Dvoglavi orao, koji zauzima dominantno mesto na državnom grbu Rusije, ima višestruka značenja: od naglašavanja istorijske veze s Vizantijskim carstvom do isticanja uticaja istočnih i zapadnih regiona te nepregledne zemlje. Nakon nedavnog sastanka delegacija Rusije i Ukrajine u Istanbulu, te potonjeg telefonskog razgovora Vladimira Putina s američkim predsednikom Donaldom Trampom, dvoglavi orao aludira i na dvoumljenje koje zemlju vuče na suprotne strane – i potencijalno bi moglo da je pocepa.
Putin je, nakon mnogo vremena, najzad dočekao da bude u povoljnijoj poziciji u ukrajinskom ratu. Ruske trupe beleže napredak – istina, spor – koji vodi uspostavljanju pune kontrole nad regionima koje Moskva od septembra 2022. smatra svojim: Donjeck, Herson, Lugansk i Zaporožje. Rusiji to uspeva uprkos sankcijama bez presedana i milijardama dolara koje Zapad izdvaja za podršku Ukrajini. Kako Zapadu, tako i svakom eventualnom izazivaču, Putin šalje jasnu poruku: nikad ne potcenjujte Rusiju. Nikad nije bio bolji trenutak (sa stanovišta ruskih interesa, prim.) da se rat okonča.
Ljudi su ranije imali ušteđevine, a danas troše na sve čega mogu da se dočepaju, pa se čak i zadužuju. Rusi su toliko prepadnuti onim što im donosi sutrašnji dan da se trude da današnji prožive najbolje što mogu
A ipak, na prvim direktnim razgovorima dve strane od početka rata ruska delegacija je istupila sa spiskom radikalnih zahteva, koje Ukrajina sigurno neće prihvatiti i zapretila „večitim ratom“. Ne treba zaboraviti, hladno je konstatovao šef ruske delegacije, da je Rusija u 18. veku sa Švedskom ratovala 21 godinu. Kada su, posle samo par sati, razgovori okončani, na ruskoj berzi došlo je do pada vrednosti deonica, jasno demonstrirajući šta investitori misle o ovome.
U dvočasovnom razgovoru s Trampom Putin je 19. maja u suštini potvrdio da su ruski zahtevi oni koje je u Istanbulu ispostavila njegova delegacija. Ali dok su on i Tramp još razgovarali, investitori su pokazivali optimizam po pitanju ishoda razgovora, predviđajući da bi vrednost dolara mogla da dođe na 78 rubalja; doskora je iznosila preko 100.
I većina Rusa želi kraj rata. Iako je malo ko spreman da rizikuje hapšenje time što bi otvoreno pozvao na sklapanje mira, nezavisni Levada centar navodi da oko dve trećine građana ne misli kako bi vojne operacije trebalo nastaviti, a njih 48 odsto rat označava kao nešto čega se najviše plaše. Nekih 47 odsto Rusa veruje da je ukrajinski rat njihovoj zemlji naneo više štete nego što joj je koristio.
Većina Rusa želi kraj rata. Levada centar navodi da dve trećine građana ne misli kako bi vojne operacije trebalo nastaviti, 48 odsto ih rat označava kao nešto čega se najviše plaše, a 47 odsto veruje da je rat njihovoj zemlji naneo više štete nego što joj je koristio
Godine rata i sankcija život u Rusiji učinile su gorim. Ljudi su ranije imali ušteđevine; danas troše na sve čega mogu da se dočepaju, pa se čak i zadužuju. Prema istraživačkoj agenciji Romir, prosečno rusko domaćinstvo je između 5. i 11. maja na hranu i druge dnevne potrepštine trošilo 8.098 rubalja (malo više od 100 dolara), u poređenju sa 6.080 rubalja u istoj sedmici 2023. Taj skok potcrtava ne samo visoku inflaciju s kojom se Rusija nosi otkako je rat počeo, nego i neizvesnost oko toga kakva je budućnost čeka. Rusi su toliko prepadnuti onim što im donosi sutrašnji dan da se trude da današnji prožive najbolje što mogu.
O aveti regrutacije da se i ne govori. Putin voli da tvrdi kako, za razliku od Ukrajine, Rusija ne mora da „hvata“ ljude po ulicama da bi ih poslala u bitku; i kako se svakog meseca prijavljuje 50.000-60.000 dobrovoljaca. Ali ti „dobrovoljci“ zapravo su ljudi kojima je za to plaćeno ili su ih na prijavljivanje primorali regionalni lideri, kojima Kremlj raspisuje kvartalne kvote za popunjavanje formacija.
Ti lideri su u potpunosti svesni da se u ljude uvukao zamor od rata. U jednom skorašnjem intervjuu Oleg Kožemjako, guverner Primorskog regiona na ruskom Dalekom istoku, to je praktično i priznao, ukazujući kako mamutske sume koje se troše na vođenje rata – umesto na poboljšanje života građana – uvećavaju nezadovoljstvo ljudi. Koliko god da je insistirao na svojoj patriotskoj posvećenosti ratnim naporima zemlje, Kožemjako je u isto vreme izrazio i žaljenje zbog masivnog ekonomskog iscrpljivanja regiona. Ne samo da se tamošnje vlasti muče da osiguraju funkcionisanje osnovnih službi poput zdravstvene zaštite i saobraćaja; nego ovaj region – iz koga se regrutuje najviše ljudi za popunu ruske vojske – više ne može ni da drži korak sa zahtevima koje u tom pogledu ispostavlja Kremlj, sugerisao je Kožemjako.
Vladajuća Ujedinjena Rusija zasad još razmatra kako da se najbolje pozicionira uoči izbora naredne godine: da li kao „partija pobednika“, koristeći rat za konsolidovanje patriotskih osećanja, ili kao „partija mira i razvoja“ koja je donela herojsku odluku da rat okonča
Pa ipak, Kremlj ostaje u konfliktu sam sa sobom koliko i onaj dvoglavi orao. Kraj ukrajinskog rata mogao bi da izazove talas euforije koja bi podigla podršku Putinu. Ali ukoliko bi mirovni sporazum usledio prebrzo, ta euforija bi mogla da iščili pre nego što u septembru 2026. uslede parlamentarni izbori, te bude zamenjena nezadovoljstvom usled lošeg stanja ruske ekonomije i opadajućeg standarda većine Rusa. Kako ruski lideri, od Putina do regionalnih guvernera, mogu da održe red (i sačuvaju vlastite pozicije), kad više ne budu mogli da koriste spoljne pretnje za to da građanima skrenu pažnju sa toga u šta su im se životi pretvorili?
Vladajuća Ujedinjena Rusija zasad još razmatra kako da se najbolje pozicionira uoči predstojećih izbora: da li kao „partija pobednika“, koristeći rat za konsolidovanje patriotskih osećanja, ili pak kao „partija mira i razvoja“ koja je donela herojsku odluku da rat okonča. Ali taj izbor možda neće biti moguće načiniti samo na osnovu promućurnih izbornih kalkulacija. Kad je o Putinu reč, bilo kakav mirovni sporazum, kolike god pogodnosti nosio, implicira slabost. Jer velike sile ne pregovaraju; one potčinjavaju.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
