Prošlo je deset godina od Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama u Parizu (COP21), gde je 195 država preuzelo istorijsku obavezu da će zajedno raditi na održavanju dugoročnog porasta globalne temperature znatno ispod 2°C iznad predindustrijskog nivoa i da će nastaviti napore da se povećanje temperature ograniči na najviše 1,5°C. Francuska je odigrala punu ulogu u uspehu ovog velikog trenutka saradnje i univerzalne solidarnosti. Deceniju kasnije, možemo da budemo ponosni na to koliko smo daleko stigli.
U Francuskoj smo smanjili emisije gasova staklene bašte za 30 odsto u poređenju sa 1990, uključujući 20 odsto između 2017. i 2024. Prešli smo sa smanjenja nižeg od jedan odsto godišnje pre 2017. na smanjenje od prosečno više od dva odsto godišnje od 2017. do 2021. godine – i više od četiri odsto u proseku između 2022. i 2024. Cilj nam je smanjenje od 50 odsto do 2030, što znači 270 miliona tona manje ugljen-dioksida u atmosferi svake godine.
Decenija od COP21 obeležena je međunarodnim tenzijama, dovođenjem u pitanje naučnih saznanja, međunarodnim podelama i naporima da se izbriše univerzalni ideal slobode i bratstva među narodima
Ovi rezultati su kolektivno dostignuće Francuske – uspeh našeg jedinstvenog pristupa ekologiji, koji kombinuje napredak i zaštitu, i omogućava nam da istovremeno smanjimo i štetne emisije i nezaposlenost. Nikada ne namećemo neko pravilo a da istovremeno ne ponudimo pristupačne alternative. Odbijamo da žrtvujemo našu konkurentnost. Cilj nam je da kombinujemo suverenitet, zapošljavanje i dekarbonizaciju.
Kako? Kroz jasne izbore. Ekologiju sam postavio u srce svih naših ekonomskih, planskih, energetskih, poljoprivrednih i industrijskih politika. Takođe sam direktno zadužio premijera za ekološko i energetsko planiranje. Upravo objavljena Nacionalna strategija za snižavanje nivoa ugljenika primer je za to: ona postavlja naš kurs ka ugljeničnoj neutralnosti, oblikujući sve naše politike. Pritom se oslanjamo na šest osnovnih principa.
Poštovanje i zaštita nauke. Vodimo se konsenzusom Međuvladinog panela o klimatskim promenama, koji je u decembru pokrenuo pripremu svog sedmog izveštaja i održao prvi sastanak uz učešće svih njegovih autora ovde u Parizu. Zato toliko ulažemo u istraživanje klime i inovacije – kako bismo pronašli nova rešenja za dekarbonizaciju. Kroz Zakon o programiranju istraživanja i program Francuska 2030, finansirali smo izrazito praktična istraživanja i stotine projekata vezanih za klimatske promene u različitim oblastima, od malih modularnih nuklearnih reaktora i vodonika sa niskim sadržajem ugljenika, do održivih goriva i upravljanja vodama. U vreme kada se naučni glasovi dovode u pitanje, nastavićemo da ubrzavamo rad u ovoj oblasti i privlačimo najbolje istraživače kroz naše programe „Izaberite Francusku za nauku“.
Okončanje zavisnosti od uvoznih fosilnih goriva. Biramo dekarbonizovani i suvereni energetski sistem – neophodan i za nacionalnu nezavisnost i za zaštitu klime. Još 2022. u Belforu izložio sam glavne stubove naše energetske politike: smanjenje potrošnje fosilnih goriva, razvoj obnovljivih izvora energije i ponovno pokretanje nuklearne energije. To je uspelo: 2024. je naša električna energija bila više od 95 odsto dekarbonizovana – vodeće svetsko dostignuće. Nakon konsultacija i planiranja bez presedana, identifikovali smo zone u kojima će se do 2050. razvijati priobalne vetroelektrane. Oživeli smo nuklearni sektor, početna izgradnja i finansiranje šest novih EPR2 reaktora već su u toku, a razvijamo i male reaktore za proizvodnju toplote. Gradimo istinski suverenu energetsku industriju i nameravam da u tome idem još dalje: do 2027. zatvorićemo ili konvertovati poslednje termoelektrane na ugalj.
Gradimo istinski suverenu energetsku industriju i nameravam da u tome idem još dalje: do 2027. zatvorićemo ili konvertovati poslednje termoelektrane na ugalj
Pomaganje našim industrijama da sedekarbonizuju. Reindustrijalizacija Francuske znači pomoć u dekarbonizaciji sveta. Zelene investicije u Francuskoj su u poslednje tri godine povećane za skoro 30 odsto, a jedna od svake tri nove fabrike otvorene prošle godine iz sektora je zelene industrije. Već smo pokrenuli napore za dekarbonizaciju za 50 najvećih industrijskih lokacija – najvećih emitera, na koje otpada oko 10 odsto ukupnih emisija Francuske. Do 2030, ove lokacije će prepoloviti svoje emisije. Naše zelene industrije stvaraju radna mesta širom naših regiona. Upravo ovde, širom Francuske, planiramo da proizvodimo naša električna vozila (kao što je Renoov model R5 u Dueu), baterije, toplotne pumpe i solarne panele. Moramo s ovim da nastavimo i kao Evropljani – da i dalje pojednostavljujemo, inoviramo i bolje štitimo ove industrije od nelojalne konkurencije. Nadam se da će predstojeće najave Evropske komisije pokazati da hvatamo zamah, s istinskom „evropskom preferencijom“, tako da Evropa zaista postane mesto najambicioznijih projekata dekarbonizacije na svetu.
Održavanje francuskog cilja napretka za ljude. Ekologija mora da poboljša svakodnevni život ljudi. Renoviranje naših domova omogućava svima da umanje račune za energiju, pomaže zemlji da smanji zavisnost od fosilnih goriva i povećava kvalitet života svih. Ova težnja da se napreduje zahteva stalno obraćanje pažnje na jednakost i kupovnu moć. Kroz naš program socijalnog lizinga, 50.000 domaćinstava sa niskim prihodima je 2024. moglo da nabavi novo vozilo po rati od manje od 100 evra mesečno, a još 50.000 njih istu korist ostvarilo je tokom 2025. Kroz MaPrimeRénov’ (vladin program finansijske pomoći pokrenut 2020, prim.) i program Sertifikati za uštedu energije, učinili smo ovu tranziciju pristupačnom. Sastaviti kraj s krajem do kraja meseca ne mora da znači ubrzavanje kraja sveta.
Prilagođavanje klimatskim promenama. Moramo da se pripremimo za posledice klimatskih promena, koje su već tu i ubrzavaju se. Usvojili smo treći Nacionalni plan adaptacije i definisali referentni put za usklađivanje svih naših politika – od lokalnog do nacionalnog nivoa.
Nastavak naše borbe na evropskom i globalnom nivou. Evropa je klimatski najambiciozniji kontinent, s ciljem da do 2050. uspostavi ugljeničnu neutralnost. Evropska unija je takođe vodeći svetski finansijer ulaganja u borbu protiv klimatskih promena. Francuska u potpunosti prihvata svoju ulogu garanta Pariskog sporazuma i globalnih klimatskih ambicija.
U tom cilju sam 2017. pokrenuo Samit „Jedna planeta“, kako bih izgradio međusektorske koalicije sposobne da istovremeno deluju na projektima smanjenja emisija i adaptacije. Od tada smo pokrenuli 50 konkretnih inicijativa za borbu protiv klimatskih promena. Naši programi su, u rekordnom roku, doveli do usvajanja Kunming-Montreal globalnog okvira za biodiverzitet i Sporazuma o otvorenom moru, kao i do mobilizacije četiri milijarde evra za borbu protiv zagađenja plastikom i preko 19 milijardi evra za zaštitu biodiverziteta i bezbednost hrane.
Zelene investicije u Francuskoj su u poslednje tri godine povećane za skoro 30 odsto, a jedna od svake tri nove fabrike otvorene prošle godine iz sektora je zelene industrije
Deset godina nakon COP21, Francuska je bila domaćin Konferencije UN o okeanima, usmerene na zaštitu jedinstvenih ekosistema koji su od vitalnog značaja za klimu. Prevodimo ove napore uz poštovanje nacionalnog suvereniteta svih. Podržavamo partnerstva za pravednu energetsku tranziciju i tražimo inovativna finansijska rešenja koja usklađuju tokove privatnih investicija sa globalnim ciljevima dekarbonizacije. To je bila poruka s kojom sa otišao i na COP30 konferenciju u Belemu.
Decenija od COP21 bila je period uspeha i ambicija, ali je takođe obeležena i međunarodnim tenzijama, dovođenjem u pitanje naučnih saznanja, međunarodnim podelama i naporima da se izbriše univerzalni ideal slobode i bratstva među narodima. Kao i uvek, Francuska će biti u potpunosti posvećena borbi za našu klimu i našu planetu, i rukovodeći se uvažavanjem nauke, industrijskim ambicijama, napretkom, solidarnošću i primernim vođstvom Evrope. Učinimo predstojeću deceniju periodom kolektivnog uspeha. Siguran sam da hoćemo – ako ostanemo verni obavezama koje smo preuzeli u Parizu pre deset godina.
Copyright: Project Syndicate, 2025.
