Putinova prošlonedeljna poseta Severnoj Koreji izazvala je naglašeni interes. U centru pažnje se našao dobro smišljeni „dogovor o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu“, u političkoj javnosti doživljen kao „pakt Vladimira Putina i Kim Džong-Una“. Međutim, mnogo važnog ostalo je iza kulisa posete, kao osmišljeni propagandni privid dve strane.
„Dogovor“, „fundamentalni dokument“, predviđa „uzajamnu vojnu pomoć“, što je posebno uzbudilo duhove. A kada se udruže, šta sve mogu David i Golijat? U slučaju agresije protiv jedne strane, ona se smatra napadom i na drugu stranu, što je svojevrsni bilateralni član 5 Severnoatlantskog ugovora između Rusije i Severne Koreje. Putin je u Vijetnamu na pres-konferenciji „umirio“ zabrinuti svet još jednom potencijalnom nuklearnom pretnjom. Tamo je rekao da je to skoro u slovo isti ugovor koji je Moskva sa Pjongjangom zaključila još početkom dalekih šezdesetih godina prošlog veka, čiji je rok davno istekao.
Legalizacija Kimovog režima
Moguće da je to zaista tako, što se slova na papiru tiče, i tog vremena bipolarnog poretka. Ali danas je reč o dve nuklearne države, od kojih Severna Koreja nema pravo na posedovanje nuklearnog oružja, kojim često maše, a ni sve ostalo u svetu nije kao što je bilo. Ne može da ne zabrinjava što je Pjongjang ohrabren i što mu se time suštinski demontiraju sankcije. Poseta ruskog predsednika Putina i zaključenje strateškog dogovora na svojevrstan način predstavlja legalizaciju Kimovog režima. Očito da to Rusija, u ratnoj situaciji u kojoj se nalazi, ne radi bez interesa i konkretnih potreba.
Valja napomenuti da takav dokument, kao sa Rusijom, Kim nije potpisao sa svojim kineskim sponzorom. Ohrabreni Kim može više smetati Kini i više remetiti stabilnost i bezbednost u Jugoistočnoj Aziji, što protivureči nedavnim majskim izjavama Putina i Si Đinpinga u Pekingu. Kina nije zadovoljna ratnim igrama protiv SAD i saveznika, blefovima Putina i Kima, destabilizacijom kritično važnog globalnog regiona. Ona je protiv retorike nuklearnih udara koje promoviše alijansa Moskva – Pjongjang.
Kina nije zadovoljna ratnim igrama protiv SAD i saveznika, blefovima Putina i Kima, destabilizacijom kritično važnog globalnog regiona
Putin je prinuđen da probija izolaciju i sankcije i realno nema kuda nego na politički istok. Tamo je značaj Kine za Rusiju nemerljiv, jedini je saveznik, i uopšte i praktično, nezamenljiv za rusku ratnu privredu. Tako je, na primer, obelodanjeno da za rusku vojnu industriju iz Kine dolazi 70 posto mašina i 90 posto mikroelektronike.
Novi multipolarni poredak
Putin je naišao naneupitnu podršku i solidarnost Kima u ratu protiv Ukrajine. Očekivano, u Pjongjangu je našao i odanog istomišljenika i pobornika, spremnog da se sa žarom suprotstavi kolektivnom Zapadu u borbi za „pravedni“ multipolarni svetski poredak za koji Putin bukvalno ratuje. Antizapadnu alijansu sa Severnom Korejom, Putin nastoji da širi na nekadašnje sovjetske i nove ruske prijatelje. Putin nas uverava da će Rusija diktirati novi svetski poredak i evroazijski sistem ravne i nedeljive bezbednosti.
Krupne reči o Putinovom „istočnom pohodu“ kriju konkretni motiv posete. Rusija je krajnje sputana sankcijama, a Putin pod međunarodnom optužnicom, i izlazak „u svet“ je jedini način da se to breme olakša, potraže deficitarno oružje i municija, makar stara i sumnjivog kvaliteta. Upravo je ta velika nevolja, koja se zove deficit, naterala rusku državu da za svoju „drugu“ armiju sveta potraži pomoć od jedne Severne Koreje, pojam (samo)izolovane države zbog sankcija zasporni nuklearni program, za koje je, uzgred, glasala i Moskva. Rusija hrli u njen zagrljaj, dok u Severnoj Koreji ponekad i glad caruje, ekonomija joj je skoro na dnu svetske lestvice, BDP po stanovniku jedva hiljadu dolara (na južnom delu Korejskog poluostrva je 50 puta veći).
Rusija je sputana sankcijama a Putin pod međunarodnom optužnicom, i izlazak „u svet“ je jedini način da se to breme olakša, potraže deficitarno oružje i municija, makar stara, i sumnjivog kvaliteta
Na sastanak sa severnokorejskim liderom Kim Džong-Unom u Pjongjangu, Putin se odlučio već devet meseci nakon njihovog sibirskog susreta. To je „put iz očaja“, odmah su ocenili preko okeana. I zaista, Kim je potrebniji Putinu, nego Putin Kimu. Zato Rusija nastoji da cementira odnose sa Kimom, koji će joj pouzdano „štancovati“ topovske granate.
Obimne ruske zalihe oružja i municije u ratu protiv Ukrajine istopile su se kao grudva snega na letnjem suncu. Ruske fabrike nisu u stanju da podmire potrebe fronta. Odnekuda se početkom 2023. pojavio hipermilitarizovani sused sa korejskog poluostrva i pružio ruku spasa. Severna Koreja je na skladištima imala „sve“ što je Rusiji nedostajalo, oružje iz sovjetskog doba, topovsku municiju, balističke rakete KN 23 za Iskander, tenkove Т-54 i Т-62 od sredine prošlog veka. Kao nekada u SSSR-u, ona može da ponudi i deficitarnu radnu snagu, a ako zatreba i živu silu za rat. Tako nastaje veliki „dil“ između sankcionisane Severne Koreje, koja se još nalazi na listi sponzora terorizma i sankcionisane Rusije.
Kimova računica
Severna Koreja prema javnim navodima od 2023. isporučuje Rusiji najtraženije topovske granate kalibra 152 mm. Ruska armija troši nekoliko desetina hiljada zrna dnevno, između 30.000 i 40.000, godišnje od 11 do 15 miliona (ukrajinski dnevni maksimum je tek 10.000 zrna). Ruske fabrike mogu da proizvedu najviše 4,5 miliona zrna, što odgovara dnevnoj potrošnji od 10.000-12.000 komada. Potrebno je dva-tri puta više. Nedostajuće količine popunjava Severna Koreja, a delom Iran. Rusija je otuda za godinu dana dobila ne manje od 4,5 miliona artiljerijskih zrna. Artiljerija je glavno oružje rusko-ukrajinskog rata.
Na šta Severna Koreja računa kao rusku „kontrauslugu“? Jasno, hrana, energija i slično. Međusobna trgovina je prošle godine povećana devet puta, a za pet meseci ove godine još za 50 procenata. Ali Kim Džong-Un traži „ekvivalentniju“ razmenu, rusku raketnu, kosmičku i nuklearnu tehnologiju, najnovije satelite za navođenje interkontinentalnih raketa (poseduje između 40 i 50 komada), izgradnju nuklearne podmornice, drugim rečima sredstva za uverljiviju pretnju i potencijalni udar po SAD i saveznicima.
Vijetnamski sindrom
Pakt „Rokermena“ (Trampov naziv za Kima) sa Putinom znači veći stepen vojne i tehnološke nezavisnosti od Kine. Kina ne pokazuje spremnost da svojem mlađem partneru transferiše visoke tehnologije. Putinovo paktiranje sa Kimom izaziva podozrenje i drugih suseda, od Južne Koreje, Japana, do Vašingtona.
Iz Pjongjanga Putin je odleteo u Vijetnam da oživi stare savezničke veze iz sovjetskog doba i spasava prijateljstvo koje se našlo u rukama Vašingtona. Vrhunac, može se reći, svestranog razvoja odnosa Vijetnama sa SAD, obeležila je prva predsednička poseta Džoa Bajdena (septembra 2023). Međutim, još su dovoljno žive moskovske veze sa Vijetnamom (60-70 posto čini ruski, sovjetski vojni arsenal) i sećanja, pa i na sovjetske pilote koji su na migovima leteli u ratu protiv SAD. Vijetnam poseduje rezerve sovjetskog oružja i tehnike koje Rusija kupuje po svetu, moguće i kanale za „zaobilaženje“ sankcija.
