za Radar iz Vašingtona
U mirno subotnje jutro u Vašingtonu, policajci sa fantomkama privode muškarca tamne puti koji je došao da dostavi hranu po porudžbini. Zbunjeni prolaznici snimaju mobilnim telefonima. „Brate, što ga hapsiš? Čovek je dostavljač hrane“, čuje se na snimku. Nikom nije jasno šta se dešava jer nije bilo incidenata. Muškarac se ne opire, stavljaju mu lisice na ruke, ubacuju u neobeležen auto i odvoze. Ovakva hapšenja su svakodnevna. U gradu je skoro pa opsadno stanje, na ulicama su policajci, vojska, oklopna vozila. Tako to izgleda kada predsednik SAD Donald Tramp reši da zavede „red i zakon“ i liberalno nastrojeni Vašington stavi pod svoju kontrolu.
Američki predsednik je 10. avgusta proglasio vanredno stanje javne bezbednosti u Vašingtonu, koji je nazvao leglom „kriminala, krvoprolića, haosa i prljavštine“. Vašingtonsku policiju je stavio pod upravu federalnog Sekretarijata za pravosuđe na 30 dana, koliko dozvoljava zakon. Sve duže od toga zahtevalo bi odobrenje Kongresa. Na ulice je izveo Nacionalnu gardu, FBI, Službu za imigraciju i carine (ICE) i druge federalne policije koje treba da asistiraju lokalnoj u „čišćenju“ grada od kriminalaca i beskućnika. „Ovo je dan oslobođenja za Distrikt Kolumbija“, rekao je Tramp na pompeznoj konferenciji za novinare dok su mu iza leđa stajali članovi kabineta.
Beskućnici na udaru
Razume se da Vašington sa 700.000 stanovnika, kao i drugi veliki gradovi, ima problem i sa kriminalom i sa beskućnicima. Međutim, Trampov opis navodi na pomisao da je situacija toliko dramatična da mora i vojska da interveniše. To nije realno stanje. U glavnom gradu SAD živim već nekoliko godina i mogu da posvedočim da situacija nije ništa gora nego, recimo, prošlog leta. Štaviše, podaci pokazuju da ide nabolje. Čemu onda ovo istorijsko federalno preuzimanje kontrole?
Vašington su ranih devedesetih zvali „prestonicom ubistava“, ali se broj nasilnih krivičnih dela godinama smanjivao a 2024. je bio najniži u protekle tri decenije, pokazuju podaci lokalne policije
Vašington su ranih devedesetih zvali „prestonicom ubistava“, ali se broj nasilnih krivičnih dela godinama smanjivao i 2024. bio je najniži u protekle tri decenije, pokazuju avgustovski podaci lokalne policije. Glavni grad je 2024. godine bio 11. u Americi po broju ubistava, iza Baltimora, Detroita, Memfisa, pokazuje analiza podataka FBI-a koju je radio portal Axios. Iako za 27 odsto manji nego prošle godine, broj nasilnih krivičnih dela nije mali. Do polovine avgusta desilo se najmanje 101 ubistvo, 58 seksualnih i 562 oružana napada. Najčešće su krađe automobila – bilo ih je više od 3.000 u istom periodu. (Tramp tvrdi da su ove brojke nameštene). Važno je reći da nisu svi delovi grada jednako opasni.
Najteža krivična dela se najviše dešavaju u kvartovima u jugoistočnom i jugozapadnom delu grada, i po nekoj logici bi tamo i trebalo da bude najviše vojske i policije. Međutim, njihovo prisustvo vidljivije je po centru gde su Kongres, Bela kuća, muzeji, glavna železnička stanica, ili u kvartovima popularnim za noćni život. Gardiste sam srela kako šetaju Molom, popularnim parkom između Vašington spomenika i Kongresa i slikaju se sa prolaznicima. Uglavnom je reč o veoma mladim ljudima, neki su došli iz drugih država i prvi put vide glavni grad. U kratkom razgovoru ipak nisu hteli da mi otkriju da li će uskoro nositi oružje, kako se spekuliše.
Zbog pozicioniranja vojske i policije na mesta gde su najvidljivije, ali možda ne i najpotrebnije, deo javnosti u Americi smatra da je poenta Trampove akcije u demonstraciji sile i sejanju straha.
Šon Dan koji je uhapšen jer je policajca gađao sendvičem postao je heroj. Širom grada pojavili su se posteri sa likom muškarca koji u ruci drži simbol otpora – sendvič
U strahu su i beskućnici. U Vašingtonu ih ima nešto više od 5.300, pokazuju zvanični podaci. Tramp im je poručio da „momentalno napuste grad“ ili će biti prebačeni „negde daleko“, nije rekao gde. Priprećeno im je i da će ići u zatvor ako odbiju da se sklone sa ulice. Ali, problem je što u gradskim skloništima nema dovoljno mesta. Beskućnici koje sam zatekla u parku na 500 metara od Bele kuće, plaše se da je zato zatvor za njih jedina opcija. Stručnjaci koji se bave ovom temom su protiv kriminalizacije beskućništva jer je problem kompleksan i može se rešiti jedino tako što će vlast omogućiti ljudima jeftino stanovanje ili uložiti u izgradnju novih skloništa. Nacionalna garda i policija neće rešiti problem beskućnika, mogu samo da ih sklone tako da izgleda da je problem rešen.
Deportacije za migrante
Iako još nije jasan učinak obračuna sa kriminalcima i beskućnicima, jasno je da je meta još jedna grupa ljudi. Trampova administracija je objavila da je u prvoj sedmici uhapšeno 465 osoba, od toga 206 zbog kršenja imigracionih propisa. Biti ilegalno u SAD nije krivično delo, ali nosi sa sobom pritvor i deportaciju. Jedan muškarac latino porekla, za koga se kasnije ispostavilo da je ilegalno prešao granicu, uhapšen je u dramatičnoj akciji u centru grada koju su snimile i kamere. Agenti Službe za imigraciju i carine (ICE), zaduženi za lov na ilegalce, izuzetno su omraženi među lokalnim stanovništvom.
U kvartu Kolumbija hajts, većinom naseljenom imigrantima iz Latinske Amerike, građani su telima opkolili agente ICE i bukvalno ih oterali uz povike da su „fašisti“. Međutim, stanovnici tog dela grada su za lokalne medije ispričali da sve manje ljudi izlazi iz kuće jer se boje da će biti uhapšeni. Indikator toga može biti i pad prometa u restoranima za 25 odsto otkako je Tramp uveo vanredno stanje.
U kvartu Kolumbija hajts, većinom naseljenom ljudima iz Latinske Amerike, građani su telima opkolili agente imigracione službe i bukvalno ih oterali uz povike da su „fašisti“
„Fokus treba da bude na nasilju i kriminalu, tako je najavljeno. Niko nije protiv toga da se radi na smanjenju bilo kakve vrste nasilja. Ali, ako se ovo vrti oko imigracionih zakona, onda administracija to treba jasno da kaže“, rekla je demokratska gradonačelnica Vašingtona Mjuriel Bauzer, koja se ranije sukobljavala sa Trampom, ali sada je odabrala umereniji pristup. Vašingtonska lokalna vlast tužila je Trampovu zbog pokušaja da nametne i novog šefa policije, što je rešeno dogovorom – šefica ostaje, ali se širi opseg saradnje lokalne policije sa federalnim.
Disciplinovanje „demokratskih“ gradova
U celoj priči očigledan je i pokušaj da se politički disciplinuju gradovi u kojima vladaju demokrate. Tramp je rekao da će Vašington biti dobar model za Čikago, Njujork, Los Anđeles gde je „jako loša situacija“. Predsednik, međutim, ne može da nametne ovaj model jer je reč o gradovima u državama koje imaju guvernere, a Distrikt Kolumbija nema status države i zato specijalni zakon dozvoljava vremenski ograničenu federalnu kontrolu u određenim situacijama. Tramp, ipak, može da izvede Nacionalnu gardu čak i ako se lokalne vlasti tome protive – kao što je to bio slučaj u Los Anđelesu tokom nedavnih protesta zbog hapšenja imigranata. U pomoć predsedniku priskaču i republikanski guverneri Zapadne Virdžinije, Luizijane, Južne Karoline, Misisipija, Tenesija, Ohaja koji su poslali pripadnike svojih nacionalnih gardi u prestonicu. Računica je da je sada na ulicama više od 2.000 vojnika.
Federalno preuzimanje prestonice dešava se uz glasan, ali za sada ne i masovni otpor stanovništva, i utisak da postoji nešto lično sa obe strane. Tramp nikada nije dobio izbore u Vašingtonu, izgubio je čak i primarne od Niki Hejli. Grad decenijama unazad glasa za demokrate i neguje liberalne vrednosti i socijalnu politiku protiv kojih se aktuelna administracija bori. Tramp je već dovodio Nacionalnu gardu da razbija proteste u Vašingtonu, naredio je preimenovanje trga Black Lives Matter u većinski crnačkom gradu, njegove pristalice su 6. januara 2021. demolirale Kongres. U tim neredima je poginulo petoro ljudi i stanovnici Vašingtona to ne zaboravljaju.
Problem sa beskućnicima je što u gradskim skloništima nema dovoljno mesta. Oni koje sam zatekla u parku na 500 metara od Bele kuće, plaše se da je zato zatvor za njih jedina opcija
Protesti se organizuju svakodnevno na više lokacija, a najdalje je otišao 37-godišnji Šon Dan koji je policajca gađao sendvičem pošto mu je rekao da je „fašista i da ga ne želi u svom gradu“. Dana je sendvič baš skupo koštao. Uhapšen je i optužen za napad na službeno lice, i preti mu do osam godina zatvora. Paradoksalno, na višegodišnje zatvorske kazne osuđeni su i učesnici nereda 6. januara – ali niko od njih nije u zatvoru jer ih je Tramp sve pomilovalo čim je došao na vlast. Dan je ostao i bez posla u Sekretarijatu za pravosuđe, ali je postao i heroj. Širom grada pojavili su se posteri sa likom muškarca koji u ruci drži simbol otpora – sendvič.
