Poštanski poslovi između Rusije i Ukrajine generalno ne idu najbolje ovih dana, ali će barem razmena eksplozivnih paketa značajno napredovati u narednom periodu. Predsednik SAD Džozef Bajden jeste jednom nogom van Bele kuće, ali je i u drugoj nozi američkog šefa države dovoljno moći da utiče na svetska zbivanja, pa Ukrajina od nedelje ima dozvolu da američkim balističkim raketama gađa mete na teritoriji Rusije.
Poluga za pregovore
Stratezi iz fotelja već znaju da je reč o raketama MGM-140, nazvanim i ATACMS zbog potrebe Amerikanaca da svemu daju zabavnu skraćenicu (attack ’em – napadni ih). Kijev više od godinu dana ima te naprave, i već ih je koristio da raspali po Krimu i po drugim komadima sopstvene okupirane teritorije. Bajdenova administracija, međutim, do vikenda nije dopuštala da se takvo oružje lansira na rusko tlo. Strah Vašingtona da bi Kremlj takav napad shvatio kao početak direktnog sukoba, do vikenda je bio jači.
Šta se u međuvremenu promenilo? Na nižem planu – saglasni su i Asošijejted pres i Bi-Bi-Si i Mond i Al Džazira – ova je eskalacija odgovor Bele kuće na pojavu severnokorejskih vojnika sa druge strane fronta. Ukrajina od avgusta okupira nekih hiljadu kvadratnih kilometara granične Kurske oblasti, i Kijev, Vašington i Seul od početka novembra tvrde da se Moskva oko Kurska ojačala petocifrenom grupom vojnika Pjongjanga. Nije jasno da li su izaslanici Kim Džong Una već i zapucali, no jedna škola mišljenja smatra da dozvola za upotrebu ATACMS primarno važi baš za Kursk i okolinu – ako može Daleki istok, može i daleki zapad, to je navodna Bajdenova logika.
Bajdenov bi potpis mogao podstaći London i Pariz da dopuste Kijevu da na isti način koristi njihova dalekometna oružja, piše Asošijejted pres
U široj slici, međutim, ima mnogo čega drugog. U prvom redu to da će za koju nedelju i druga Bajdenova noga izaći iz slike, i da će ga zameniti čovek koji je nedavno objavio da će rat u Ukrajini rešiti za dvadeset četiri sata. Niko, budimo iskreni, nema pojma šta će Donald Tramp zaista učiniti između Kijeva i Moskve – možda ni on sam – ali moguće je da je onaj strah od izravnog rata sa Kremljom u odlazećoj administraciji nadjačan strahom od poraza za pregovaračkim stolom. Po toj logici, Bajden i družina su ovim potezom hteli da daju Kijevu još jednu polugu u eventualnim pregovorima.
Šta će se promeniti na terenu
Šta će Ukrajina dobiti na bojnom polju ako bude lansirala MGM-140 po svojoj volji, suviše je kompleksno pitanje za ovaj tekst, ali Asošijejted pres u analizi podvlači da tog oružja generalno nema previše u opticaju.
„Zvaničnici SAD ranije su se pitali da li uopšte mogu poslati Ukrajini dovoljno raketa da značajno promene situaciju, mada neki zastupnici tvrde da bi i svega nekoliko udara u dubinu Rusije nateralo njenu armiju da menja raspored snaga i time rasipa sredstva“, zapisala je Samja Kulab za AP.
Kulab podseća i da bi Bajdenov potpis mogao podstaći London i Pariz da dopuste Kijevu da na isti način koristi njihova dalekometna oružja. O reakciji Moskve nema potrebe pisati naširoko. Vladimir Putin je još u septembru rekao da bi ovakav potez značio da NATO „direktno učestvuje“ u ratu. Ministarstvo spoljnih poslova je u ponedeljak ponovilo taj stav, i dodalo da će Rusija odgovoriti „prikladno i opipljivo“. U trenucima kada je ovaj broj Radara kretao ka štampariji, rusko ministarstvo odbrane je objavilo da je Kijev iskoristio dozvolu i gađao skladište municije udaljeno više od sto kilometara od predratne granice; ne u Kurskoj oblasti, već u Brjanskoj.
