U Istanbulu je 2. juna održana druga runda forsiranih, sa obe strane odglumljenih, mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine, usmerena na presecanje Gordijevog čvora ruske invazije na Ukrajinu, koja se polako primiče četvrtoj godini. Razgovori, koji su trajali svega 90 minuta i koji su vođeni pod pritiskom predsednika SAD Donalda Trampa, završili su se skromnim dogovorom o razmeni teško ranjenih zarobljenika mlađih od 25 godina i posmrtnih ostataka oko 6.000 poginulih vojnika sa obe strane. Duboke razlike između drakonskih zahteva Rusije i ukrajinskog plana usredsređenog na brzi prekid vatre, praćenih rezigniranom nezainteresovanošću Trampove administracije, koja više ne stavlja naglasak na ukrajinske interese, čine pomak u pregovorima nedostižnim.
Zahtevi na stolu
Tramp želi da obnovi partnerstvo SAD i Rusije, ali i da zasluži oreol istorijskog mirotvorca, što je neostvarljivo dok Rusija vodi rat u istočnoj Evropi. Istovremeno, Rusija njemu signalizira da je na partnerstvo spremna, ali samo ako rat bude završen pod njenim uslovima. Ni Ukrajini, ni Evropi, koja se pribojava povratka agresivne Rusije na granice EU, ruski scenario razvoja događaja ne odgovara, ali ni Kijev, ni velike evropske sile nisu spremni da momentalno prekinu zavisnost od Vašingtona. Jedini adut u pregovorima koji Tramp spominje jesu dodatne sankcije na rusku naftu, što čini najveći deo prihoda Moskve. Dati paket sankcija već je obezbedio većinu u Senatu i Domu predstavnika, ali usvajanje mera zavisi isključivo od zelenog svetla Trampa na tu inicijativu.
Tramp želi da obnovi partnerstvo SAD i Rusije, ali i da zasluži oreol istorijskog mirotvorca, što je neostvarljivo dok Rusija vodi rat u istočnoj Evropi. Istovremeno, Moskva mu signalizira da je na partnerstvo spremna, ali samo ako rat bude završen pod njenim uslovima
Ova runda pregovora značajna je po tome što su obe strane stavile svoje zahteve na papir, tako da se može izaći iz faze rekla-kazala. Kremaljski memorandum, koji je ruski pregovarački tim, uz negodovanje ukrajinskog, dostavio tek tokom samih pregovora, nakon višenedeljnog odlaganja, sadržao je zahteve koji u suštini iscrtavaju kapitulaciju Ukrajine. Predložene su dve opcije za prekid vatre. Prva podrazumeva povlačenje ukrajinskih snaga iz Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona, četiri oblasti koje je Rusija nelegalno anektirala u septembru 2022, ali ih ne kontroliše u potpunosti. Druga, sveobuhvatna, opcija zahteva od Ukrajine da prekine proces mobilizacije, zaustavi isporuke zapadnog naoružanja i municije, obustavi premeštanje snaga duž linije fronta, zabrani prisustvo stranih trupa na svojoj teritoriji, ukine vojno stanje i organizuje izbore u roku od 100 dana. Prva opcija znači predaju utvrđenih pozicija Rusiji, koja nakon toga komotno može da nastavi rat. Druga opcija označava predaju u vojnom smislu.
Dodatni ruski uslovi uključuju međunarodno priznanje ruske aneksije Krima iz 2014. i aneksije četiri ukrajinske oblasti iz 2022, usvajanje neutralnog statusa Ukrajine, ograničenje obima njene vojske, priznanje ruskog jezika kao zvaničnog pored ukrajinskog, zabranu „promovisanja nacizma i neonacizma“ i raspuštanje nacionalističkih grupa – tvrdnje zasnovane na kremaljskom propagandnom narativu koje Kijev i njegovi saveznici odbacuju. Čitalac ovde s lakoćom može napraviti paralelu među opisanim narativom i geslom domaćeg režima „Bolje ćaci nego naci“. Ruski memorandum takođe traži ukidanje sankcija uvedenih Moskvi zbog invazije, odustajanje od potraživanja za ratnu odštetu, obnavljanje trgovinskih odnosa, nastavak tranzita gasa kroz Ukrajinu, uspostavljanje regularnih diplomatskih odnosa, povraćaj statusa Ukrajinske pravoslavne crkve pod kontrolom Ruske pravoslavne crkve i podršku konačnom mirovnom sporazumu kroz rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ovi zahtevi jasno ilustruju da je Kremlj od samog početka invazije nastojao da od Ukrajine načini satelitsku državu, nalik onima iz nekadašnjeg Istočnog bloka. Ukrajinci su, razume se, ovaj ultimatum odbili, ali isti ne podržavaju ni evropske sile, a ni Sjedinjene Države, što je potvrdio Trampov izaslanik za Ukrajinu, Kit Kelog.
Kremaljski memorandum, koji je ruski pregovarački tim dostavio tek tokom samih pregovora, sadržao je zahteve koji u suštini iscrtavaju kapitulaciju Ukrajine
Ukrajinski memorandum, koji je Kijev poslao Rusiji i svojim saveznicima pre početka aktuelne runde pregovora, stavio je naglasak na bezuslovni 30-dnevni prekid vatre, koji se može produžavati u intervalima od 30 dana, uz nadzor SAD i neutralnih strana, kao osnovu za nastavak daljih pregovora. Neutralni status je odbačen kroz argumentaciju da narušava suverenitet Ukrajine kao nezavisne države, uz potvrdu prava Kijeva da teži članstvu u Evropskoj uniji i integraciji u NATO, pod uslovom saglasnosti samog saveza, razume se. Ukrajina se usprotivila ograničenjima na veličinu svoje vojske ili prisustvo inostranih trupa na njenoj teritoriji, a takođe odbija da se de iure odrekne svoje teritorije.
Zauzvrat, ukrajinska strana je kao polaznu tačku za razgovore o teritoriji nakon prekida vatre predložila trenutnu liniju kontakta, takoreći zamrznuti rat. Memorandum Kijeva je zahtevao povratak oko 20.000 ukrajinske dece koje je Rusija prebacila na svoju teritoriju, kao i oslobođenje svih civilnih talaca koje Moskva drži u svojim kazamatima, razmenu svih zarobljenika i međunarodne garancije za sprečavanje buduće vojne agresije Rusije. Ukrajina je ponudila postepeno ukidanje sankcija Rusiji, ukoliko Moskva ispuni nabrojane obaveze iz sporazuma. Tokom samih pregovora, Ukrajina je iznela spisak imena nekoliko stotina zadržane dece, ali ga je ruski pregovarač Vladimir Medinski odbacio kao propagandni potez usmeren na zapadnu publiku.
U „paučini“
Konkretni pregovori su usledili nakon sastanka od dva i po sata između ukrajinskog ministra odbrane Rustema Umerova i predstavnika Kremlja Vladimira Medinskog, koji je predstavljao uvod za razgovor. Rusija nije pristala na potpuni prekid vatre, što je portparol Kremlja Dmitrij Peskov potvrdio 3. juna, izjavivši da ne očekuje „brze odluke ili proboje“. Ova taktika odugovlačenja, uz istovremeno zadržavanje pritiska na frontu, podseća na neuspele razgovore u Istanbulu iz marta 2022. Sa svoje strane, Ukrajina je odbila da prihvati ruski predlog za sporadični dvodnevni ili trodnevni prekid vatre radi preuzimanja posmrtnih ostataka na pojedinim delovima fronta, što je Zelenski procenio kao neozbiljnu ponudu.
Budući da je Rusija odbila stabilno primirje, a Ukrajina njene uslove o kapitulaciji, preostalo je da se raspravlja samo o humanitarnim pitanjima, što objašnjava kratko trajanje samog sastanka.
Ukrajinska strana je kao polaznu tačku za razgovore o teritoriji nakon prekida vatre predložila trenutnu liniju kontakta, takoreći zamrznuti rat
Pred same pregovore, Ukrajina je sprovela vojnu operaciju neslućenih razmera pod kodnim nazivom „Paučina“. Tada je izveden napad bespilotnim letelicama na flotu ruskih strateških bombardera, koji su bazirani na pet aerodroma u različitim delovima zemlje. U operaciji je iskorišćeno 117 dronova, prethodno skrivenih u kamionima u relativnoj blizini aerodroma. Po nezavisnim procenama, uništeno je oko 10 skupocenih letelica, a oštećeno još oko 20 aviona.
Kao odgovor, Rusija je preko noći izvela masovni napad na Kijev, Ternopolj i Luck, koristeći 407 dronova i 44 rakete, prema podacima Vazdušnih snaga Ukrajine. Zanimljivo je da su u napadu korišćena samo četiri bombardera, dok je u minulim operacijama dejstvovalo čak i 15. Razlog za smanjeni broj bombardera, koji lansiraju dalekometne rakete na ukrajinske gradove, jeste upravo operacija „Paučina“. Iako je u medijskom smislu ova operacija Ukrajini donela prednost pred pregovore, nije mogla da utiče na ultimativni ruski stav.
Ni ukrajinska operacija „Paučina“ u kojoj je uništeno 10 skupocenih ruskih letelica, a oštećeno još oko 20 aviona, nije promenila rigidnu poziciju Moskve
Rusija je odavno stala na put militarizacije i to služi kao osnova za njenu rigidnu poziciju u ovom ratu. Njena vojna potrošnja, procenjena na oko 145 milijardi dolara ili 7,2 odsto BDP-a, omogućava dalju vojnu ekspanziju, makar nauštrb civilnog ekonomskog razvoja. Čak i u slučaju prekida sukoba u Ukrajini, Rusija planira da popuni vojne zalihe modernom opremom, što predstavlja opasnost po evropske sile. Drugim rečima, Rusija uopšte ne misli da vrati svoju ekonomiju na predratni put civilnog razvoja. Ruska ekonomija u ovom periodu može izdržati spoljne ekonomske pritiske i trošak ratnih napora ukoliko cena njene nafte na globalnom tržištu ostane iznad 50 dolara po barelu, a trenutno je oko 60 dolara. Otuda i važnost gorepomenutih američkih sankcija, koje bi potencijalno naložile teške troškove za kupce ruske nafte, Indiju i Kinu, što bi uz pravilnu primenu tih mera, znatno oborilo cenu tog energenta. Tramp se na taj korak ne odlučuje, jer je to za njega poslednji štap koji namerava da koristi, budući da je odustao od vojnog mešanja. Za sada, Tramp u više navrata pruža Rusiji period od dve nedelje da prihvati uslove za primirje, podsećajući nehotice na krilaticu iz kovidne ere: „Sledeće dve nedelje su ključne“.
Neprijatno suočavanje
Ruska strategija je jednostavna, sa jedne strane Moskva obećava Trampu buduću saradnju, koja je upitna imajući u vidu pozamašni kineski uticaj nad Rusijom, dok sa druge, nastavlja sporo da napreduje u Ukrajini, uverena da su njeni resursi znatniji od onih kojim, i uz zapadnu pomoć, raspolaže Ukrajina. Oklevanje Trampa ubeđuje Putina da je u potpunosti u pravu u svojoj proceni. Ono što ide naruku Ukrajini je strah evropskih sila – Nemačke, Francuske i Britanije, da se suoče sa novom pretnjom na kontinentu, koja podseća na hladnoratovsku. Otuda evropske države pokušavaju da usmere Trampa ka podršci Ukrajini i udalje ga od Rusije. Prirodno je da evropske sile žele da zadrže Ameriku u datom procesu, jer na taj način Vašington snosi polovinu ratnih troškova. Međutim, čak i da Tramp odluči da se sasvim povuče iz procesa, a da pritom ne uvede mnogo puta pominjane sankcije Rusiji, Evropa će morati, zbog sopstvene bezbednosti, da preuzme ratni teret. Ono što je jasno jeste da Putin neće tek tako odustati, za njega masivne žrtve ovog rata ne znače ništa, on obnavlja rusko-sovjetsku imperiju. I Tramp i Evropa moraće da se suoče sa tim neprijatnim saznanjem.
