Trenutku u kom živimo, događajima kojima svedočimo i u njima učestvujemo potreban je adekvatan saundtrek. Pesme su oko nas. Neke stare, neke nove. Međutim, jedna je baš to – prava! Beogradski višečlani sastav Škofja Loka je, nakon prošlogodišnjeg debitantskog albuma Ljubim ti dušu, upravo objavio singl čiju je „baksuznu“ simboliku Petak 13. u nazivu pretvorio u odu slobodi, humanom i odgovornom društvu. Ništa više od toga. Za razliku od velikih protesnih pesama, ova možda nije adekvatan primer. Ona ne šalje velike parole niti se upušta u duboku analizu već govori jednostavno, pocrtavajući elementarna prava čoveka koja su tokom globalne novomilenijumske histerije, ozbiljno zanemarena. Njen je protest miroljubiv i grandiozan. On poziva na pravdoljubivost, mir i slobodu… A sužnji najstrastvenije pevaju o slobodi. Tako je uvek bilo. Za Radar govore članovi benda Škofja Loka Milica Kaličanin, Nataša Gvozdić i Damjan Dobrila.
Očigledno je šta vas je podstaklo da napišete pesmu Petak13“. Ipak, ona je nekako „diskretno-direktna“. Kako ste u tome uspeli?
Milica: Pesma je nastala još u martu 2023. u jednom od snova našeg dragog Saleta Ivanovića Torime. Mislim da je nastala iz naše srećocentrične prirode, uprkos svim životnim okolnostima i iskustvima. U ovoj pesmi je naša iskonska potreba da volimo, i kada patimo, da budemo voljeni i ako se plašimo da priznamo da nam je i to potrebno. I da iz te ljubavi prema sebi i drugima, živimo slobodno u istini naših nežnih, moćnih bića. Verujem da je ovo univerzalna istina i da u ovom trenutku ona sija jače nego ikada.
Nataša: Pesma je u stvari čist proces alhemije, koju prate svi njeni sporedni efekti, neretko važniji i od samog cilja. Pored toga što pretvaramo nešto u šta se veruje da je baksuzno u srećno, putovanjem do cilja se dešavaju važnije i bitnije lekcije u kojima rastemo i ostvarujemo još veću ljubav, empatiju, solidarnost, veru u sebe i druge – sve to vodi u najveću i najčistiju ljudsku slobodu.
Usred zime, po vetru, kiši, minusu, kada nam se po prirodi više spava, ljudi odlučili da izađu iz svojih „pećina“, i daju svoj glas razumu, ljubavi, solidarnosti, jedinstvu, sebi i svojoj potrebi da živimo dostojanstveno, i da nam ništa manje od toga ne pripada
Milica Kaličanin
Jednom ovako renesansnom trenutku je potreban jedan renesansni bend koji veruje u viši cilj i ideale ravne utopiji. Šta mislite da od svih tih lepih želja danas može biti ispunjeno?
Milica: Verujem da sve ono u šta verujemo može biti ispunjeno. Meni se sve lepo u životu desilo iz mojih lepih želja. S tim što moramo jako, onako iz stomaka i srca da poželimo. Nakon toga da napravimo jedan korak u smeru naših želja, i putanja je već iscrtana. A nakon toga samo treba da je pratimo i plešemo usput, skočimo, čučnemo, legnemo, na stomak se obrnemo, pa odatle opet u skok. Verujem da možemo i da imamo kapaciteta da radimo na sebi, da se kontinuirano osvešćujemo i gradimo društvo u kom će odgovornost biti jedan od nosilaca slobode, u kom će lepa reč, mio pogled, pružena ruka otvarati sva vrata. Ali isto tako da ćemo biti dovoljno iskreni i sposobni da kažemo ne za stvari, događaje, ponašanja, ljude koji narušavaju principe dobrote, empatije, ili čak jednostavno nisu za nas, bez griže savesti.
Nataša: Slažem se sve s Micom. Sve što istinski želimo, ono za čim nam srce stvarno zaigra, to može i da se ostvari. Čini mi se da sada, više nego ikad, živimo u vremenu koje traži da budemo budni, prisutni, svesni i hrabri. Da ne zatvaramo oči pred onim što nas tišti, ali i da ne gubimo veru u ono što nas pokreće. U ovom trenutku u Srbiji, i oko nas, oseća se nemir, oseća se težina. Ali istovremeno vidim mnogo divnih, hrabrih ljudi koji se i dalje smeju srcem, koji i dalje pružaju ruku ruci, koji isto kao i mi, i dalje veruju da se društvo može graditi na odgovornosti, pravdi, empatiji i ljubavi. I to mi daje ogromnu snagu.
Naš uži krug muzičkih prijatelja vrlo aktivno je razmatrao ideje o svirci na kamionu ili povremenih koncerata podrške studentima, ali se za sada sve to odlaže, s obzirom da su protesti ipak pokrenuti zbog smrti naših 15 sugrađana. Preozbiljna stvar da bismo od toga pravili žurku
Damjan Dobrila
Nezavisno od ličnih stavova i statusa bendova na društvenim mrežama u vezi sa protestima, kako vama izgleda, da li je rokenrol zajednica adekvatno odgovorila na studentski protest, njihovu angažman i ideje?
Damjan: Naš neki uži krug muzičkih prijatelja je vrlo aktivno razmatrao ideje o podršci na neki aktivniji način, poput svirke na kamionu ili povremenih koncerata podrške studentima, ali se za sada sve to odlaže, s obzirom da su protesti ipak pokrenuti zbog smrti naših 15 sugrađana. Preozbiljna stvar da bismo od toga pravili neku vrstu žurke. Tako da, pitanje je šta je adekvatan odgovor, ali dosta bendova jeste probalo na neki svoj način da podrži, što pesmama podrške, što ličnim prisustvom na protestima.
Šta mislite da bi bio neki artikulisani odgovor ili adekvatna reakcija muzičke scene?
Nataša: Za to bi nam bio potreban plenum pa da se zajedno izglasa šta je kolektivno najbolje, kao što su recimo glumački ansambli sada postigli dogovor da se stupi u sedmodnevni štrajk. Ali svakako ono što mi sada radimo je da stojimo rame uz rame sa našim herojima i pokretačima ovog novog talasa kolektivnog buđenja, da stvaramo prostore susreta, zajedništva i pesama koje opisuju duh vremena u kom živimo.
Škofja Loka je deo jedne šire, nazovimo je, umetničke trupe. Kako funkcionišete i u kojim ste sve oblastima aktivni?
Nataša: E baš smo trupa, hvala na kul opisu! Nas je jedanaestoro u bendu i svako ima neke svoje oblasti kojima se bavi pored muzike, od škole umetnosti za decu, do izrade scenografija, do stvaranja ekoloških mreža i zajednica, do programiranja i video montaže, preko ugostiteljstva, i redarstva na fakultetu i studentskim protestima! Jedan veliki DIY kolektiv (DIY – „do it yourself“, uradi sam, prim ur). Maštamo o tome da napravimo našu predstavu – pa da učvrstimo ovu definiciju „umetničke trupe“!
Putovanjem do cilja dešavaju se važnije i bitnije lekcije u kojima rastemo i ostvarujemo još veću ljubav, empatiju, solidarnost, veru u sebe i druge – sve to vodi u najveću i najčistiju ljudsku slobodu
Nataša Gvozdić
Mesecima svedočimo buđenju potisnuh osećanja ljubavi, jedinstva i solidarnosti. Šta ste još prepoznali kao novinu u ponašanju građana širom Srbije?
Milica: Videli smo jedno kolektivno buđenje ogledano u buđenju pojedinca. Što su usred zime, po vetru, kiši, minusu, kada nam se po prirodi više spava, ljudi odlučili da izađu iz svojih „pećina“, i daju svoj glas razumu, ljubavi, solidarnosti, jedinstvu, sebi i svojoj potrebi da živimo dostojanstveno, i da nam ništa manje od toga ne pripada. I da, sve više ljudi osvešćuje koliko je njihovo prisustvo i glas važan i da se itekako računa.
Ukoliko imate filozofiju benda Škofja Loka, šta bio ona bila?
Bend: Takozvana „Ljubim ti dušu“ filozofija. Škofja Loka je pank bend 21. veka, s tim što verujemo da je u 21. veku najveći bunt – ljubav!
