Ono što je liderka Nacionalnog okupljanja kao udarne pesnice francuske ekstremne desnice Marin le Pen okarakterisala kao svoju „političku smrt“, javni tužilac nazvao je „jednakom primenom zakona za sve“. Kako bilo, sud u Parizu je nakon desetogodišnje istrage utvrdio da su Le Pen i još osmoro poslanika Evropskog parlamenta u periodu od 2004. do 2016. nezakonito preusmeravali plate svojih asistenata u partijsku kasu – ukupno, više od četiri miliona evra.
Le Pen je u sudnici sačekala čitanje presuda, ali je u toku procesa iz nje izašla i nije se vratila. Presude su iščitavane pojedinačno, i tek u ponedeljak po podne potvrđeno je da su kazne koje je tužilaštvo zatražilo uistinu i usvojene. Tako će francuska političarka, koju su mnogi videli kao iz četvrtog pokušaja moguću pobednicu na predsedničkim izborima 2027. godine, u zatvoru provesti četiri godine – od čega dve uslovno – moraće da plati 100.000 evra, a suočiće se i sa zabranom kandidature za javnu funkciju u trajanju od pet godina, koja će biti na snazi čak i ako Le Pen podnese žalbu na presudu.
Borba za interpretaciju
Na ročištu u februaru, ekstremna desničarka saopštila je da se ne oseća krivom, možda zato što je Nacionalno okupljanje u međuvremenu pokajnički vratilo oko tri miliona evra.
„Mislim da tužilac želi da Francuze liši mogućnosti da glasaju za koga žele“, poručila je Le Pen, i time pokrenula svojevrsnu borbu za interpretaciju događaja, kojoj se priključio i mađarski premijer Viktor Orban, rekavši: „Je suis Marine!“ Pravosudno pitanje tako je prebačeno na teren političkog, pa je i krivica Marin le Pen uokvirena kao deo šireg obračuna protiv evroskeptičnih, najčešće nacionalističkih opcija u Evropi.
Francuska političarka je, osim donekle Žan-Lika Melanšona, tvrdog levičara na čelu koalicije Novi narodni front, bila jedina liderka koja je mogla da u pitanje dovede Makronov autoritet
Prethodni korak bilo je privođenje Kalina Đorđeskua, rumunskog političara koji je na nedavnim predsedničkim izborima u prvom krugu odneo pobedu, a kome je tamošnja centralna izborna komisija zabranila učešće u drugom. Na teret mu se stavlja šest krivičnih dela, među kojima su podsticanje na radnje protiv ustavnog poretka, širenje lažnih informacija, stvaranje organizacije fašističke, rasističke ili ksenofobne prirode, kao i promocija kulta osoba krivih za genocid i ratne zločine. Proturilo se tu i pitanje finansija kampanje…
Ko profitira
Kao najveći politički pobednik rada francuskog pravosuđa, makar kratkoročno, ukazuje se „radikalni centrista“, predsednik Emanuel Makron.
Na liderskom nivou, Marin le Pen je, osim donekle Žan-Lika Melanšona, tvrdog levičara na čelu koalicije Novi narodni front, bila jedina osoba koja je mogla da u pitanje dovede Makronov autoritet.
„Ranije je Francusku potčinjavao Americi, a sad je stavlja ispod Evropske unije“, saopštila je Le Pen pre oko tri nedelje, i to u periodu u kojem Makron nastoji da se uspostavi kao novi lider EU.
„Mislim da tužilac želi da Francuze liši mogućnosti da glasaju za koga žele“, poručila je Le Pen, i time pokrenula svojevrsnu borbu za interpretaciju događaja, kojoj se priključio i mađarski premijer Viktor Orban, rekavši: „Je suis Marine!“
Njeno napuštanje političke scene ostaviće vakuum ne samo u vrhušci Nacionalnog okupljanja, nego i u širem političkom prostoru Francuske. U neobičnom igrokazu, činjenica da je stranka ekstremne desnice u junu 2024. godine do nogu potukla konkurenciju na izborima za EP podstakla je Makrona da raspiše vanredne parlamentarne izbore kako bi predupredio njen rast u nacionalnim okvirima. Međutim, umesto desnice, ubedljivo je trijumfovala Melanšonova leva koalicija, kojoj je, pak, potom onemogućeno da formira izvršnu vlast. Tobože, zbog radikalnih stavova.
Bez desničarskog strašila na vidiku, šansa da levica ponovi izborni uspeh drastično opada, što Makronu trasira put ka učvršćivanju vlasti u Francuskoj, a možda i francuske nadmoći u Briselu…
