Nakon izložbe Vreme jede pogled, kojom je lane predstavljen izbor dela iz Zbirke slikarstva Muzeja savremene umetnosti Vojvodine, u sklopu obeležavanja 60 godina postojanja ove novosadske ustanove, otvorena je postavka InterMediaArt. Njome se stavlja fokus na rad Centra za intermedijsku i digitalnu umetnost MSUV.
Kustoskinja Sanja Kojić Mladenov za tu priliku izabrala je ostvarenja tridesetak umetnika i umetničkih grupa iz oblasti performansa, video i veb arta, višemedijskih instalacija i drugih savremenih praksi. Poenta postavke je razmatranje pitanja kako su se muzeji snašli u situaciji pojave novog umetničkog jezika, nastalog polovinom prošlog veka. Odnosno, kako su pristupili sakupljanju, čuvanju, zaštiti i prezentaciji dela izvan klasičnih formata.
Tim tada nepoznatim svetovima prva od izloženih autora pristupila je Bogdanka Poznanović, kasnije oformivši predmet, pa katedru za nove medije pri Akademiji likovnih umetnosti u Novom Sadu. Zato vidimo fragmente njenog performansa Srce (1970), kada je skulpturu ovog obličja pronosila gradom, čemu su se priključili slučajni prolaznici. Taj momenat je neponovljiv, ali će ga naraštaji pamtiti posredstvom fotografija i video-zapisa.
Iza nastupa Zorana Todorovića na Bijenalu u Veneciji 2009, ostalo je šest paleta sa naslaganim ćebadima od ljudske kose, sa asocijacijom na nacističke logore. Dve palete, a deo Todorovićevog rada Toplina 2009, sada su briga MSUV, koji primenjuje visoke standarde za čuvanje nekad živog epitela. Uslovi pod kojima se štite video-radovi odavno nisu tajna za muzejske stručnjake, pa je jedan od eksponata takav uradak Anice Vučetić, Sa druge strane, iz 2015. U njemu se međusobno traže identiteti ove umetnice, razdvojeni staklenom pregradom.
Pikseli radijacije
Nove načine ophođenja tražile su i hibridne digitalne instalacije, kakav je Samoodrživi sistem apsurda Stevana Kojića. Kojić u tom radu spaja prošlost i sadašnjost, služeći se podacima mernih instrumenata nakon eksplozije nuklearke u Černobilju, 1986. Njih umetnik ukršta s vrednostima radijacije magmatskih stena Kopaonika, ali i onih iz same galerije. Ovo je prikazano na ekranu, na kome pada „kiša“ žutih ili crnih čestica, a zapravo piksela. Na naše oči, gomila opasnih materija se uvećava, za šta smo i sami odgovorni, tj. trenutak u kojem smo, pa će ovaj rad drugačije izgledati pri svakom novom prikazivanju.
InterMediaArt „pamti“ i jedan krajnje neobičan događaj, u režiji Platforme F.A.C.K, a to je okupacija MSUV od strane umetnika koji su ovde u dva navrata (2014. i 2016) živeli, spavali, kuvali, stvarali umetnička dela. Iako eho tadašnje evropske pobune umetnika, usmerene protiv dominacije institucija, ovde je „zauzeće“ dogovoreno sa muzejskom upravom i kustosima, pa je zadatak ustanove da sačuva pet nedelja sopstvene prošlosti.
S jednog zida gledaju nas mladići, dopola razodenuti, koji stoje ili sede po građevinskim skelama. U pitanju je fotografija iz delegiranog performansa Ivane Ivković, pod nazivom Strašni sud. Slika daje utisak da će ti mladi muškarci svakog trena sići sa skele, i pomešati se sa publikom, što se zaista desilo tokom međunarodne izložbe Evrovizion.crossing stories and spaces, koja je 2021. gostovala u MSUV. A pretežno ostala u sećanju tadašnjih posetilaca.
Kuda su još vodili putevi umetničkog istraživanja, te zadiranja u nove formate, pokazuju primeri drugih izlagača – Asocijacije APSOLUTNO, Mrđana Bajića, Andreja Tišme, Marice Radojčić, Dragoljuba Raše Todosijevića, Selmana Trtovca, Dragana Vojvodića… Izložba traje do 1. marta.
