U 18. stoleću je ruski car Petar Veliki svoje protivnike redovno podvrgavao mučenju, slao u Sibir ili likvidirao, ponekad ni zbog čega krupnijeg od „neprimerenih reči“ izrečenih na račun suverena. Sredinom tridesetih godina prošlog veka, Josif Staljin je fabrikovane optužbe za izdaju i iznuđena priznanja koristio za eliminaciju potencijalnih rivala, uključujući i brojne istaknute pripadnike stare garde boljševika koji su izvođeni na javna suđenja. Tekuće obračunavanje ruskog predsednika Vladimira Putina s percipiranim neprijateljima – kako unutar Rusije, tako i izvan nje – uznemirujuće podseća na ove mračne periode.
Uzmimo za primer presudu 2022. izrečenu Ilji Jašinu – osuđenom na osam i po godina zatvora – zbog širenja „lažnih“ informacija o ruskoj armiji. Optužnica protiv ovog kritičara Kremlja sadržala je tvrdnju da on „iskazuje antipatiju prema (ruskom) političkom sistemu“. U to vreme su te staljinistički intonirane formulacije delovale šokantno. Tri godine kasnije, takve stvari su uobičajene.
I mnoge Kremlju lojalne ličnosti su u skorije vreme označene kao strani agenti – a može se samo nagađati o tome zbog čega
Broj slučajeva u kojima se optuženi terete za dela povezana s terorizmom eksplodirao je otkako je Rusija pokrenula sveobuhvatnu invaziju na Ukrajinu, a porastao je i broj izrečenih presuda – od oko 350 tokom 2021. na blizu 500 u 2022, te preko 1.000 u 2024. Ove godine su ruski sudovi u proseku svakog dana donosili po najmanje pet takvih presuda, a samo u prvih šest meseci bilo ih je preko 600. Do kraja godine bilans bi mogao da premaši 1.500 slučajeva.
Poslušnički parlament je, štaviše, podizanje optužnica protiv Putinovih kritičara olakšao namećući obavezu neprofitnim organizacijama koje „bilo kakvu pomoć“ primaju iz inostranstva da se registruju kao „strani agenti“, te podvrgavajući ih pojačanom državnom nadzoru. Etiketa „stranog agenta“ oduvek je bila alatka za kažnjavanje protivnika Kremlja, ali je sada gotovo postala ekvivalentna sovjetskoj odrednici „neprijatelj naroda“: uvod u čistku.
Ovo je postalo belodano u oktobru, kada su protiv dvadesetak navodnih stranih agenata – što će reći, prognanih opozicionih figura, pripadnika Ruskog antiratnog komiteta, formiranog nakon početka invazije na Ukrajinu – podignute optužnice koje ih terete za zločine povezane s terorizmom. Među optuženima je i bivši čelnik kompanije Jukos, Mihail Hodorkovski, koji je zbog toga što je finansirao Putinove oponente svojevremeno odslužio desetogodišnju zatvorsku kaznu, a na osnovu fabrikovanih optužbi za prevaru i proneveru.
Kao i u Staljinovo vreme, međutim, aktuelni režim ne progoni samo one koji ga otvoreno kritikuju, nego i svakoga za koga Kremlj veruje da bi mogao da dovede u pitanje njegov autoritet. Nekadašnji ljudi od poverenja na čelu regionalnih organa, uticajni političari i vojni lideri sada se rutinski hapse i terete za različita krivična dela, naročito za korupciju. I mnoge druge Kremlju lojalne ličnosti su u skorije vreme označene kao strani agenti – a može se samo nagađati o tome zbog čega.
Da li se proputinovski propagandista Sergej Markov previše zbližio s vlastima u Azerbejdžanu u trenutku kad su odnosi te zemlje s Rusijom na silaznoj putanji? Da li je vojni bloger i kremaljski čirlider Roman Aljohin otišao predaleko lamentirajući nad sporim napredovanjem Rusije u Ukrajini? Da li su preduzetnički poduhvati Alekseja Ševcova, bivšeg gradonačelnika Pljesa, odavali višak ambicije?
Kao što se Hodorkovskom desilo s Jukosom, i Ševcovljevu su imovinu – uključujući njegov uspešni biznis iznajmljivanja izbi, tradicionalnih ruskih koliba, za luksuzno kampovanje – sada zaplenile vlasti. Od boljševika do Putina, ciljevi ovakvih konfiskacija uvek su isti. Prvi je bogaćenje države: Rusija je od 2022. naovamo od privatnih vlasnika, optuženih za krivična dela u rasponu od pronevere do izdaje, oduzela poslovnu imovinu vrednu 49 milijardi dolara. Drugo, time se limitira sposobnost potencijalnih rivala da organizuju efektivan otpor vlasti.
Kako Putinov režim na sve strane izriče rigorozne kazne, služeći se zakonom po vlastitom nahođenju, ruske elite postaju sve anksioznije. Ali nije neophodno biti ruski državljanin da biste se našli na Putinovom nišanu. Kao što je Staljin bukvalno na svakoga izvan Sovjetskog Saveza gledao kao na potencijalnu pretnju izgradnji „socijalizma u jednoj zemlji“, tako je i Putin uveren kako je Rusija „zasebna civilizacija“ koja se našla na udaru Zapada, rešenog da je uništi.
Antizapadna retorika Kremlja je od izbijanja ukrajinskog rata konstantno bivala sve razuzdanija. Ali je u oktobru dostigla novi vrhunac kada je ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) Veliku Britaniju optužila za pripremu „podmukle provokacije“: operacije pod lažnom zastavom koja bi uključivala grupu s Ukrajinom povezanih Rusa opremljenih „opremom kineskog porekla“, a čija je navodna meta trebalo da bude neki brod ukrajinske ratne mornarice, ili pak inostrano civilno plovilo u nekoj od evropskih luka.
Takve fabrikacije odraz su koliko geopolitičke nesigurnosti toliko i kulturnog resantimana. Ako Rusima pripadaju uloge negativaca u britanskim špijunskim filmovima, onda će i Britanci biti negativci u propagandi ruskih obaveštajnih službi.
Razloge za sve veću fiksaciju Kremlja na navodne neprijatelje Rusije nije teško ustanoviti. Razočaranje tokom ukrajinskog rata raste, čak i među onima koji su svojevremeno naseli na Putinovu nacionalističku propagandu.
Rusija je od 2022. naovamo od privatnih vlasnika, optuženih za krivična dela u rasponu od pronevere do izdaje, oduzela poslovnu imovinu vrednu 49 milijardi dolara
U situaciji u kojoj je inflacija dostigla osam odsto, mnogi Rusi se muče da pokriju troškove osnovnih potreba poput hrane, goriva, komunalija i lekova. Ekonomski rast usporava, budžetski deficit je u prvoj polovini godine narastao na 4,88 biliona rubalja – a bilo je projektovano da za celu 2025. iznosi 3,8 biliona. I sve to – za šta? Za skoro četiri godine rata, Rusiji je pošlo za rukom da okupira manje od 12 odsto ukrajinske teritorije.
Rusima je bila obećana brza pobeda u Ukrajini; umesto toga, dobili su dugotrajan i skup konflikt nalik onom avganistanskom, koji je doprineo raspadu SSSR. Svega ovoga svestan je i Putin, koji sada radi na tome da kažnjavanjem i širenjem straha predupredi svaku pretnju po njegov položaj. U međuvremenu, rat se nastavlja, a ruski gubici su sve veći.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
