Na pitoresknim pločnicima Herceg Novog odzvanjali su koraci više od sto pedeset umetnika iz šesnaest zemalja kao i velikog broja ljubitelja stripova, koji su bili deo 19. izdanja festivala stripa u ovom mestu. Svečano otvaranje započelo je performansom italijanskih umetnika Kozima Miorelija i Stefana Bekinija, koji su kroz vizuelno-muzički nastup uživo digitalno crtali i oživeli priču o opsesivnom lovu na belog kita, pokazavši kako i vremešni strip, svedok proteklog veka, može da zakorači u budućnost.
Kao i Crna Gora! – naglasili su u obraćanju na otvaranju organizatori Nebojša Mandić i Jovan Subotić. Mandić je posebno istakao da će Crna Gora uskoro postati deo velike evropske porodice gde se ne poznaju granice „koje su u devetoj umetnosti stripovi već ukinuli“. Njihovi govori posvećeni evropskim integracijama, delovali su gotovo strano gostima iz Srbije, koji su na internetu, istovremeno, mogli da gledaju kako se policija na ulicama Novog Sada obračunava s demonstrantima kojima je pomagao, kako je to kasnije predsednik Republike spomenuo na konferenciji, „neki evropski ološ koji je došao da ruši našu zemlju“. Italijanski jezik dominirao je na svečanom koktelu tokom otvaranja, a organizatorima se na bini pridružio i otpravnik poslova u Delegaciji Evropske unije u Crnoj Gori, Rikardo Seri koji je govoreći o snazi umetnosti da ruši granice, spomenuo kako na Balkanu postoje kafići koji su nazvani po italijanskim strip junacima kao što su Zagor ili Alan Ford.
Posle ceremonije otvaranja na Belavisti, posetioci su mogli da pogledaju izložbe radova dvanaest specijalnih gostiju HSF-a, kao i postavku posvećenu Hugu Pratu, dok je Stevan Subić ekskluzivno predstavio radove koji su se prvi put našli pred publikom i koje je pre toga video samo njegov urednik.
Drugi dan manifestacije započeo je na Trgu Nikole Đurkovića gde su autori crtali i potpisivali svoje radove. Najveću pažnju publike privukao je Eduardo Riso kod nas najpoznatiji po svom projektu 100 metaka. U redu koji se stvorio ispred njega ljudi su u rukama držali izdanja njegovih stripova na raznim jezicima. Kako je i sam predsednik organizacionog odbora festivala stripa u rodnoj Argentini, imao je mnogo razumevanja kako za publiku, tako i za medije, te na ovo i na svako naredno potpisivanje stizao među prvima.
S druge strane, publici je bilo najteže da dođe do Marka Simpsona. Za razliku od prethodne godine kada je zbog ekranizacije njihovog velikog stripovskog hita Veštice bio sprečen da dođe, popularni Džok je ovog puta stigao, ali ispostavilo se da mu mnogo više prija noćna atmosfera grada, nego suncem okupani pločnici. Što nije ništa čudno za umetnika koga je proslavio upravo rad na Betmenu, vitezu tame. Publici nije olakšalo ni to što je njegova fotografija na promotivnim materijalima prikazivala malo svežiju osobu. Iako je ovaj festival najavio „dvanaest veličanstvenih“, u poslednjem trenutku otkazali su Valerija Burzo, najpoznatija po saradnji s Majkom Minjolom, jednim od najvećih autora svih vremena, kao i Žan Šarl Pupar.
Na mestu nekadašnjeg Lazarevog vrta, među stogodišnjim stablima magnolija i banana, crnogorski i srpski izdavači dobili su priliku da predstave svoja izdanja. Među mladim nadama, prvi put na ovom festivalu našla se i Sara Novaković, koja je promovisala svoj prvenac Utabanom stazom.
„HSF je moj omiljeni festival i san mi je bio da učestvujem u njemu“, priznala je za Radar. Iako je svoju surovu priču o zlostavljanju bazirala na sopstvenim iskustvima, kaže da je sve to doživela u daleko blažoj meri. „Brutalno je zbog toga što ljudi ne pričaju o tome, ali mislim da svaka druga žena može da se poistoveti sa pričom, pa čak i svaki peti muškarac je imao neku lošu situaciju“, kaže. „Pokušavala sam da na neki najbanalniji način prikažem subjektivni osećaj situacija u kojima se nađem kao neko ko je u nekom potencijalno toksičnom odnosu. Glavna tajna nije ko je tu maskirani progonitelj, već šta je to što glavna junakinja krije, jer nam je jasno da postoji neka velika loša stvar koja se dogodila koja je njeno maslo.“
Na njenu priču naslanja se i Aleksa Gajić, srpski strip veteran, koji je na istom mestu govorio o izdanju Vetrovi zla, projektu koji je radio sa Milanom Mišićem. On je, kako kaže, „na festivalu deseti ili jedanaesti, jubilarni put“ i atmosferu opisuje kao veoma nepretencioznu. Tvrdi da je na HSF prijatnije nego na velikim festivalima. „Stvar je vrlo prosta“, objašnjava za Radar. „Da li pričamo o zemlji gde živi osamdeset miliona stanovnika i gde postoji dva miliona kupaca ili pričamo o zemlji koja ima pola miliona stanovnika sa četrdeset i dva kupca? Onda je nekako i odnos ozbiljnosti srazmeran, što meni kao autoru apsolutno prija. Da sam sada u Francuskoj ne bih davao ovakvu izjavu nego bih sedeo i znojio bih se i crtao svoj, verovatno, šezdeset i drugi crtež.“
U nedelju, celokupni program nastavljen je na popularnom Škveru, koji je neformalni centar i duša grada i gde je, pored već ustaljenih radionica za najmlađe kao i crtanja za fanove i berze stripa, obeleženo sto godina od rođenja „slovenačkog Diznija“ Mikija Munstera, a potom i predstavljena scenaristkinja Džoan Starer, čiji strip se nalazi na zidovima muzeja „Smitsonijan“. Upravo je njen suprug, megazvezda Marvela i DC Comicsa Hari Randolf, na Škveru privukao najveću pažnju. Zbog svog dinamičnog stila inspirisan mangama i hip-hopom, ali i radu na Nindža kornjačama koje su objavljene i na srpskom jeziku, bio je najzanimljiviji najmlađoj publici.
HSF je u ponedeljak zakoračio na pesak i posvetio svoj program najmlađima. Školski dan u plažnom baru iskorišćen je za izložbu radova nastalih na radionicama crtanja stripa, kao i na radionici izrade maski gde su, na koncu događaja, dodeljene nagrade najboljima. Isto mesto iskorišćeno je i za berzu stripova, crtanje za fanove i crtanje na majicama. U večernjim satima, italijanski umetnici Mioreli i Bekini izveli su „Moby Dick City Blues“ gde su živo digitalno slikarstvo praćeno muzikom pretočili u naraciju.
Finalni dan devetnaestog Hercegnovskog strip festivala posvećen je celodnevnom crtanju za fanove i crtanju na majicama, ali ovaj put se sve odvijalo na najvećem katamaranu u Crnoj Gori „Tahiti“ dok je vozio učesnike festivala do bajkovitog poluostrva Luštice. Kulminacija manifestacije se dogodila na povratku kada su, kao deo programa „Strip u boci“, u more bačene staklene flaše u kojima su bili kaiševi stripova koje su umetnici nacrtali prethodnog dana na Lovćenu.
HSF je pokazao da toliko pažnje posvećuje i muzičkom programu. Svake večeri posetioci su uživali u besplatnim koncertima, a otvaranje je obeležio nastup Ida Prester i Lollobrigida, zatim su usledili Artan Lili, Pips, Chips & Videoclips, Boka All Stars, dok je festival zatvorila splitska grupa TBF.
Berza stripa bila je jedina slaba tačka festivala. Ponuda je bila prilično štura, mahom svedena na popularnija i aktuelnija izdanja koja su dostupna u gotovo svim striparnicama i knjižarama i baš dosta mangi. Takođe, odnos prema pripadnicima sedme sile bio je praćen određenim propustima u organizaciji. Iskusniji srpski novinari odmah su „namirisali“ situaciju i odustali, dok su oni drugi imali umanjeno zadovoljstvo praćenja događaja. Iako je atmosfera festivala neformalna, izostanak blagovremenog završetka akreditacija za sve medije, kao samo jedan od previda, nakon dve decenije organizovanja manifestacije, ne ukazuje na opuštenost, već na nemar, čije posledice prvenstveno osećaju gosti. Organizatori ne snose nikakvu odgovornost za lokalne probleme poput hroničnog nestanka vode ili slabijeg protoka interneta, ali za sve ostalo, apsolutno da.
Hercegnovski strip festival i ove godine je potvrdio reputaciju jednog od najznačajnijih okupljanja ljubitelja devete umetnosti u regionu. U neformalnoj i prijateljskoj atmosferi grada u Boki, posetioci su imali priliku da se druže sa slavnim crtačima i scenaristima, da prisustvuju promocijama novih izdanja i da uživaju u neposrednim razgovorima sa autorima, ali i da se opuštaju na plaži ili u šetnjama prelepim drevnim gradom i da to sve završe muzičkim nastupima popularnih izvođača. Festival je još jednom pokazao da spoj mediteranskog ambijenta i stripa kreira događaj koji privlači i publiku i umetnike, te da sa svakim novim izdanjem potvrđuje svoje mesto na mapi najzanimljivijih strip manifestacija.
