calin georgescu
Kalin Đeorđesku Foto: Profimedia
Prvi krug predsedničkih izbora u Rumuniji

Šokantan uspeh desničarskog autsajdera

Izdanje 38
21

Najviše glasova osvojio je čovek na koga niko nije obraćao pažnju: nezavisni kandidat Kalin Đorđesku

Nešto veoma neobično desilo se u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji.

Sve ankete i analize nagoveštavale su da najbolje izglede za ulazak u drugi krug imaju po jedan predstavnik političkog mejnstrima i radikalne desnice: kandidat vladajuće Socijaldemokratske partije (PSD) i aktuelni premijer Marčel Čolaku, te lider desno populističkog Saveza za jedinstvo Rumuna (AUR) Đorđe Simion, s ambicijom da postane tamošnji Donald Tramp. Ali ne samo da se nijedan od njih nije plasirao u finale zakazano za 8. decembar, nego je pobedu ostvario reprezent krajnje desnice na koga niko nije obraćao pažnju: nezavisni kandidat Kalin Đorđesku (22,9 odsto), ispred Elene Laskoni, kandidatkinje opozicione, proevropske Unije za spas Rumunije (USR), sa 19,2 odsto glasova.

Kad je o Laskoni reč, ishod je lako mogao da bude i drugačiji: prikupila je tek par hiljada glasova više od Čolakua. Ali uspeh naizgled uglađenog ultranacionaliste Đorđeskua, kome se nije davalo više od pet odsto, šokantan je koliko je i zabrinjavajući, kao nova potvrda do koje je mere u današnje vreme postalo lako ekstremnim stavovima u kratkom roku pridobiti značajnu podršku frustriranih birača; sve što je potrebno su skandalozne, čak nebulozne tvrdnje, i dobro izabrani kanali komunikacije s publikom (a tu se Đorđesku ističe: pred izbore je na Tiktoku broj njegovih pratilaca u roku od dve sedmice s 30.000 skočio na 330.000).

profimedia 0938752058
Drugi finalista: Elena Laskoni Foto: Profimedia

Koliko je desno Đorđesku? Toliko da je izbačen iz Simionovog AUR, stranke u kojoj su smatrali da im svojim anti-EU i anti-NATO istupima ruši rejting. Njegov izolacionistički nativizam, verski fanatizam, veličanje fašističke Gvozdene garde i kolaboracionističkog režima iz vremena Drugog svetskog rata, proglašavanje rušenja grozomorne Čaušeskuove diktature 1989. za državni udar u režiji zapadnih sila i štošta drugo na političkom spektru ga stavlja na sam rub.

Na većinskoj Rumuniji sada je da pokaže da li nekog takvog želi na čelu države ili ne. Ali pre drugog kruga predsedničkih, prvo treba videti kako će proći parlamentarni izbori 1. decembra.

Vaše mišljenje nam je važno!

Učestvujte u diskusiji na ovu temu, ili pročitajte šta naši čitaoci misle.

21 komentar
Poslednje izdanje