U momentu pisanja ovog teksta, 23. marta, masovni građanski protesti provocirani hapšenjem gradonačelnika Istanbula, Ekrema Imamoglua, u nekoliko najvećih gradova u Turskoj ne posustaju. U jeku otpora autoritarnom Erdoganovom režimu, pojavile su se vesti da je platforma X suspendovala brojne naloge povezane sa opoziciono nastrojenim ličnostima i aktivistima, što je izazvalo bes korisnika i ponovo otvorilo debatu o slobodi govora onlajn. Naime, platforma Ilona Maska počela je da suspenduje naloge koji su istaknuti kritičari Erdoganove vlasti, posebno one koji dele informacije o lokacijama i vremenu protesta.
Ova gašenja naloga desila su se bez jasnih objašnjenja, što je dovelo do optužbi da turska vlada stoji iza njih. Iako X nije javno komentarisao konkretne razloge za ove aktivnosti, kritičari tvrde da tajming – usred masovnih protesta – sugeriše namerni pokušaj da se ućutka neslaganje. Među pogođenima su lideri opozicionih partija, aktivisti i nezavisni novinari. Njihovi nalozi, koji su korišćeni za deljenje novosti o protestima, kritikovanje vladine politike i podršku skupovima, postali su nedostupni. Prema Jusufu Kanu, koordinatoru programa za Bliski istok Vilsonovog centra, većina pogođenih naloga bili su „nalozi aktivista povezanih sa univerzitetima“ sa desetinama hiljada pratilaca, piše Politiko. Činilo se da su neke suspenzije lokalizovane, što znači da su nalozi blokirani samo u Turskoj, dok su ostali dostupni na drugim mestima.
Gašenje naloga koji su govorili glasom opozicije usred građanskih protesta ima značajne implikacije na demokratiju i slobodu govora u Turskoj. Kao i u svim zemljama u kojima su tradicionalni mediji kontrolisani od strane režima, onlajn prostor je postao ključan za javnu debatu, komunikaciju, informisanje, pa i otvoreno neslaganje sa represivnim režimima
Kritičari ukazuju na sve restriktivnije zakone o internetu u Turskoj kao dokaz spremnosti vlade da kontroliše onlajn diskurs. Među njima je i zakon koji zahteva od platformi društvenih medija da imenuju lokalne predstavnike i da se pridržavaju vladinih zahteva za uklanjanje sadržaja ili blokiranje naloga i daje široka ovlašćenja za suzbijanje sadržaja koji ugrožavaju javni red. Nepoštovanje može dovesti do visokih novčanih kazni ili smanjenja kapaciteta za protok podataka, što efektivno primorava platforme da sarađuju sa vlastima. Ovakav pravni okvir izaziva zabrinutost za nezavisnost društvenih medija koji posluju u Turskoj. Turski ministar unutrašnjih poslova izjavio je da su vlasti identifikovale 326 naloga na društvenim mrežama koji navodno „podstiču mržnju“, uključujući 72 koja su funkcionisala izvan zemlje. Jedan od cenzurisanih aktivista, Omer Faruk Aslan, tvrdi da mu je nalog suspendovan nakon što su njegove objave prikupile preko 6 miliona pregleda. Aslan je kreirao novi profil kako bi zaobišao blokadu, naglašavajući odlučnost demonstranata da zadrže svoje prisustvo na mreži. Pored X-a, pristup platformama kao što su TikTok, Instagram i Jutjub takođe je bio delimično otežan, prema izvoru Netblocks, što je dodatno pojačalo zabrinutost zbog digitalne cenzure.
Gašenja naloga ponovo skreću pažnju na Ilona Maska, koji je nakon kupovine tada Tvitera 2022. godine najavljivao da će od njega ponovo stvoriti bastion slobode govora. Aktivnosti u Turskoj ovih dana ukazuju, međutim, da sloboda govora nije prioritet, koliko ispunjavanje naloga autoritarnih vlada širom sveta. Mask je već jednom prešao liniju zaštite slobode govora u Turskoj, uoči predsedničkih izbora 2023. godine, a istraživači primećuju da je uticaj Erdoganovog režima na moderiranje sadržaja na X-u ogroman. Zahtevi države da se sadržaji ili nalozi uklone su čak četiri puta brojniji od proseka u EU, što ukazuje na sistemsko digitalno potiskivanje kritičkog sadržaja kako bi se održala kontrola.
Događaji u Turskoj poklopili su se sa sve većom globalnom pažnjom usmerenoj ka politikama platforme X i njenog učešća u političkim procesima širom sveta. Dok je Mask deklarativno iskazivao bezrezervno zalaganje za slobodu govora, spremnost platforme da udovolji pritiscima vlada dovodi u pitanje njegovu iskrenost i doslednost.
Gašenje naloga koji su govorili glasom opozicije usred građanskih protesta ima značajne implikacije na demokratiju i slobodu govora u Turskoj. Kao i u svim zemljama u kojima su tradicionalni mediji kontrolisani od strane režima, onlajn prostor je postao ključan za javnu debatu, komunikaciju, informisanje, pa i otvoreno neslaganje sa represivnim režimima. Ovakvo ograničavanje retkih polja slobode može dovesti do snažnijeg otpora građana, pogoršanja tenzija, ali može i stvoriti strah od odmazde zbog javno izgovorene (napisane) reči, što dodatno sužava prostor za politički diskurs i neslaganje.
