Nije trebalo da protekne mirno, ali se očekivala samo trijumfalna atmosfera. Dok su fudbaleri i stručni štab fudbalskog kluba Liverpul u ponedeljak paradirali autobusom kroz centar najvećeg grada engleske grofovije Merzisajd, proslavljajući s oko milion okupljenih građana dvadesetu po redu titulu šampiona u engleskoj Premijer ligi, automobil je uleteo u masu i povredio oko pedesetoro navijača, od čega četvoro dece. Dvadeset sedmoro ljudi je hospitalizovano, a četvoro je životno ugroženo.
Šesnaest kilometara duga ruta tako je naprasno skraćena za oko kilometar i po, a procesija pobedničkog pokazivanja pehara mogla je da se pretvori u tragediju. Novinar Bi-Bi-Sija Den Ogunšakin javio se s lica mesta, rekavši: „Slavljenička atmosfera puna radosti i sreće odjednom se pretvorila u strah, užas i nevericu.“
Svedoci su uglavnom istovetno opisali incident: kroz žamor i navijačko horsko pevanje, začula se buka motora koji se približava. Crni automobil razgrtao je ljude, gazio ih i dizao uvis, a kad se automobil konačno zaustavio, desetak sekundi navijači su pokušavali da razbiju prozor i vozača izvuku napolje. U tome nisu uspeli, a automobil je nastavio dalje, kroz masu, dok nije zaustavljen u Voter stritu, žili-kucavici centra Liverpula.
Policija je promptno reagovala i uhapsila pedesettrogodišnjeg vinovnika, britanskog državljanina bele puti. Napad je okarakterisala kao izolovan slučaj koji nije povezan s terorizmom, a svi anglofoni mediji upravo su izostanak terorističke potke izvukli u naslov – ne bez razloga. Novinari Rojtersa su urgentnost saopštenja organa reda pripisali želji da se sumnje i strah od širih ideoloških agendi koje bi pretpostavljale mogućnost novih napada pravovremeno rasprše.
Jer, u britanskoj javnosti još je friško sećanje na napad u Sautportu iz jula prošle godine, kada je Aksel Rudakubana nožem usmrtio troje i nasrnuo na još desetoro dece. Iako ni tada nije bilo moguće uspostaviti vezu s ekstremističkim ideologijama, ekstremna desnica organizovala je i sprovela nasilne jednonedeljne demonstracije protiv migranata i muslimanskog življa.
U dominantno belačkom, hrišćanskom Liverpulu, lučkom gradu od skoro pola miliona stanovnika, doduše, tradicionalno levičarskom, slične reakcije možda bi podrazumevale i ulični rat, ne samo između različitih društvenih grupacija, već i protiv policije. Istini za volju, tokom prošlogodišnjih nemira, upravo su stanovnici Liverpula samoorganizovano izašli na ulice i desničarima poručili da u njihovom gradu nasilja neće biti.
U britanskoj javnosti još je friško sećanje na napad u Sautportu iz prošlog jula, kada je Aksel Rudakubana nožem usmrtio troje i nasrnuo na još desetoro dece. Iako napad nije bio ideološki motivisan, ekstremna desnica organizovala je nasilne demonstracije protiv migranata: Srećom, u Liverpulu se to nije ponovilo
Srećom, predstavnici tradicionalnih političkih opcija nisu nastupili oportunistički. I premijer, laburista Kir Starmer, i liderka konzervativaca Kemi Badenok, pohvalili su javne službe za hitnu pomoć, a gradonačelnik Stiv Roteram podsetio je da je dan bio veoma težak, ali da „stanovnici Liverpula stoje ujedinjeno“. Sličnu poruku poslao je i fudbalski klub Everton, tradicionalni rival ovosezonskih šampiona, a fudbaleri u plavim dresovima redom su u etar poslali poruke podrške.
