Dirigent Bojan Suđić, kojeg je Vlada Republike Srbije imenovala 16. januara za v. d. direktora Beogradske filharmonije, izazvala je zabrinutost i ogorčenje ne samo članova ove institucije, nego i velikog dela javnosti. Tim povodom kolektiv BGF održao je konferenciju za medije i izneo svoje stavove zašto ovu odluku smatraju neprihvatljivom.
Kako je istaknuto, odluka je zaposlene zatekla po povratku sa velike međunarodne turneje u Indiji, gde je Beogradska filharmonija nastupala sa Zubinom Mehtom, kao i sa umetnicima svetskog ranga poput Langa Langa i Pinkasa Cukermana. Umesto razgovora o tom izuzetnom umetničkom uspehu, kolektiv je, kako je rečeno, dočekala „bomba“ – odluka o imenovanju vršioca dužnosti direktora, i to kandidata za koga je Filharmonija više puta jasno i argumentovano saopštila da ga ne želi.
Leden tuš umesto čestitki
Takođe, zanimljiv je i sastav Upravnog odbora – Vladimir Vuletić, Ana Stefanović, Jovan Kolundžija i Aleksandar Serdar, u kojem nema predstavnika BGF, što je protiv pravila.
Violinistkinja Jelena Dimitrijević, predstavnica BGF iz prethodnog saziva Upravnog odbora, ukazala je da je tako iz procesa donošenja odluka sistematski isključen glas kolektiva. Ona je podsetila da Filharmonija godinama insistira na javnom konkursu za direktora, kao i na potrebi da instituciju vodi profesionalni menadžer koji će se primarno baviti budžetima, finansijskom stabilnošću i dugoročnom strategijom razvoja.
„Čak smo promenili uslove konkursa, pa tako direktor više ne mora da bude muzičar, upravo da bismo otvorili prostor mladim, ostvarenim ljudima iz zemlje i inostranstva koji bi ponudili jasnu strategiju za razvoj Beogradske filharmonije. To je bio jedan od ključnih razloga zbog kojih smo se pre dve godine obratili javnosti. Danas se protivimo ovoj odluci jer nam nikada nije predstavljena nikakva strategija, a sve naše molbe i razgovori su ignorisani.“
Ona je dodala da su zaposleni, tokom brojnih sastanaka, uključujući i razgovore sa Ministarstvom kulture, dobili uveravanja da se ništa neće raditi netransparentno i bez znanja kolektiva, ali da se dogodilo upravo suprotno, i to u trenutku kada je Filharmonija predstavljala Srbiju na najvišem međunarodnom nivou i naglasila da nijednu zvaničnu čestitku nisu dobili posle tog uspeha.
Trombonista Igor Ranković, delegat Sindikata muzičkih umetnika, ukazao je da je trenutna situacija rezultat dvogodišnje institucionalne krize, koja je započela nakon odlaska Ivana Tasovca. Kako je naveo, borba za javni konkurs za direktora bila je ključni zahtev zaposlenih još tada, jer je to viđeno kao osnov za budućnost institucije.
„Već četiri godine smo u nekoj vrsti vanrednog stanja. Pravili smo štrajk upozorenja, zatim i štrajk, medijske kampanje, i sve to je dovelo do pregovora u Ministarstvu kulture. Uvek smo jasno govorili – ne želimo politička, već profesionalna rešenja. A ovo što se sada dogodilo jeste upravo suprotno.“
Želimo jasnu strategiju i profesionalnog menadžera, nekoga ko će se pre svega baviti ekonomskom sigurnošću i budućnošću Beogradske filharmonije
Jelena Dimitrijević
On je podsetio da je na poslednjem sastanku rečeno da konkurs za direktora ne može da se raspiše dok se ne formira Upravni odbor, uz obećanje da će kolektiv biti konsultovan.
„Danas vidimo da se to nije dogodilo. Umesto zahvalnosti i priznanja za veliki uspeh, dobili smo odluku protiv koje smo se otvoreno izjasnili. Jedino rešenje za ovu krizu koja je pred nama jeste da se raspiše javni konkurs i da sve bude transparentno. Mi smo imali pre 26 godina istu situaciju kada je dirigent Pavle Medaković imenovan za direktora BGF, što se neslavno završilo po njega. Niko kod nas posle toga nije ušao bez blagoslova orkestra, pa tako Bojan Suđić, ako želi ovu poziciju, neka se prijavi na konkurs i predstavi ekspoze pred orkestrom. “
Rasprodate sezone
Govoreći o umetničkim i programskim posledicama, Danica Maksimović, urednica programa BGF, ocenila je da je kolektiv doživeo hladan tuš od svog osnivača. Podsetila je da je Filharmonija već pretrpela snažne udarce naglim odlascima Ivana Tasovca i Gabrijela Felca, te da je nametnuto rešenje dodatno destabilizovalo instituciju.
„Mi imamo rasprodate sezone, unapred isplanirane programe, dolaze najznačajniji svetski umetnici. Radimo sa Zubinom Mehtom, iza sebe imamo decenije ugleda. Ne želimo da se ime Bojana Suđića vezuje za taj narativ jer, po našem profesionalnom sudu, nije dorastao nivou i standardima koje BGF ima. Ovim rešenjem nam je skinuta kruna sa glave koju smo stekli svojim radom.“
Sličnu zabrinutost izrazila je i njena koleginica Asja Radonjić, naglasivši da se Filharmonija uvek vodila isključivo profesionalnim interesima kuće.
„Iz svega što znamo o radu Bojana Suđića, jasno je da nismo na istoj strateškoj liniji. Nama je potreban menadžer koji će interes kolektiva staviti ispred ličnog.“
U ime mlađe generacije muzičara govorio je violinista Vojin Aleksić, ističući da je BGF za mlade umetnike „sveta kuća“. „Pet godina sam ovde i sve vreme sam u v. d. statusu. Brinem za budućnost Filharmonije. Ovde postoji jasna radna etika, precizni standardi, disciplina. To u radu sa Bojanom Suđićem nisam iskusio i iza toga stojim“.
„Zubin Mehta se susreo 2024. sa ministrom Nikolom Selakovićem, i on mu je vrlo jasno rekao da se nada da će ovaj vrhunski orkestar biti njegov prioritet. Očegledno da to nije“, podsetila je Jelena Milašinović, PR menadžerke BGF.
Na pitanje nedeljnika Radar da li se i zbog čega osećaju kažnjenim zbog ove odluke, Jelena Dimitrijević je odgovorila.
„Kada dve godine u krug ponavljate istu priču o potrebi za javnim konkursom za direktora, o platama koje se nisu menjale, čak su sada i niže, dok se veliki broj zaposlenih približava minimalcu, osećaj izigranosti postaje neizbežan. Naši standardi su visoki, audicije su izuzetno rigorozne, a finansijski uslovi često otežavaju zadržavanje talenata – mnogi kandidati odustaju zbog malih plata. Uprkos tome, Filharmonija nastavlja da održava vrhunski umetnički nivo i stvara estetski kvalitet koji su prepoznali najveći živi umetnici. Mi ponosno predstavljamo svoju zemlju, a zauzvrat dobijamo ignorisanje i nametnuta rešenja. Jasno smo rekli da ne želimo Bojana Suđića, i to dva puta – uz direktan razgovor, rukovanje, gledanje u oči, i obećanje da se ništa neće raditi bez našeg znanja. Sada želimo jasnu strategiju i profesionalnog menadžera, nekoga ko će se pre svega baviti ekonomskom sigurnošću i budućnošću Beogradske filharmonije.“
BGF nije revijalni orkestar, već vrh brega – izvrsnosti, merilo kvaliteta i ogledalo kulturne politike jedne zemlje. Ona pripada svetu, a mi pripadamo njoj. I zato sa emocijom, ali i sa punom svešću o odgovornosti koju ova institucija nosi, stojim uz Beogradsku filharmoniju
Miroslava Gaćeša
A u slučaju ako ne bude povučena odluka o njegovom imenovanju i Suđić sam ne odustane od ove funkcije, Jelena Milašinović je istakla da je njihov kolektiv dostojanstven i istrajan i takav će i ostati.
„Nastavićemo da sviramo jer smo sa našom publikom najjači i očekujemo podršku javnosti. Trudićemo se da očuvamo naše interese i nećemo se povući iz borbe za transparentno, zakonito i profesionalno upravljanje institucijom.“
Emotivne reakcije publike
Podršku verne poblika oslikala je je i ova konferencija za medije koja je osim novinara okupila veliki broj fanova svih generacija BGF.
„Teško mi je da govorim, jer Beogradska filharmonija za mene nije samo kulturna institucija, već deo mog života još od detinjstva. Za mene je skoro svaki petak rezervisan – idem na Kolarac da ih slušam. To je moj melem, oslonac i način da razumem svet“, kaže za Radar Miroslava Gaćeša, ovlašćeni forenzičar i revizor, dodajući: „Kao deo publike, ali i kao aktivni učesnik u dijalogu koji je Filharmonija godinama negovala, imala sam privilegiju da učestvujem u njenom radu kroz predloge, razgovore i javne rasprave. Transparentnost, otvorenost i poštovanje publike bili su deo njihove agende i njihove snage. Za mene je to bila i ostala čast. Tako je bilo i tako je opstajalo, uprkos svim okolnostima. Danas, međutim, svedočimo urušavanju tog sistema vrednosti. Zato svoju podršku BGF izgovaram glasno i bez zadrške. Jer, nju ne čine finansije, budžetske linije, niti administrativni okviri – čini je orkestar. Oni su brend, nose imidž Srbije koji je prepoznat, poštovan i razumljiv i van naših granica. To nije rezultat slučajnosti, već decenija rada, znanja, integriteta i profesionalnih standarda koji ne smeju biti dovedeni u pitanje.“
Brinem za budućnost Filharmonije, ovde postoje jasna radna etika, precizni standardi, disciplina, a to u radu sa Bojanom Suđićem nisam iskusio i iza toga stojim
Vojin Aleksić
Zato je transparentan konkurs za direktora, dodaje Gaćeša, od presudnog značaja. „BGF nije revijalni orkestar, već vrh brega – izvrsnosti, merilo kvaliteta i ogledalo kulturne politike jedne zemlje. Ona pripada svetu, a mi pripadamo njoj. I zato sa emocijom, ali i sa punom svešću o odgovornosti koju ova institucija nosi, stojim uz Beogradsku filharmoniju.“
Podršku je dao i Dragoslav Ivanović, turizmolog, prevodilac, nastavnik. „BGF čine njeni članovi, probrani i dokazani muzičari, vrhunskog kvaliteta i svetskog nivoa i ugleda. Kao svaki uspešan kolektiv, bilo gde u svetu, njihova dostignuća su kombinacija individualnih kvaliteta i vrhunske sposobnosti uklapanja u sjajno vođen kolektiv. Činjenica da je BGF nedavno naprasno ostala bez svog direktora i šefa-dirigenta, a nastavila da vrhunski funkcioniše na krilima svog izuzetnog rada i doprinosa, govori da je tom kolektivu potrebno adekvatno vođstvo, vizija, dugoročno planiranje i strategija – osobine koje nedostaju onome čije je postavljanje za v. d. direktora beskrupulozno nametnuto, uprkos jasnom i nedvosmislenom protivljenju ogromne većine članova i menadžmenta BF. S aspekta dugogodišnjeg redovnog i vernog posetioca njihovih koncerata, mogu samo da im poručim da apsolutno istraju u svojim namerama da se usprotive i odbiju sva loše nametnuta rešenja, kao i da poštuju nepisano pravilo da se ni u čiju kuću ne ulazi nepozvan i nedobrodošao.“
Veliki broj javnih ličnosti reagovao je i solidarisao se sa BGF. Među njima I reditelj Radivoje Raša Andrić, koji je za naš portal izjavio: „Da bi se stvarala umetnost u umetničkom ansamblu mora da vlada sklad. Taj sklad nikad nije savršen i ne treba da bude, ali ako cela Filharmonija na probe dolazi anksiozna i nesrećna – iz tog stanja sigurno ne može da se rodi nešto dobro. Ja nemam veliko muzičko obrazovanje, ali razumem kako funkcionišu kolektivne umetnosti. Jer autorski tim jednog filma, pa i cela filmska ekipa, živi i radi na sličan način. Filharmonijski orkestar čine vrhunski, svetski muzičari što su nedavno i pokazali u Indiji, a i mnogo puta pre Indije. I spremni su da nam pruže još mnogo toga lepog i dobrog. Zašto onda nešto što je dobro i skladno narušavati nametnutim rešenjima? To je apsolutno besmisleno i protiv suštine umetnosti. Pritom, ti ljudi traže samo da se postupa po zakonu i da se raspiše konkurs. Pa naravno da sam na njihovoj strani i uvek ću biti.”
Rasplet ove čudne situacije, jedne u nizu neobjašnjivi i štetnih za kulturu, s nestrpljenjem očekuju svi ljubitelji prave umetnosti.
