Ne kaže se bez razloga kako se slično sličnom raduje. Nisu u Moskvi valjda još ni stigli do poslednje stranice teksta nove američke Strategije nacionalne odbrane, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov požurio je da pozdravi njen sadržaj, ocenjujući kako su ovim dokumentom definisana „prilagođavanja“ spoljne politike Sjedinjenih Država „u velikoj meri saglasna s našom vizijom“. „Smatramo ovo pozitivnim korakom“, dodao je his master’s voice, iznova potvrđujući – ako je, nakon svega viđenog u prvih 11 meseci drugog predsedničkog mandata Donalda Trampa, još jedna potvrda nečeg tako očiglednog uopšte potrebna – kako projekcije budućnosti MAGA sveta i ruskog imperijalnog projekta ne samo da nisu suprotstavljene, već su u velikoj meri i kompatibilne.
Ta vizija sveta na čijoj izgradnji rade MAGA pokret i kremaljska vrhuška – zasad svako za sebe, sutra možda i u koordinaciji: u dokumentu je zauzet upadljivo blagonaklon stav prema Rusiji, s kojom treba „obnoviti stratešku stabilnost“ – umnogome, naravno, nalikuje nekadašnjem svetu. Svetu izdeljenom na interesne sfere, u kome nekolicina najmoćnijih odlučuje o svemu, dok manjima i slabijima ne ostaje ništa drugo do da im ugađaju, ili u protivnom trpe posledice; sve multilateralne forme saradnje i koordinacije su odbačene; svi bilateralni odnosi svedeni na transakcione; a demokratske norme i ljudska prava nisu ni od kakve važnosti.
U strategiju se bez uvijanja uvodi i maloumna rasistička teorija zavere o „velikoj zameni“ belačkog stanovništva nebelačkim diljem Zapada
Svejedno gleda li se iz Vašingtona ili iz Moskve (i Pekinga), u tom i takvom svetu Evropi su, onako maloj, usitnjenoj, razjedinjenoj i haotičnoj, namenjeni sporedna uloga i periferni status. Osim ukoliko – kaže se u onome što se zvanično naziva strategijom odbrane, a zapravo je spoljnopolitički manifest MAGA pokreta – Stari kontinent u najkraćem roku ne obnovi vlastiti „zapadnjački identitet“. Što ionako nije preterano verovatno, između ostalog i jer je „daleko od izvesnog da će pojedine evropske zemlje raspolagati dovoljnom ekonomskom i vojnom snagom kako bi ostale pouzdani partneri“ Amerike. Štaviše, ukoliko se aktuelni trendovi nastave, „u narednih 20 godina ili manje“ Evropa bi mogla postati „neprepoznatljiva“ u odnosu na nekadašnju; čak i njeni ekonomski problemi pašće u drugi plan u odnosu na egzistencijalni rizik da bude „izbrisana kao civilizacija“.
Foto: The Presidential Office of Ukraine via Capital Pictures / Capital pictures / Profimedia
Ako već na osnovu ovoga nekome nije jasna sumračna ideološko-politička konotacija ovog predviđanja propasti Evrope, ništa zato: autori su se potrudili da u delu dokumenta koji se njom bavi budu eksplicitni onoliko koliko je potrebno da bi se izbegle eventualne nedoumice o pozicijama s kojih se nastupa. Kao kad se konstatuje da su koreni nadolazećeg evropskog sloma u „merama Evropske unije kojima se potkopavaju sloboda i suverenitet, migracionim politikama koje transformišu evropski kontinent, cenzurisanju slobode govora i suzbijanju političke opozicije, dramatičnom padu priraštaja, te gubitku nacionalnog identiteta“. I da je „više nego moguće“ kako u nekoliko evropskih zemalja, u roku od najviše par decenija, „većinu stanovništva više neće činiti Evropljani“ – čime se u strategiju bez uvijanja uvodi maloumna rasistička teorija zavere o „velikoj zameni“ belačkog stanovništva nebelačkim diljem Zapada.
Najava da će fokus Amerike biti na „kultivisanju otpora trenutnoj trajektoriji kojom se Evropa kreće“ zapravo znači da će Trampova administracija aktivno raditi na slabljenju EU i njenih članica
Ipak, ništa od ovoga, ili skoro ništa, nije neizbežno pod uslovom da vlast širom Evrope preuzmu „patriotske partije“, čiji rastući uticaj „daje razloge za veliki optimizam“, konstatuje se; jasno je pritom da se pod „patriotskim“ podrazumevaju evropske stranke krajnje desnice – poput Alternative za Nemačku (AfD) – s kojima Trampova administracija održava bliske veze.
Strategija se, međutim, ne zadovoljava samo navijanjem za dolazak ovakvih partija na vlast, već se kao eksplicitni spoljnopolitički cilj američke politike navodi „kultivisanje otpora trenutnoj trajektoriji kojom se Evropa kreće“. U prevodu: Trampova administracija – i ostatak šireg MAGA pokreta – aktivno će raditi na potkopavanju stabilnosti i slabljenju EU i onih zemalja članica koje se opiru njenim ucenama i podlostima.
Ono što je od Trampovog povratka u Belu kuću kroz njegove i istupe drugih zvaničnika iz dana u dan bivalo sve očiglednije sada je, dakle, i formalno postalo deo politike njegove administracije. Ako evropskim liderima ovo nije dovoljno da se uzmu u pamet i prestanu da se ponižavaju pred Trampom, onda ništa nije.
