za Radar iz Vašingtona
„Zašto lažne vesti Ej-Bi-Si i En-Bi-Si, dve apsolutno najgore i najpristrasnije televizije na svetu, ne plaćaju milione dolara godišnje za licence za emitovanje? Trebalo bi da izgube dozvolu zbog nepoštenog izveštavanja o republikancima i konzervativcima“, zagrmeo je američki predsednik Donald Tramp sa svoje mreže Trut, u nedelju uveče. Prethodno se požalio da, uprkos njegovoj velikoj popularnosti i najboljih osam meseci u predsedničkoj istoriji, ove dve televizije izveštavaju loše o njemu u 97 odsto priča. „Oni su jednostavno produžena ruka Demokratske partije i mnogi kažu da bi Federalna komisija za komunikacije trebalo da im oduzme dozvole za emitovanje“, poručio je čovek koji medije naziva „neprijateljem naroda“ dok vodi državu koja slobodu medija čuva u Prvom amandmanu ustava.
Otvoreni rat
Rat sa medijima koji o njemu kritički izveštavaju je Trampov zaštitni znak otkako je ušao u politiku, ali je u drugom mandatu uradio mnoge stvari koje su do sada bile nezamislive. Krenulo je sa zabranom pristupa reporterima Asošiejted presa Beloj kući jer nisu prihvatili da Meksički zaliv zovu Američkim, kako je Tramp propisao. Onda je ugasio Glas Amerike. Potom naredio Kongresu da povuče prethodno odobrenih devet milijardi dolara za javne servise. Istovremeno je krenuo u obračun sa nacionalnim privatnim televizijskim mrežama kojima preti i ekstremnom merom – oduzimanjem dozvola. Ali, ta pretnja nije realna jer sistem funkcioniše drugačije. Četiri privatne televizije – Ej-Bi-Si, En-Bi-Si, Si-Bi-Es i FOX emituju program na čitavoj teritoriji SAD i njihov program preuzimaju lokalne TV stanice. Federalna komisija za komunikacije (FCC), na čije je čelo Tramp postavio lojalistu Brendana Kara, dozvole za emitovanje izdaje lokalnim stanicama, a ne nacionalnim emiterima – pa ne može ni da im ih oduzme. Stručnjaci kažu da je oduzimanje lokalnih licenci težak i komplikovan proces i ne može se očekivati da će se FCC u to upustiti. Međutim, Tramp ovu komisiju upotrebljava kao sredstvo za pritisak u drugim segmentima. Vlasnici nacionalnih televizijskih emitera su velike korporacije, a Tramp kao čovek iz tog sveta zna da im je najvažniji profit, i da će zarad toga žrtvovati i slobodno novinarstvo. Potvrđeno u praksi.
Razlog za kapitulaciju najvećih medijskih kompanija pred Trampom je njihova povezanost sa vladom. Pogledajte samo Džefa Bezosa, vlasnika Vašington posta
Timoti Kar
„Šta se, dođavola, desilo sa kosom Džonatana Karla? Izgleda užasno! Potpuno je neverovatno koliko loš rejting na posrnuloj televiziji koja je morala da mi plati 16 miliona dolara može da utiče na nečiji izgled!“, podsmevao se Tramp na mrežama, aludirajući na voditelja televizije Ej-Bi-Si i sumu koju je od te mreže dobio posle tužbe zbog lapsusa, u decembru 2024. Predsednik je tužio ovu televiziju pošto je voditelj Džordž Stefanopulos u programu više puta ponovio da je Tramp proglašen krivim za „silovanje“ spisateljice devedesetih u Njujorku. Međutim, osuđen je za seksualno napastvovanje. Kompanija Dizni, u čijem je vlasništvu Ej-Bi-Si, pristala je da u vansudskom poravnanju plati 15 miliona dolara Trampovoj predsedničkoj biblioteci, i milion dolara za sudske takse. Mnogi su optužili Dizni da je bez borbe kleknuo pred Trampom, zbog čega su navodno i novinari ove stanice pobesneli. Ali, Dizni je imao svoju računicu. Sudski spor sa predsednikom bi negativno uticao na brend, a suma koju bi platili u slučaju da izgube bi verovatno bila veća od 15 miliona. Njujork tajms (takođe nekoliko puta neuspešno tužen) objavio je da je u Dizniju postojao strah da bi Tramp ovaj slučaj mogao da eskalira do Vrhovnog suda i traži obaranje presude Njujork tajms protiv Salivenaiz 1964. godine. Ova presuda javnim funkcionerima otežava da dobiju sporove po tužbama za klevetu jer moraju da pokažu postojanje zle namere ili nemara. Međutim, baš zato što nije lako dokazati zlu nameru ili nemar, mnogima je delovalo da je Dizni jednostavno odlučio da povije kičmu i ne ljuti predsednika. Detalji pogodbe ostali su tajna. Šest meseci kasnije, Ej-Bi-Si je otpustio jedno od svojih zaštitnih lica, Terija Morana, jer je na Iksu napisao da je Tramp „hejter svetske klase“ – što se, kako je rečeno, kosi sa pravilima kompanije o nepristrasnosti.
Povijanje kičme
Nije Ej-Bi-Si jedini odabrao liniju manjeg otpora. Vlasnik televizije Si-Bi-Es, kompanija Paramaunt, takođe je isplatila 16 miliona dolara predsedničkoj biblioteci u vansudskom poravnanju. Tramp je tužio stanicu zbog navoda da su obmanuli publiku skraćivanjem odgovora Kamale Haris u intervjuu koji je dala za emisiju 60 minuta. Transkript intervjua je, međutim, pokazao je da je reč o uobičajenom skraćivanju u montaži koje nije izmenilo suštinu onoga što je rekla. Ovaj spor Si-Bi-Es je verovatno mogao da dobije na sudu da njegov vlasnik, produkcijski gigant Paramaunt, nije imao druge planove – spajanje sa kompanijom Skajdens medija. Za dogovor vredan osam milijardi dolara bilo je potrebno odobrenje Federalne komisije za komunikacije – Trampovog keca u rukavu. Paramaunt je za 16 miliona kupio mir i zeleno svetlo za realizaciju poslovnog dogovora. Vansudsko poravnanje sa Trampom pratili su otkazi. Prvo je otišao višedecenijski, nagrađivani producent emisije 60 minuta Bil Ovens jer je smatrao da više neće moći nezavisno da radi emisiju. Nekoliko nedelja kasnije ostavku je podnela i direktorka Si-Bi-Es njuza, Vendi Mekmen, koja se protivila pogodbi s Trampom. Stradao je i voditelj noćnog programa Stiven Kolber koji je dogovor o isplati 16 miliona dolara nazvao „velikim, debelim mitom“. Nekoliko dana kasnije obavešten je da se njegova kultna emisija Late Night Show neće emitovati od sledeće godine. Si-Bi-Es je razlaz objasnio finansijskim razlozima, ali mnogi su to shvatili kao još jednu žrtvu prinetu FCC-u pred spajanje Paramaunta sa Skajdens medijom. Tramp je na mrežama slavio što je Kolber dobio otkaz.
Ej-Bi-Si je otpustio jedno od svojih zaštitnih lica, Terija Morana, jer je na Iksu napisao da je Tramp „hejter svetske klase“
Televizija En-Bi-Si za sada nije tužena, ali je pod drugom vrstom pritiska. Federalna komisija za komunikacije je pokrenula nekoliko istraga o Komkastu, kablovskom i internet provajderu koji je vlasnik ove televizije. Prva je započeta u februaru sa ciljem da se utvrdi da li je Komkast, kako je predsednik zahtevao, okončao sve programe na principu različitosti, jednakosti i inkluzivnosti (DEI). Krajem jula pokrenuta je istraga o odnosu sa lokalnim stanicama koje preuzimaju program En-Bi-Sija. Šef komisije Brendan Kar je rekao da želi da „uticaj koji Komkast ima na lokalne stanice ne ide nauštrb njihovih obaveza da poštuju interes javnosti“. Sredinom avgusta je objavljeno da Em-Si-En-Bi-Si, liberalni kanal koji često kritikuje Trampa i podiže mu tenziju, menja ime u Em-Si NOW. Iako ostaje u istom vlasništvu, imaće odvojeni brend, drugo ime i više neće koristiti logo En-Bi-Sija. Formalno, ovo razdvajanje nema veze sa Trampom koji Em-Si-En-Bi-Si, inače, zove MSDNC (DNC – Nacionalni komitet Demokratske stranke).
Komkast je još i dobro prošao, kako pokazuje Indeks kapitulacije medija. Reč je o analizi vašingtonske organizacije Free Press koja je pratila ponašanje 35 medijskih organizacija otkako je Tramp došao na vlast. Za razliku od Paramaunta i Diznija koji su ocenjeni kao „poslušni“, Komkast je ocenjen kao „ranjiv“.
„Nalazi su uznemiravajući“, kaže u razgovoru za Radar Timoti Kar, direktor za strategiju i komunikacije u Free Pressu. „Što je veći medijski konglomerat, to je veća verovatnoća da će se poviti pod političkim pritiskom. Razlog za kapitulaciju najvećih medijskih kompanija pred Donaldom Trampom je njihova povezanost sa vladom“, objašnjava on.
Više nije pitanje da li su mediji pod političkim pritiskom, nego koliko će ga izdržati i koliko su spremni da se brane
„Pogledajte samo slučaj Džefa Bezosa, vlasnika Amazona, koji je kupio i Vašington post. Recimo, Bezos poseduje i kompaniju za istraživanje svemira Blue Origin, koja teži da dobije ugovore sa državnom NASA. U njegovom je finansijskom interesu da se povinuje i to smo već videli na slučaju Vašington posta kada je prekinuo tradiciju da uredništvo podrži predsedničkog kandidata (jer su podržali Kamalu Haris), ukinuo je karikature i kolumne da ne bi razljutio novu vlast.“
Odbrana privatnih interesa
U situaciji kada vlasnici medija pre brane svoje privatne, nego javni interes, balans bi uspostavilo jačanje javnih servisa koji su u Americi veoma slabo finansirani, kaže Kar. Ali Tramp se pobrinuo da se i to ne desi kada je Kongresu naredio da povuče prethodno odobrenih devet milijardi dolara za javni televizijski servis Pi-Bi-Es i nacionalnu radio mrežu En-Pi-Ar. Za neke lokalne stanice koje su u mreži javnih servisa ukidanje sredstava iz budžeta znači da moraju da se zatvore.
Si-Bi-Es je verovatno mogao da dobije spor protiv Trampa da njegov vlasnik, produkcijski gigant Paramaunt, nije imao druge planove – spajanje sa kompanijom Skajdens medija
„Biće potrebno mnogo vremena da se ispravi ovo što je Tramp uradio sa medijima“, zaključuje sagovornik Radara. „Zanima vas šta je sledeće u SAD? Verovatno treba da gledamo šta rade novinari u Srbiji, Mađarskoj, Turskoj, Filipinima, svim mestima koja imaju ovaj tip autoritarne kontrole.“
Iako je garantuje Prvi amandman, sloboda govora pod Trampom nije zagarantovana, mesecima upozoravaju novinarske organizacije. Više nije pitanje da li su mediji pod političkim pritiskom, nego koliko će ga izdržati i koliko su spremni da se brane. Amerika ima još dosta da bi u tom smislu stigla Srbiju, ali je nesumnjivo na pravom putu.
