Prošlog petka bilo je tačno šest decenija otkako su trojica atentatora usmrtila Malkolma Iksa pred trudnom suprugom i decom, premda je crnački aktivista taj svoj identitet dokrajčio godinu i kusur ranije. Tada se predstavljao kao El Hadž Malik el Šabaz i u svojih 39 godina je po drugi put promenio svetonazore, koji ipak nikad nisu drastično odudarali od gorljive želje da se rasna problematika razmrsi jednom zasvagda. Nameravao je da u popularnoj sali na Menhetnu objavi pokretanje inicijative Organizacija za afroameričko jedinstvo, a telohraniteljima je zabranio da pretresaju prisutne. „Svi su dobrodošli“, rekao je navodno, „i treba da se tako osećaju“.
Promena u zatvoru
Njegova biografija obuhvata sve putanje kojima su crnci u Americi u drugoj trećini prošlog veka bili prinuđeni da idu. Malkolm Litl rodio se 1925. godine u dalekoj Omahi, kao četvrto od sedmoro dece. Njegov otac Erl bio je sveštenik i poštovalac Markusa Garvija, jednog od prvih panafrikanista i crnačkih separatista – rečju, zagovornika ideje da svi potomci afričkih robova treba da se ujedine i, gde mogu, izbore za sopstvenu političku zajednicu. Otuda nije čudo što je Erl bio zanimljiv mnogim rasistima, a naročito ogranku Kju-kluks-klana po imenu Crna legija (ironije li!), koji su, smatrao je Malkolm kasnije, ubili njegovog oca i potom lažirali saobraćajnu nesreću. Ne bez opravdanja – drugi ogranak KKK-a već je bio ubio četvoricu njegovih stričeva.
Postao je vesnik nade svoje rasne sabraće, a na čuvenu rečenicu „Imam san“ umerenijeg Martina Lutera Kinga, odgovorio je: „Ne vidim san, vidim samo košmar“
Malkolmova majka je nedugo potom hospitalizovana nakon nervnog sloma, a deca su razdeljena po hraniteljskim porodicama. Malkolm je u školi beležio odlične uspehe, ali mu je učitelj na opasku da bi želeo da studira pravo dobronamerno rekao da „to baš i nije realno za crnčugu“. Preselio se u Harlem gde je isprobao nešto dostupnije perspektive – dilovao je drogu, svodničio, prostituisao se, reketirao, džepario… dok nije završio u zatvoru Norfolk.
Iskra koja čeka eksploziju
Nešto se do danas nije ipak promenilo – zatvori su bili i ostali rasadnici radikalizma, i mnogi su Afroamerikanci utehu i zajedništvo našli u islamu kao alternativi hrišćanstvu koje su doživljavali kao belačku veru. Prezime je zvanično promenio u Iks (Litl je bilo porodično znamenje porodice koja je posedovala njegove pretke), pristupio je šiitskoj organizaciji Nacija islama, a svojom harizmom i govorničkom snagom je njeno članstvo za nekoliko godina uvećao s nekoliko stotina na, govorilo se, oko stotinu hiljada. Postao je vesnik nade svoje rasne sabraće, a na čuvenu rečenicu „Imam san“ umerenijeg Martina Lutera Kinga, odgovorio je: „Ne vidim san, vidim samo košmar.“
Malkolmove ubice bili su njegovi bivši saborci i učenici, ljudi koji su sledili njegovu beskompromisnost i koji su njegove pozive na pokušaje rasne integracije doživeli kao izdaju
U eksplozivnoj mešavini trećesvetaškog nacionalizma, socijalizma i verskog fundamentalizma, Malkolm Iks je bio iskra koja i priprema i čeka trenutak za eksploziju. Međutim, njegova pravovernost se sve više sukobljavala s vrhuškom Nacije Islama, da bi se na koncu, krajem 1963, odmetnuo, preobratio u sunizam i ponovo promenio ime. Ilajdža Muhamed, poglavnik njegove bivše organizacije i nekada veliki prijatelj, dopustio je potčinjenima da se Maliku el Šabazu nanese „smrtonosna povreda“, ako se prilika ukaže.
I ukazala se – Malkolmove ubice bili su njegovi bivši saborci i učenici, ljudi koji su sledili njegovu beskompromisnost i koji su njegove pozive na pokušaje rasne integracije doživeli kao izdaju. Ili se makar tako mislilo – u junu 2023, dvojica su puštena iz zatvora i njihova krivica je poništena, a pojavili su se dokazi da su njujorška policija, CIA i FBI kompromitovali dokaze, a možda čak i organizovali ubistvo…
Malkolmova ćerka Ilijasa Šabaz je u ime porodice tužila SAD i zatražila odštetu u iznosu od sto miliona dolara. Njen otac nije mogao da studira pravo, dok ona ima dve diplome – iz biologije i obrazovanja.
