali ispada da bi trebalo da sam zahvalan i Opštini Inđija i Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu što su nam okrenuli leđa, jer sam zahvaljujući tome saznao koliko je ono što smo uradili poslednjih godina postalo zaista važno našoj publici. Upravo ta njihova podrška pravi je i najveći razlog da se borimo da festivala uprkos svemu ipak bude. Zajedno smo ga gradili 12 godina, tako da ćemo se zajedno i boriti da ga sačuvamo. Šekspir je tokom istorije preživeo razne vlasti, cenzure, pritiske, vladare … pa će tako biti i ovoga puta“, kaže za Radar Nikita Milivojević.
Sa tim se slaže i Zoran Krajišnik, pa će tražiti reviziju odluka konkursne komisije: „Nikada nismo dobili koliko smo tražili, dovijali smo se, ali smo bili srećni što smo podržani i uspevali da ostvarimo naše projekte. Sada je drugačija situacija. Prema normativima tog konkursa, rok za podnošenje žalbe je 30 dana i iskristalićemo naš zahtev. Moramo da sačuvamo institucije i fakultete koji su na dnu ponora, ali ne odustajemo od podrške studentima. Uprkos svemu, naći ćemo načina da ostvarimo ove projekte.“
