Više od 60 filmova prikazanih u tri takmičarske selekcije (igrani, dokumentarni i studentski film), specijalne projekcije i omaži autorima, selekcija evropskih filmova i novouvedena kategorija predstavljanja regionalnih TV serija u nastanku „TV niša“ činili su program 38. filmski festival Herceg Novi. Kada se tu dodaju istovremeno održani i drugi dani filmske industrije „Montenegro Film Rendezvous“, u saradnji s Filmskim centrom Crne Gore, gde je predstavljeno 12 crnogorskih i šest regionalnih projekata pretežno mlađih autora i predstavnika svih filmskih centara iz južne Evrope, jasno je koliko je Crna Gora institucionalno stala i podržala filmsku industriju.
Od 11 filmova u takmičarskoj konkurenciji igranog filma na 38. film festivalu Herceg Novi čak pet je bilo većinska crnogorska produkcija, tri su bila manjinska a svega tri naslova nisu podržana od strane Filmskog centra Crne Gore.
Festival koji godinama neguje regionalnu selekciju praveći presek najboljih savremenih ostvarenja eks-YU produkcije, napravio je bitan iskorak favorizujući nacionalnu produkciju da se stekao utisak da je napravljen zaokret u pravcu pravljenja nacionalnog festivala nalik Pulskom film festivalu. Selektori ističu da je ova godina bila izuzetno uspešna za crnogorski igrani film u produkcijskom smislu i da je realizovan rekordan broj ostvarenja. Većina filmova u regionu predstavlja koprodukcije više, najčešće eksjugoslovenskih zemalja, pa se s toga filmovi mogu posmatrati iz ugla „regionalnog“ bez obzira na to koja je zemlja većinski nosilac produkcije. Umetnički direktor festivala Stevan Koprivica tim povodom kaže za Radar „da je ovo presedan i da se tako nešto sigurno u budućnosti neće ponoviti“. Selektor Vuk Perović pojašnjava: „Festival u Herceg Novom je open air festival i samim tim nema previše slobodnih takozvanih slotova u takmičarskim terminima. Svi filmovi ove godine bili su tu zbog toga jer su kvalitetni naslovi. Nismo pravili nacionalnu selekciju nalik Puli, to nije profilacija našeg festivala. S druge strane, smatramo sasvim prirodnim i normalnim da ukoliko imamo kvalitetna ostvarenja u Crnoj Gori, da upravo Herceg Novi bude mjesto za njih. A takav je slučaj bio ove godine. Imali smo vrlo aktuelne naslove kojima je Kanli kula bila druga stanica poslije prvih festivalskih prikazivanja u svijetu. To nije princip koji forsiramo po svaku cijenu, ali ako se tako poklopi, svakako je dobro“, navodi Perović.
Temetski i stilski odabrani igrani filmovi prilično su disperzivni i obuhvataju širok dijapazon aktuelnih društvenih i ličnih problema zadirući čak i u film epohe. Izdvojila se celina koja tretira probleme odrastanja i sazrevanja tinejdžera u filmovima Vidra Srđana Vuletića, Dobre devojke Urške Đukić, DJ Ahmet Georgija M. Unkovskog i s druge strane tema rešavanja i suočavanja s pitanjima porodičnih odnosa i nasleđa u delima Belo se pere na 90 slovenačkog reditelja Marka Neberščika, Yugo Florida Vladimira Tagića i Kako je ovde tako zeleno Nikole Ležaića.
Posebno dolazi do izražaja stilska raznolikost odabranih ostvarenja, od Otapanja vladara Ivana Salatića – meditativno putovanje vladara i pesnika iz 19. veka, koje potpuno ignoriše dramaturgiju i narativ. S druge strane su filmovi Obraz Nikole Vukčevića o muslimanskoj albanskoj porodici koja skriva pravoslavno dete od muslimanskog odreda SS divizije tokom Drugog svetskog rata i Roda crnogorsko-kosovskog reditelja Isje Ćosje o aktuelnoj problematici – položaju žena u napuštenim selima i kupovine žena iz drugih krajeva koje nemaju priliku da se udaju, urađeni u maniru filmova od pre 40 godina, potencirajući rudimentarnost filmskog pristupa kao stilski izraz u kome se kreću autori s postavljenim dramskim predloškom.
Festival koji godinama neguje regionalnu selekciju praveći presek najboljih savremenih ostvarenja eks-YU produkcije, napravio je bitan iskorak favorizujući nacionalnu produkciju da se stekao utisak da je napravljen zaokret u pravcu pravljenja nacionalnog festivala nalik Pulskom film festivalu
U takvom šarenilu tema, filmskih perspektiva, stilskih obrazaca pokazalo se da publika na Kanli kuli prihvata izazove i da je s ispunjenim projekcijama zainteresovana za crnogorski i regionalni film mnogo više nego za evropsku kinematografiju. Tako je druga (revijalna) selekcija „Kino Evropa“ Vuka Perovića sastavljena od šest najnovijih inače odličnih evropskih filmova, četiri nagrađena u Kanu Sirat Olivera Laksea, Zvuk pada Maše Šilinski, Tajni agent Klebera Mendonsa Filje, Ogledala br 3 Kristijana Pecolda i dva nagrađena u Berlinu Kontinental 25 Radua Žudea i Snovi (Seks, Ljubav) Daga Johana Haugeruda prošla praktično nezapaženo. Par desetina gledalaca po projekciji ostavlja nedoumicu da li su nedovoljno informisani ili ih takva vrsta filmova ne zanima. Poređenja radi, ovakvi filmovi na beogradskim filmskim festivalima rasprodaju najveće filmske sale danima pre prikazivanja. Umetnički direktor festivala Stevan Koprivica objašnjava za Radar ovaj fenomen: „Respektabilna kategorija prikazivanja najboljih evropskih filmova ’Kino Evropa’ nije takmičarska ali uveliko doprinosi rejtingu festivala. Ove godine je problem paralelnih projekcija takmičarskih kategorija igranog, dokumentarnog i studentskog filma i izvesna marketinška pasiva kada je u pitanju ’Kino Evropa’ uslovila manji broj posetilaca. Istovremeno takmičarski programi filmova na Kanli kuli, Kući Ive Andrića i na Trgu od muzike beležili su rekordnu gledanost. Suočavamo se sa zadatkom sledećih festivala, uz obavezu informisanja i edukacije publike“, zaključuje Koprivica.
Posebnu pažnju privukla su dva dokumentarna filma van konkurencije. Prvi od njih Vude, ti si pobijedio Senada Šahmanovića dokumentarac je o Dušanu Vukotiću, jedinom jugoslovenskom dobitniku Oskara i pioniru svetske postmodernističke animacije koji pruža uvid u fenomen Zagrebačke škole crtanog filma i generacije kreativaca okupljenih oko zajedničke ideje o proizvodnji animiranog filma. Kroz arhivske materijale, lična svedočanstva i kontekst političkih promena, film prati njegov uspon, a kasnije i pad u vreme raspada Jugoslavije uz ključna društveno-politička dešavanja, od arhivskih televizijskih materijala HRT-a, RTS-a i RTCG-a.
Drugi dokumentarac Čovjek lavina rediteljke Slobodanke Radun donosi višeslojni prikaz života i stvaralaštva muzičara, bubnjara i kulturnog poslenika Dragoljuba Đuričića, kroz spoj muzike, intime i društvenog angažmana. Dragoljubov ritam je ključna nit filma, a ideja je bila da se ispreplete više priča: o muzici, jednoj epohi, angažovanju čoveka duboko ukorenjenog u sredini u kojoj je živeo. Producentkinja Jasmina Karajlović rekla je da je ideja o filmu nastala još dok je Đuričić bio živ i da je on bio mnogo više od muzičara. Svaki njegov postupak nosio je univerzalnu poruku – živeo je ideju „investicije bez interesa“, i to je ono što ga je činilo posebnim.
