Vest je u Kijevu nesumnjivo dočekana s olakšanjem, a u Kremlju sa žaljenjem. Američki Kongres konačno je probio vlastitu šestomesečnu blokadu i odobrio novi paket vojne pomoći Ukrajini (kao i Izraelu i Tajvanu). Preokret je usledio samo nekoliko dana nakon što su se i lideri Evropske unije obavezali na dodatnu podršku Kijevu, mimo velikog paketa pomoći koji su nedavno odobrili. Kako će ta dodatna pomoć izgledati još nije odlučeno, ali Nemačka se već obavezala na slanje još jednog PVO sistema Patriot – jedne od ključnih tehnologija koja je Rusiju dosad sprečavala da stekne odlučujuću prednost – i pritiska druge članice Unije da i one pomognu jačanje odbrane ukrajinskog neba.
Teški meseci za Ukrajinu
Ova podrška je očajnički potrebna. Ukrajina je prošla kroz nekoliko teških meseci. Nakon što njena prošlogodišnja ofanziva, od koje se mnogo očekivalo, nije donela skoro nikakve rezultate, nemogućnost dogovora u Vašingtonu o slanju novog paketa pomoći ozbiljno je narušila moral Ukrajinaca. Njihove zalihe municije krenule su da se tanje istovremeno s pojačavanjem ruskih raketnih napada na ukrajinsku industrijsku i energetsku infrastrukturu.
Kako se ukrajinski izgledi postajali sve sumorniji, Kremlj je bio u prilici da proglasi propagandnu pobedu. Iako mnogi Rusi žele kraj rata, predsednik Vladimir Putin mogao je da ih iznova uverava u to kako se volja Zapada da podrži Ukrajinu kruni. A ne samo da ruske fabrike municije rade punom parom, nego i Donald Tramp ima dobre izglede da pobedi na američkim predsedničkim izborima i naredne godine se vrati u Belu kuću. Neka vrsta ruske pobede činila se nadomak ruke.
Iznenada se više ne čini tako jasnim da je vreme na Putinovoj strani. Ako nas je ovaj rat dosad ičemu naučio, onda je to da je odbrana lakša od napada
Ne zaboravimo ipak da je Putin morao da značajno redefiniše svoje ratne ciljeve u odnosu na početak agresije u februaru 2022. On je inicijalno nagoveštavao da će ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u roku od nekoliko dana biti svrgnut s vlasti i da će teritorija koju smo znali kao Ukrajinu biti vraćena pod rusku kontrolu. Pretpostavka je bila da će ruska vojska umarširati u Kijev i da će je tamo dočekati kao oslobodioca.
Bio je to strateški promašaj za koji ima malo istorijskih presedana. Ruska ofanziva ubrzo je zaustavljena, a ruske snage su bile primorane na povlačenje u nekim vitalno važnim delovima Ukrajine, poput onih oko Kijeva. Narednih meseci Rusi su oterani iz okoline Hersona i Harkova.
Rat iscrpljivanja
Nepokolebljiva odlučnost Ukrajinaca nije bila jedino što je Kremlj potcenio. Reklo bi se i da nije bio u stanju da predvidi kako će široka koalicija zapadnih zemalja odgovoriti na napad na Ukrajinu, šaljući joj sveobuhvatnu finansijsku i vojnu pomoć. Do 2023. ruske snage su se našle u defanzivnom položaju, a jačalo je uverenje da će Ukrajinci, opremljeni zapadnim naoružanjem, biti u stanju da odbiju osvajače.
Kada se to nije dogodilo, konflikt se pretvorio u rat uzajamnog iscrpljivanja. Kako je rešenost Zapada naizgled bledela, Putin je postajao sve samouvereniji, zaključujući da je vreme na njegovoj strani. Ali iako nimalo ne sumnjam da će se dobro pripremiti za nove ofanzivne akcije, podozrevam da računa s tim kako će mu od veće pomoći nego vlastite oružane snage biti Tramp.
Putinove nade
Ali sada se kalkulacija još jednom promenila. Prkoseći trampovskim izolacionistima i onima sklonim da ugađaju Putinu, republikanci su u Kongresu, zajedno s demokratama, odobrili paket pomoći koji su Ukrajinci s nestrpljenjem očekivali. I mada će morati da prođe još neko vreme dok pošiljke municije i opreme stignu do linija fronta – gde ruske snage postepeno, mada minimalno napreduju – momentalni politički i psihološki efekat koji takav razvoj događaja ima značajan je. Izgledi da Ukrajina odbrani liniju fronta i preživi bilo kakav novi ruski nalet do kraja godine dramatično su uvećani.
Izgledi da Ukrajina odbrani liniju fronta i preživi bilo kakav novi ruski nalet do kraja godine dramatično su uvećani
Iznenada se više ne čini tako jasnim da je vreme na Putinovoj strani. Ako nas je ovaj rat dosad ičemu naučio, onda je to da je odbrana lakša od napada. Na srednji ili duži rok, proizvodnja artiljerijske municije u Evropi i Sjedinjenim Državama verovatno će biti ravna, ako ne i veća od one u Rusiji, koja već mora da se oslanja na municiju koju dobija iz Severne Koreje. Osim toga, kontinuirani razvoj ukrajinske tehnologije raketa dugog dometa počeće da daje značajne rezultate; a najnoviji talas mobilizacije u Ukrajini osvežiće redove snaga na liniji fronta i u pozadini. Ukratko, Putinove nade da bi ove godine mogao da stigne do pobede će ispariti. Ratni napori Rusije će opet krenuti silaznom linijom.
Ali jedna nada će ostati živa. Kremlj će se očajnički nadati spasiocu iz Mar-a-Laga – onome koga je jedan republikanac navodno nazvao „narandžastim Isusom“. Da li će Trampov povratak u Ovalni kabinet Putina zaista izvući iz nevolje u koju se sam uvalio druga je tema. Zasad se može konstatovati da je Rusija ponovo na putu da u Ukrajini doživi neuspeh.
Autor je bivši švedski premijer (1991-94) i ministar spoljnih poslova (2006-11)
Copyright: Project Syndicate, 2024.
