Petnaesti Arsenal fest održan je u okolnostima koje muzici, koncertima i takozvanoj ivent industriji nikako ne idu naruku. Nekoliko nedelja pred njegovo održavanje studenti su pozvali građane Srbije na Vidovdansko okupljanje u Beogradu. Festivalska publika, građani Kragujevca na čelu sa svim artistima dali su svojom muzikom podršku promenama, a publika ih je nagrađivala dugim aplauzima i skandiranjem „Pumpaj!“
Kragujevac, nekadašnja prestonica Srbije, živi smirenijim tempom sa znatno umerenijim cenama hrane i pića. Porodice i prijatelji se okupljaju u poslastičarnicama, kafanama s dobrom domaćom hranom i kafeima. Ukoliko ste ljubitelj domaće kafe svuda ćete dobiti pravu, onako jaču. Na ulici se zastane zarad čašice razgovora ili se sedne uz burek i jogurt.
Arsenal u godini polujubileja doživljava bitne kadrovske promene, koje mogu (ili ne) uticati na njegov tok. Svakako benefit i imidž koji je gradio u prvih petnaest godina treba negovati i nadalje (isključivo) unapređivati. Za sada je sve bilo kao što smo navikli, sa veoma dobrom ponudom izvođača na dve ključne festivalske bine. Nastupom na glavnoj, Arsenal je otvorio Bajaga. Neposredno pred koncert sreli smo se s njim na konferenciji za novinare tokom koje je Bajaga rekao da mu je drago što su njegove pesme postale transgeneracijske. Ubrzo se desio koncert koji je upravo tu tezu potvrdio. Nastup je počeo pesmom Grad a završio sa Što ne može niko možeš ti, vrlo jasnom porukom na koju su okupljeni snažno reagovali.
Dolazak benda Masiv atak na Arsenal publika je mesecima s velikim nestrpljenjem čekala. MA su stigli u pravom trenutku, s programom čiji sadržaj predstavlja atak na sva čula. U sklopu svog audio-vizuelnog performansa, MA su kroz video-radove izložili citate i činjenice koje su apostrofirali na ekranima. Osnovni cilj medija je manipulacija. Političari sprovode tuđe i lične ciljeve. Običan čovek je žrtva svuda, negde se to vidi kroz ratovima razorena područja i totalno siromaštvo, negde kroz mobing a negde kroz neokolonijalizam – jeftinu eksploataciju prirodnih i ljudskih resursa. Međutim, jedna od ključnih rečenica bila je i ta da su možda sumnja u sve i strah takođe deo manipulativnog delovanja svetskih centara moći. Koncert Masiv ataka je već godinama veoma društveno angažovan, njihova namera je da posetilac ne bude samo puki posmatrač već da bude svestan svog prisustva i važnosti poslatih poruka. Njihov nastup je dodatno dobio na važnosti prisustvom rege legende Horasa Endija i Elizabet Frejžer, pevačice čuvenog sastava Kokto tvins. MA set-lista sadržala je sve ključne tačke njihove diskografije: Risingson, Black Milk, Inertia Creeps, Angel, Safe from Harm, Unfinished Sympathy uz izuzetan krešendo sa Teardrop i nadahnutim izvođenjem Frejžerove. Publika ih je pozdravila dugim hukom oduševljenja i aplauzom.
U ovom osvrtu na Arsenal 15 posebnu pažnju posvetićemo premijernom koncertu Majkla Kivanuke u Srbiji. Ovaj kantautor, dobitnik prestižne nagrade britanske muzičke industrije Merkjuri, jedan je od najtraženijih artista današnjice. To jeste pomalo neobično jer njegova muzika vuče korene iz klasičnog soula i gospela. Uz nekoliko stonih lampi na bini, ambijent dnevne sobe i toplo osvetljenje, Majkl je prisutnima upriličio nesvakidašnje intimno slušalačko iskustvo. Kivanuka tiho peva o važnim ljudskim potrebama: slobodi, ljubavi, miru. Te misli su glasnije od bilo koje buke! Zvuči vam poznato?! Svojim višečlanim bendom Majkl je uspeo da obuzda bilo kakvu izlišniju reakciju publike, koja je gotovo u tišini s velikom pažnjom i ljubavlju ispratila ceo koncert okončan fenomenalnim izvođenjem singla Love&Hate.
Možda je suvišno posebno izdvojiti nastup Darka Rundeka na Arsenalu imajući u vidu njegovu, manje-više, konstantnu prisutnost na ovom festivalu. Rundek je nezvanično zaštitno ime Arsenal festa. Godinama smo ga susretali u različitim inkarnacijama. Ovog puta kao Rundek i Ekipa prisutnima je pružio potpuno zadovoljenje. Izbor pesama je pažljivo biran i apsolutno je odgovarao trenutku. Set-lista se oslanjala na poznate solo istupe kao što su Ruke, Apokalipso i Ay Carmela. Najbolje pesme Haustora imale su svoje posebno mesto na čelu sa Sejmenima i Šejnom a krunisane dirljivim zajedničkim izvođenjem, Rundeka i publike, pesme Šal od svile.
Nastupi Joker Outa i benda Buč Kesidi doveli su mladu publiku na Arsenal i taj drugi festivalski dan bio je u znaku novih zaljubljenika u rokenrol. Joker Out je upravo mladima željnim promena posvetio pesmu Muzika za decu, a Buč Kesidi je tokom celog koncerta bio usredsređen na ritam publike. Ta razmena je bila na momente zadivljujuća.
„Garden Stage“ je kao i svake godine ponudio sjajnu selekciju domaćih i regionalnih bendova. Nekoliko nastupa je bilo posebno. Najpre koncert grupe Vizelj. S konstantnom nogom na gasu, bend je superioran u svakom smislu. Fantastična svirka je okupljene odmah osvojila i ta sinergija je vibrirala tokom celog koncerta koji su otvorile Novčanice i La Vida Loca. Vizelj je prava koncertna atrakcija. Kada pominjemo atrakciju, Ida Prester je možda ipak najveći sinonim za to. Sa svojim bendom Lolobriđida već dvadeset dve godine žari regionom. Ida je danas u punoj stvaralačkoj i izvođačkoj snazi. S nepresušnim entuzijazmom, vanserijskom energijom je dooobro prodinstala prisutne, tako da se na kraju nastupa sve bukvalno pušilo uz pesmu Volim te. Bend koji je muzičkim izrazom bio posebno zanimljiv jeste zagrebački Nemeček. On predstavlja mešavinu tradicionalne muzike s Balkana i psihodelije šezdesetih. Ovim neobičnim konceptom rukovodi Vedran Živković. Svoju akustičnu gitaru svira poput šargije, što uz obilje sintisajzerskog zvuka daje posebnost ovom nesvakidašnjem zvučnom eksperimentu.
Arsenal 15 na glavnoj bini zatvorili su Fejtles, upečatljivim osvrtom na sopstvenu karijeru kao i istoriju rejv kulture u Velikoj Britaniji. Na „Garden bini“ u ranim jutarnjim satima Ortodoks kelts je pozvao na poslednju turu pića pesmom Drinkin Song, dok je Lea Dobričić privodila kraju svoj tehnoidni set na Explosive DJ stejdžu.
Uz bogato festivalsko nasleđe Arsenal ima potencijal da postane još uticajniji muzički događaj, van lokalnih i regionalnih okvira. Da li će u tome uspeti, period pred nama daće odgovore na mnogo važnija pitanja, pa između ostalog i na ona vezana za budućnost kulture u Srbiji.
