Američki izbori doneli su rezultat koga se većinska Evropa pribojavala, ali koji je, po svemu sudeći, većinska Amerika priželjkivala ili od koga barem nije dovoljno strahovala kako bi uložila adekvatan trud da ga preokrene. I dok politički analitičari, marketinški stručnjaci i naučni istraživači pokušavaju da pronađu odgovor na to kako je Donald Tramp uspeo da postane najstariji predsednik Sjedinjenih Država i to nakon što je pre četiri godine bio poražen, a da poraz i demokratski proces nije priznao kao validan, oni koji se bave posmatranjem i razmatranjem procesa u Istočnoj Evropi nastoje da odgonetnu Trampov pristup za rešenje rusko-ukrajinskog rata koji se polako približava trećoj godini.
Tramp je u međuvremenu započeo proces formiranja svog budućeg kabineta, koji će predstavljati izvršnu vlast u Sjedinjenim Američkim Državama nakon predsedničke inauguracije u januaru iduće godine.
Pompeov i Urbanov plan
Majkl Volc, budući savetnik za nacionalnu bezbednost i senator Marko Rubio, koji će biti državni sekretar, dosad su istupali sa čvrstim stavom protiv ruske agresije u Ukrajini i protive se sličnim ekspanzionističkim diktatorskim režimima.
Ako je Tramp želeo da uravnoteži neumerene izbore, te je predložio da dotad malo poznati Piter Hegset, voditelj Foks njuza i veteran američke vojske, bude sekretar za odbranu, onda je zaista zabrinjavajući izbor pao na preletačicu iz redova demokrata, bivšu kongresmenku Tulsi Gabard, koja je kroz godine tranzitirala sa pozicija krajnje levice na krajnju desnicu. Tramp nju vidi u ulozi direktorke nacionalnih obaveštajnih službi, to jest ona bi koordinirala protokom informacija vitalnih za američku nacionalnu bezbednost.
Dok je Hegset kao sekretar za odbranu jednostavno ekscentričan izbor, budući da on istupa sa tradicionalne pozicije američke krajnje desnice, te kritikuje Putina, ali i NATO kao savez koji, po njihovom mišljenju, ne donosi dovoljno direktne koristi Sjedinjenim Državama, Gabard je poražavajući izbor. Ona godinama služi kao nezvanični glasnogovornik Bašara Asada i Vladimira Putina u SAD. Njena ideološka pozicija suštinski se razlikuje od tradicionalne pozicije američkog izolacionizma i bazira se na narativima koji potiču direktno iz Kremlja, poput sada već zaboravljenih „biolaboratorija za izradu biološkog oružja“ na teritoriji Ukrajine.
Međutim, analiza odabira članova predstojeće Trampove administracije ne govori nam dovoljno o njegovoj strategiji prema Evropi, a posebno prema njenom istočnom delu. Tramp je tokom kampanje u naletu hibrisa obećao da će zaustaviti rusko-ukrajinski rat 24 sata nakon što bude ponovo izabran za predsednika SAD, što je teško izvodljiv cilj. Nazire se da je Trampova zamisao zamrzavanje tekućeg sukoba u Istočnoj Evropi, što na različite načine ne ide naruku ni Ukrajini, ni Rusiji. Ukrajina ne priželjkuje zamrzavanje sukoba bez čvrstih, pisanih bezbednosnih garancija, to može biti članstvo u NATO, ali se može postići i bilateralnim sporazumima. Rusiji zamrznuti sukob manje odgovara od nastavka rata, budući da je već tranzitirala, politički i ekonomski, u ratni modus.
Dejvid Urban, Trampov savetnik u kampanji 2016. i 2020, i Majkl Pompeo, koji je služio kao direktor CIA i državni sekretar tokom Trampovog prvog mandata, napisali su članak objavljen u Volstrit džornalu tokom trajanja predizborne kampanje, u kome su izložili svoje viđenje Trampove strategije povodom Ukrajine. U pitanju je bila čvrsta spoljnopolitička pozicija, koja je zastupala uvođenje strožih sankcija Rusiji, plan pomoći u vrednosti od 500 milijardi dolara za ukrajinsku odbranu i ukidanje svih ograničenja na korišćenje američkog dalekometnog naoružanja kojim Ukrajina raspolaže protiv vojnih meta na teritoriji Rusije. Cilj ovih mera, kako su ga videli Urban i Pompeo, bio bi momentalan kraj rata i nastavak pružanja vojne podrške Ukrajini, kako se rat ne bi iznova rasplamsao. Nakon toga, po zamisli autora bliskih Trampu, Ukrajina bi mogla da postane deo NATO i EU, a zauzvrat sankcije protiv Rusije bi postepeno bile ukinute.
Budući da je Tramp zaobišao Pompea tokom odabira članova nove vlade, mada se u otvorenom pismu zahvalio na njegovom doprinosu kampanji, moglo bi se reći da ovaj predizborni plan neće biti realizovan. Ipak, nije sve tako jednostavno. Mnoge tačke navedene u planu zapravo mogu predstavljati poluge uticaja koje Tramp drži u odnosu na svog rivala Putina. Naime, opisane mere mogu biti implementirane ukoliko vođa Rusije odbije da zaustavi rat u trenutnoj fazi, dakle one ne bi prethodile miru, već bi ga iznudile. Članak Urbana i Pompea nije objavljen samo da bi pridobio onaj deo američkog establišmenta koji se zalaže za aktivnu spoljnu politiku i mere protiv agresivnih diktatora, već i da bi ga pročitali u Kremlju.
Kratka pamet
Narativ o tome da je Tramp Putinov eksponent su na nivou simplifikacije vredne ordinarne teorije zavere. Tramp nije ni u čijem džepu, pa ni Putinovom. Novi stari predsednik SAD je vođen pre svega njuhom za dobar biznis, on traga za povoljnim pogodbama i na taj način doživljava spoljnu politiku. Tramp Evropu vidi prevashodno kao balast, koji vuče američki ekonomski razvoj nadole. Otuda njegova strateška nezainteresovanost za pitanje evropske bezbednosti i doživljaj Putina kao pretnje od drugorazrednog značaja. On priželjkuje da Evropa preuzme odgovornost i trošak, što je najbitnije, za sopstvenu bezbednost, dok će se Tramp pobrinuti za zaključivanje najpogodnijih, za Vašington razume se, trgovinskih sporazuma sa Evropskom unijom. Britanski Bregzit bio je vođen veoma sličnom namerom odvajanja britanskih interesa od kontinentalno evropskih. Tramp je u tom smislu jedan veliki bregzitaš, u skladu sa tim što on želi da smanji prisustvo SAD u Evropi.
Tramp Evropu vidi kao balast, koji vuče američki ekonomski razvoj nadole. Otuda njegova strateška nezainteresovanost za pitanje evropske bezbednosti i doživljavaj Putina kao pretnje od drugorazrednog značaja
Problemi koji nastaju sa Trampovom strategijom prema Evropi, pa i Rusiji, jesu povezani sa kratkoročnošću njegovog razmišljanja. Trenutačnim zamrzavanjem sukoba u Ukrajini, isti ne bi garantovano ostao zamrznut zauvek. Šta garantuje da Putin ili neki njegov naslednik ne bi kroz pet ili deset godina ponovo napali Ukrajinu da dovrše započeti posao? Rusija ne vodi rat protiv Ukrajine da bi se domogla njenih pograničnih oblasti, kao što ni 2014. godine nije uvela vojsku u Ukrajinu samo da bi anektirala Krim, sada, nakon ponovne invazije 2022. godine, to vidimo kristalno jasno.
Cilj Putina i totalitarne, ekspanzionističke Rusije jeste uspostavljanje političke kontrole nad celokupnom ukrajinskom državom, drugim rečima pretvaranje Ukrajine u satelitsku državu. Putin bi bio spreman da zamrzne aktuelni sukob, ali pod uslovima da se Ukrajina razoruža, sva zapadna vojna pomoć zaustavi, ruski jezik usvoji kao zvanični, sve statue Lenjina vrate na trgove odakle su skinute i da ruska armija ostane prisutna u Ukrajini kako bi jamčila sprovođenje ugovorenih mera. Jedna takva Ukrajina, odsečena od Zapada i na kolenima naspram Rusije, bila bi laka meta za kontrolu.
Putin bi bio spreman da zamrzne aktuelni sukob, ali pod uslovima da se Ukrajina razoruža, sva zapadna vojna pomoć zaustavi, ruski jezik usvoji kao zvanični i da ruska armija ostane prisutna u Ukrajini kako bi jamčila sprovođenje ugovorenih mera
U tome se pristup Trampa i Putina po pitanju Ukrajine bitno razlikuju. Tramp bi zamrzao rat, ali bi Ukrajina nastavila da se naoružava i priprema za odbranu. Prema navodima američke štampe, Trampovi savetnici zamišljaju uspostavljanje demilitarizovane zone između linije fronta, koju bi obezbeđivale ne američke, već oružane snage partnerskih evropskih država. Za Putina takav kraj rata ne dolazi u obzir, jer glavni cilj kontrole nad Ukrajinom ne bi mogao da bude postignut. Zato je ključno pitanje, na koje niko nema decidiran odgovor, šta će Tramp uraditi nakon što Putin odbije njegov plan o momentalnom zaustavljanju rata. Hoće li primeniti odlučne mere koje su Kremlju izokola predočili Urban i Pompeo ili će nastaviti da podržava Ukrajinu po inerciji, poput Bajdenove administracije, ali u smanjenom kapacitetu, gde će Evropa morati da ponese glavninu tereta?
