Žao mi je što moram da kažem na samom početku ovog teksta da ne treba da se nadamo brzom miru u Ukrajini. Trampovo obećanje da će da završi rat u Ukrajini za 24 sata je samo jedna predizborna manipulacija. Ni Donald Tramp, ni Vladimir Putin, ni Volodimir Zelenski ne mogu da uspostave mir u Ukrajini. Evropljani su jedini koji mogu da okončaju rat, ali za to im trebaju odvažnost i vizija. Mislim da su uzroci rata takvi da ih postojeći mirovni predlozi ne rešavaju. Razmotrimo ih redom.
Američki predsednik Tramp zaista želi brzi prestanak rata u Ukrajini. To ne podrazumeva uspostavljanje trajnog mira. Prethodni američki predsednik Džozef Bajden i njegova administracija su želeli da poraze Rusiju, ali im to nije uspelo. Rusija je pretrpela velike štete, ali ne i SAD. Za njih, sa stanovišta troškova, rat je mogao da se nastavi. Međutim, Tramp je promenio politiku. Zaključenje mira sa Rusijom je postalo imperativ da bi mogao da se usredsredi na Kinu. Rat istovremeno sa obe zemlje nije izvodljiv, jer bi one ujedinile nuklearnu i ekonomsku snagu koja bi bila ravna američkoj snazi u svakom pogledu.
Zaključenje mira sa Rusijom je za Trampa postalo imperativ da bi mogao da se usredsredi na Kinu. Rat istovremeno sa obe zemlje nije izvodljiv, jer bi one ujedinile nuklearnu i ekonomsku snagu koja bi bila ravna američkoj snazi u svakom pogledu
U tom smislu pretnja ratom Kini, da bi je odvratila od invazije Tajvana, bila bi pucanje iz prazne puške. Pod ratom ne podrazumevam samo otvoreni vojni sukob nego i indirektni rat preko treće zemlje (proxy war) uz podršku ekonomskih sankcija.
Američki plan
Na ovom mestu ispričaću jednu anegdotu iz mog političkog života. Tada sam bio potpredsednik Vlade Srbije, a ambasador SAD je priredio oproštajni ručak, jer je završio svoju službu u Beogradu. Jednog momenta on me je upitao: „Da li ćemo mi (SAD) da ratujemo sa Kinom?“ Pitanje je bilo krajnje iznenađujuće i provokativno. Nasmejao sam se da bih odgovoru dao neobaveznu notu: „Pa naravno da ćete da ratujete.“ Sledeće pitanje me je uozbiljilo: „Kada?“ Tada sam se setio da je Međunarodni monetarni fond (IMF) objavio analizu da će Kina za dvadeset godina da dostigne BDP Amerike, mereno po kupovnoj snazi svoje valute. Zato sam odgovorio: „Za dvadeset godina.“ Ambasador je kratko rekao: „I ranije“, i brzo prešao na drugu temu.
Na sreću, prošlo je dvadeset godina, a SAD i Kina ne ratuju. Ne ratuju oružjem, ali ratuju carinama. Bilo bi sjajno ako bi ove dve zemlje izbegle rat zbog Tajvana, ali mi se stalno vraća u sećanje ovaj razgovor sa američkim ambasadorom.
Američki mirovni predlog za Ukrajinu podrazumeva prestanak indirektnog oružanog rata sa Rusijom preko obustave naoružanja i vojne pomoći Ukrajini. Istovremeno, obustavio bi se ekonomski rat sa Rusijom jer bi se ukinule ekonomske sankcije i obnovili dogovori o energetskoj saradnji. Dugoročno, sprečilo bi se pridruživanje Ukrajine NATO, čime bi se Amerika izvukla iz obaveze pružanja bezbednosnih garancija za ovu zemlju. Rusija i Ukrajina formirale bi vlast na teritoriji koju svaka strana kontroliše, uz međunarodno priznanje aneksije Krima.
Bezbednosna pozadina ovog predloga je dalekosežna. Amerika je izgubila interes za pružanje bezbednosnih usluga Evropi. Time se NATO razdvojio na dva dela: američko krilo i evropsko krilo. Za evropsko krilo Moskva je glavni problem, za američko krilo glavni problem je Peking. Ono što se na površini vidi, to je pitanje novca. Evropsko krilo mora da preuzme obavezu finansiranja sopstvene odbrane.
NATO se razdvojio na dva dela: američko krilo i evropsko krilo. Za evropsko krilo Moskva je glavni problem, za američko krilo glavni problem je Peking
Problem je, međutim, što još uvek ne postoji funkcionalnost evropskog krila NATO. Evropljani nevoljno preuzimaju novu bezbednosnu ulogu i sve svode na pitanje ko će da plati povećane vojne izdatke i gde će se naći pare. Ostalo je u pozadini pitanje uloge Velike Britanije u novoj organizaciji evropskog krila, kao i stari strahovi od vojne moći Nemačke. Tehničko-logističko funkcionisanje nove organizacije, bez vodeće uloge SAD, za sada je tek u fazi načelne rasprave.
Ravnoteža straha
Evropljani i Ukrajina su dali kontrapredlog, čime su postigli nešto što nisu očekivali. Oni su javno obznanili podele unutar NATO. Po njima, trupe evropskog krila Alijanse ušle bi u Ukrajinu radi garancije suvereniteta i bezbednosti ove zemlje. To zamenjuje članstvo Ukrajine u severnoatlantskom vojnom savezu. Održao bi se i ekonomski rat protiv Rusije u formi sankcija sve dok se ona ne povuče u svoje granice pre invazije na Ukrajinu. Američkom krilu NATO je dodeljena uloga garanta za sprovođenje cele ove operacije.
Postavlja se pitanje zašto je formulisan evropski predlog za kraj rata suprotno stavovima SAD? Odgovor je jasan – to je podsticaj za ubrzano formiranje evropskog krila NATO kao samostalne funkcionalne celine koja bi dobila važnu istorijsku ulogu
De facto, predlog podrazumeva kapitulaciju Rusije, a Ukrajina dobija rat. Kako to nije slučaj, postavlja se pitanje zašto je uopšte formulisan ovaj predlog suprotan stavovima SAD? Odgovor je krajnje očigledan – to je podsticaj za ubrzano formiranje evropskog krila NATO kao samostalne funkcionalne celine koja bi dobila važnu istorijsku ulogu.
Da bismo razumeli kako će se završiti ovaj rat, treba da znamo zašto je on nastao. U tehničkom smislu, odgovor je jasan – Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu (iako su srpski tabloidi objavili da je Ukrajina napala Rusiju). U suštinskom smislu rat je izazvan ekspanzijom NATO na istok Evrope. Nema sumnje da je Rusija nedemokratska zemlja sa spornim pretenzijama o svojoj velikoj svetskoj ulozi. Ipak, njene bezbednosne potrebe ne mogu se zanemariti. Drugim rečima, rat u Ukrajini neće biti završen dok se ne ograniči uloga NATO u pogledu ugrožavanja bezbednosti Rusije.
Povezano sa pitanjem zašto je izbio rat u Ukrajini stoji i pitanje zašto Evropljani žele da ga nastave. Trošak rata u Ukrajini je velik za EU, posebno za Nemačku. Međutim, ako trajno postoji neprijatelj na njenim granicama, NATO mora da opstane po svaku cenu. U ekonomskom smislu EU nema veliki interes za širenje na područje Ukrajine. Sa stanovišta ekonomije Unije, tržište Ukrajine, posebno posle ratnog razaranja, zanemarljivo je. U geostrateškom smislu interes je veliki. Kao što se desilo sa istočnom Evropom, članstvo u EU je ulazak na mala vrata u prošireni NATO na Istoku.
Sa stanovišta ekonomije EU, tržište Ukrajine, posebno posle ratnog razaranja, zanemarljivo je. U geostrateškom smislu interes je veliki
Evropljani će da kažu da to nije tačno, nego da se boje invazije Rusije i da moraju da se brane. Ali ako pogledate sa druge strane granice, videćete da to isto govore i Rusi. I oni misle da moraju da se brane od NATO. Dakle, strah postoji na obe strane.
Obostrani interes
Ako strah postoji na obe strane, rešenje mora to da uzme u obzir. Činjenica je da EU nije zaokružena Evropa – Rusija je takođe deo Evrope. Drugim rečima, potrebno je uspostaviti trajni mir u celoj Evropi. Za to postoje dve načina. Jedan je da EU ponudi Rusiji mirovni ugovor kojim bi se obustavio direktan ekonomski rat sankcijama i indirektan oružani sukob preko Ukrajine. Druga je formiranje Evrope kao jedinstvenog bescarinskog područja. To podrazumeva da EU i Rusija zajednički garantuju integritet i bezbednost Ukrajine, vraćanje okupiranih teritorija, demilitarizaciju Ukrajine, garanciju prava ruske nacionalne manjine u Ukrajini, kao i slobodnu trgovinu u celoj Evropi.
Dakle, potrebno je rešiti problem bezbednosti u Evropi. Rešenje je isto kao kada je Rimskim ugovorom formirana Evropska zajednica 1957. godine. Tada je napravljeno zajedničko tržište, sa zemljama koje su prethodno ratovale, pod kišobranom NATO. Sada treba, takođe, oformiti novo zajedničko tržište, ali pod kišobranom mirovnog ugovora EU i Rusije. To vidim kao istorijski interes i EU i Rusije. Isto važi i za Ukrajinu. Ne postoje bezbednosne garancije za Ukrajince ili Evropljane ako stalno žive u strahu da će ih Rusija napasti. I obrnuto, ako Rusi stalno misle da će biti napadnuti od NATO.
Posebno ovo vredi u eri novog carinskog rata u svetu. Sa Trampom neće biti dogovora o ukidanju carina. Kao odgovor na ove carine, Evropa treba da postane jedna jedinstvena bescarinska zona – kao najveće trgovačko područje u svetu – i da povede više računa o svojim građanima. Izazov porasta desničarskih partija i režima ima svoj osnov u narušenoj socijalnoj poziciji građana Evrope. Dakle, više para za socijalnu inkluziju i borbu protiv socijalnih nejednakosti, a manje para za oružje.
Ovaj predlog sada izgleda potpuno nerealno. Zato će se nastaviti rat, šta god Tramp da odluči. Ako Evropa ne napravi kopernikanski obrt i ne ponudi mir Rusiji, rat će trajati dok Rusija i Ukrajina ne budu potpuno iscrpljene, uključujući tu i samu EU. Nažalost, postoji mogućnost da se rat završi i na drugi način; verovatnoća da će nastati havarija u nekoj nuklearnoj elektrani zbog ratnih sukoba je velika, pa će tada veći problem da potisne rat kao manji problem. Ne verujem u završetak rata upotrebom nuklearnog oružja, ali nuklearna kontaminacija nije isključena. Tramp će biti nervozan jer je pre vremena ušao u trgovinski rat sa Kinom (nije odvojio Rusiju od Kine) i niko ne može da predvidi njegovu reakciju. Vrlo verovatno će se nastaviti stara politika: biće novih sankcija Rusiji, nastavka isporuke oružja i novih razaranja u Ukrajini. Ostali svet će se baviti američkim carinama, rušenjem svetskog trgovinskog i finansijskog poretka, ratom na Bliskom istoku, a Ukrajinci će da ginu za tuđe interese.
Mene, naravno, interesuje naša zemlja. O mestu Srbije u novim geopolitičkim okolnostima objavio sam članak prošle godine u časopisu Ekonomika preduzeća, pod nazivom Od neoliberalne ka strateškoj konkurenciji – šta će biti sa Srbijom? Trampove carine su uvedene šest meseci kasnije, ali se perfektno uklapaju u koncept strateške konkurencije. Tada sam od Evropljana dobio komentar da je u pitanju amaterska spekulacija o geopolitici. Nažalost, ova spekulacija se u potpunosti ostvarila pola godine kasnije. Možda, ipak, treba na vreme razmisliti o mirovnom ugovoru EU i Rusije i ujedinjenoj Evropi, da posle ne bude kasno.
