Evropski prostor je u proteklih petnaestak godina suočen sa nizom iznenadnih ili potcenjenih šokova (populizam, Bregzit, migracije, epidemije, rat). To su ozbiljne pretnje za EU koja se od samih početaka gradi na miru, te ekonomskom međuzavisnošću i saradnjom sprečava konflikte i ratne sukobe.
Ali ako su krize dugotrajne – postojeći obrazac usmeravanja i regulacije se icrpljuje, a novi ne uspostavlja – javlja se opasnost atrofije. Izražava se u stagnaciji i regresu ekonomije, oštroj političkoj polarizaciji ili u autoritarnim tendencijama i sukobima. Da se globalni obrazac upravljanja urušava upozorio je londonski Ekonomist početkom ovog meseca. U toku je „raspad starog poretka“, a obeležavaju ga višestruke sankcije Rusiji, uz sekundarne sankcije onima koji joj pomažu, pa rat subvencijama, kao i opasnost od kolapsa svetske trgovine i snabdevanja energijom. Uz fragmentaciju STO-a, krizu identiteta MMF-a, blokade Saveta bezbednosti UN i nepoštovanje Međunarodnog suda pravde.
Rat u Ukrajini
Ruska invazija na Ukrajinu je okidač sa nesagledivim posledicama. Njome je uzdrmana Amerika kao svetski hegemon, nastao padom Berlinskog zida 1989. Uz kinesko-američki rivalitet i rast regionalnih sila, rat u Ukrajini je zamajac za preoblikovanje međunarodnog poretka, multipolarnu neravnotežu i mogući planetarni haos.
SAD nisu oslabile ekonomski, kao ni tehnološki i vojno, ali su drugi ojačali, pre svega Kina, uz Indiju, Iran, Saudijsku Arabiju, Brazil. A „globalni jug“ uskraćuje direktnu podršku Zapadu u vezi sa ratom u Ukrajini zbog kolonijalne prošlosti i hegemonije SAD. Rat ubrzano vraća Evropu ideji Zapada u centru globalne politike. Ali sada kao vazala i deo strukture SAD i NATO, a ne sile po sebi. Za stratešku autonomiju je izgleda malo ko zagrejan, a naročito na istoku EU, jer ne veruju nikom osim Americi.
Rat u Ukrajini je zamajac za preoblikovanje međunarodnog poretka, multipolarnu neravnotežu i mogući planetarni haos
Mada se ratovi završavaju na bojnom polju, pojavljuju se različite ideje o kraju rata. Rusija pobeđuje (Ukrajina vazal, teritorija redukovana i demilitarizovana) ili kompromis (Rusija zadržava osvojeno, uz neke garancije). Ukrajina pobednik, poraz Rusije? To je sada pusta retorika, a i u SAD i NATO preovladava stav da bi poraz izazvao pad režima u Rusiji, a to bi ojačalo Kinu. A pravo Ukrajine na samoodređenje i na nepovredivost granica? Istina je da joj je EU ponudila članstvo, ali da li je to garancija ako glavni pregovarači za kraj rata budu SAD, Kina i Rusija. Za uticajnog Džona Miršajmera one su jedine globalne sile koje će odlučivati.
Istovremeno, na videlo izbija činjenica da su članice EU zapustile svoju ratnu industriju ili je i nemaju. Posebno Nemačka koja je „prepustila svoju sigurnost SAD, svoje energetske potrebe Rusiji, a svoj rast izvozu u Kinu“. Zato je i nedovoljna vojna podrška Ukrajini.
Americi je Evropa sada manje važna jer je fokus na Kini kao glavnom suparniku. A mogući dolazak Trampa na vlast unosi strahovanja da neće braniti Evropu ako ne poveća rashode za izdržavanje NATO, kao i kapacitete za sopstvenu odbranu. Ali da bi SAD izolovale Kinu treba im podrška EU, pa bi i njena uloga kao balansne sile mogla dati određeni uticaj na Belu kuću. Ali njeni trgovački interesi i ekonomska zavisnost od Kine, posebno Nemačke, blokiraju EU da se u celosti svrsta uz SAD.
Uticaj migranata
Evropa doživljava novi migracioni talas i migranti čine šest odsto populacije, oni koji nisu građani zemalja članica EU. Rođenih izvan EU ima oko devet procenata, uključujući i one iz evropskih država koje nisu članice EU. Njihova koncentracija oko velikih metropola i razvijenih regija znatno je veća i mnogo vidljivija. Istok EU bio je i ostaje antimigrantni bastion, mada jedva da su imali migrante u prethodnoj dekadi. Ali su uz izuzetno niske stope fertiliteta i visoke stope emigracije, kao i vidljivi ekonomski rast, migranti postali neophodni i nevoljno prihvaćeni. Procene su da je Evropi potrebno oko milion novih migranata godišnje, onih sa radnim dozvolama. U bilateralnim ugovorima sa trećim zemljama dogovaraju se uslovi i kvote. Tako su Nemačka i Indija potpisale sporazum kojim se dozvoljava većem broju Indijaca da rade ili studiraju u Nemačkoj. Više članica olakšava izbeglicama iz Ukrajine ulazak u njihove zemlje.
Procene su da je Evropi potrebno oko milion novih migranata godišnje, onih sa radnim dozvolama
I dok je regularna migracija prihvaćena i tolerisana, ilegalni migranti proizvode buku i bes populista čiji je ekstremni vid u paranoičnoj „teoriji zamene“ koja smatra da je „domorodna“ populacija Evrope sve manja i da preti zamena stanovništva. I uz prećutnu podršku velikih centrističko-narodnjačkih partija proizvodi se javna agenda koja se ubrzano širi.
Uz sve vidljiviji restriktivni pristup azilantima u državama članicama, donesen je i Pakt EU o migracijama i azilu, u proleće 2024. Cilj mu je da na fer i uređeni način, kao i dugoročno i održivo upravlja ilegalnim migracijama. Rečju, o prihvatu i relokaciji azilanata. Uspostavlja se jedinstveni sistem tretmana i selekcije tražilaca azila na spoljnim granicama EU, pre svega Grčke i Italije. Uz stroge procedure i kraće zadržavanje, posebno onih kojima će azil verovatno biti odbijen. Formulisane su i „solidarne kvote“ azilanata koje svaka država članica mora prihvatiti. Uz zahteve za pravnu pomoć, zaštitu dece i sprečavanje krijumčarenja ljudi. Ako zemlja članica ne može ili ne želi da ispunjava svoje kvote, opcija je da u opšti fond uplaćuje po 20.000 evra do ispunjenja kvote.
Italija je već tražila opcije za odbijene azilante, ali je stav Nemačke da ih ne smeju slati natrag u zemlje iz kojih su pobegli ili u autoritarne države. Proširene su i nadležnosti Fronteksa, agencije za kontrolu granica i obala EU. Ali je stav radikalne desnice da je zadatak agencije osiguranje granica, a ne spasavanje izbeglica. Strahuje se da će odvraćanje, pritvaranje i deportacija verovatno umnožiti broj „istražnih“ centara u kojima će ostajati mesecima. I dok će se njihova osnovna prava uglavnom uvažavati na nivou EU, neizvesno je da li će ih i zemlje primaoci poštovati.
Pakt je očito donet da bi se otupila oštrica kritike i mobilizacije populista. Dakle, unosi se red, rigorozna kontrola, a azilanti se „drže što dalje“ (na granici, u drugim zemljama). Ipak više članica se opiralo donošenju Pakta (Poljska, Mađarska) ili su bile uzdržane (Austrija, Češka, Slovačka). A iz političkih partija dolaze oprečne kritike. Zeleni smatraju da se o pravu na azil ne pregovara i pozivaju na uvođenje mehanizama obavezne realokacije. Smatraju i da je loše slanje odbijenih azilanata u neke (diktatorske) zemlje. Levica predlaže ukidanje Fronteksa. FES (socijalisti) traži ne samo sigurnost, već i puni respekt za ljudska prava i dostojanstvo azilanata. Liberali su za pravne garancije onima koji stižu u EU, ali i za više ekonomskih šansi u svojim zemljama, kako je i planirano EU investicionim planom za Afriku. Populisti i desnica smatraju da EU mora da pre svega zaštiti svoje građane.
Većina građana u EU jedva primećuje ilegalne migrante, nije zbog njih uznemirena, ali oni koji smatraju migracije važnom agendom, većinski su protiv.
Veštačka inteligencija
Veštačka inteligencija je došla na velika vrata i donosi ogromna obećanja, ali i opasnosti. Od utopijskih vizija o ekonomskom rastu do distopijskog straha o egzistencijalnim rizicima. Amerika je neprikosnoveni lider, a njene mamutske IT kompanije su globalni lideri. Dok su u prošlosti vojni istraživači bili nosioci tehnoloških paradigmi i inovacija, sada su to džinovske IT firme.
To je danas vidljivo u Ukrajini koja postaje epicentar za najnoviju vojnu tehnologiju. „Naša misija je da od Ukrajine napravimo vodeću svetsku R&D laboratoriju“, kažu u Palintaru, istraživačkom gigantu, koji pomaže Ukrajini koristeći satelitske snimke, javno dostupne izvore, snimke dronova, uz prikupljanje evidencije o ratnim zločinima, čišćenju minskih polja, preseljavanju izbeglica, kao i iskorenjivanju korupcije.
IT kompanije prave „tehnološke sporazume“, programe za odbranu od potencijala veštačke inteligencije koji ugrožavaju regularnost izbora
Ali ovde nas zanimaju EU i njeni izbori u junu, a najave su da će ovo biti prvi izbori oblikovani veštačkom inteligencijom. U pitanju su proizvedene fotografije, audio i video-zapisi, kao i dipfejk, tj. fotografije ili video istovetni nekoj individui, naročito javnoj ličnosti ili neki događaj (recimo, redovi za glasanje). Poseban su izazov video-sadržaji kojima IT mašina komunicira sa ljudima. Primeri su Bajden i Tramp u dijalogu ili „bolesni“ Bajden u bolnici. Rastuća pretnja su i snepšots, amaterske fotografije kojima se ugrožava privatnost milionima.
Istovremeno, četbots (program koji simulira konverzaciju ljudi i kompjutera) postaje popularan, ali i izvor dezinformacija ili nepotpunih obaveštenja u zavisnosti od toga kako veštačka inteligencija čita kontekst ili tipizovane komentare medija i javnih ličnosti, kao i upotrebljeni žargon. Tu su i tzv. halucinacije kada mašina ne razume kontekst ili „želi“ da bude dobronamerna, pa daje pogrešne odgovore. Eksperti savetuju da je bolje ne davati nikakav odgovor, nego pogrešan. Lažne informacije su i ranije masovno plasirane kroz društvene mreže, ali sada su VI podržane, pa i uticajnije.
Veštačka inteligencija je stvarna pretnja, pa i same IT kompanije postaju toga svesne i razvijaju programe za automatsko obeležavanje sadržaja koji su veštački napravljeni. Prave i „tehnološke sporazume“, programe za odbranu od potencijala veštačke inteligencije koji ugrožavaju regularnost izbora. To je, naravno, premalo, pa mnoge države, a posebno iz EU, polako ozakonjuju svoje strategije. Za ove EU izbore uteha je da se ipak dipfejks mogu prepoznati, uključujući one fabrikovane u Rusiji i Kini. Dok je fokus Kine uglavnom na boljem imidžu, ruski je na opravdavanju rata u Ukrajini, uticanju na svoje simpatizere, kao i podrivanju poverenja u EU institucije.
Iako rat u Ukrajini, migracije i veštačka inteligencija menjaju i oblikuju EU, za ishod izbora ključne su unutrašnje teme i strukture i kako one transponuju spoljne šokove i uticaje.
