za Radar iz Podgorice
Crnogorska javnost je prošlog petka bila prilično zatečena kada su pripadnici Posebne jedinice policije (PJP), u punoj opremi, u pancirima i sa „dugim cevima“, sredstvima za nasilno razbijanje vrata, praktično opkolili zgradu u samom centru Podgorice u kojoj se nalaze prostorije Prve banke, jednog od simbola bivše vlasti čiji je najveći akcionar Aco Đukanović.
Nakon završenog pretresa u Podgorici, inspektori su krenuli ka Nikšiću, gde je satima pre toga bila opkoljena porodična kuća Đukanovića u naselju Rastoci. Pretres je trajao do kasno u noć, a prema rečima Nikole Martinovića, nađene su neke stare lovačke puške sa posvetom njegovom bratu Milu Đukanoviću, oružje koje je pripadalo njegovom pokojnom ocu, nekoliko pancira i izvesna količina razne municije.
Ovaj poprilično skromni arsenal bio je, ipak, dovoljan da se najpre odredi trodnevni pritvor, a potom i zadržavanje do mesec dana za istaknutog pripadnika „prve familije“, jednog od najmoćnijih ljudi u Crnoj Gori u poslednje tri decenije.
Otvorena pitanja
Aco Đukanović je, dakle, završio u čuvenom zatvoru u Spužu, ali je njegovo hapšenje otvorilo mnoga pitanja, pre svega o uzrocima i eventualnim posledicama ne samo po Milovog brata.
Jedan deo javnosti je ubeđenja da se radi o običnoj „predstavi za javnost“.
„Očigledno je da bezbednosni vrh nakon skandala sa bekstvom Miloša Medenice, pa potom i ismevanja sistema od strane stvarnog ili virtuelnog Medenice, pokušava da pokaže da je ozbiljan i da funkcioniše. Hapšenje Aca Đukanovića jedno je u nizu hapšenja koja su usledila nakon slučaja Medenica. No, imajući u vidu da je brat dugogodišnjeg crnogorskog vođe u pritvoru zbog oružja koje je pronađeno tek tokom pretresa, čini se da se radi samo o hapšenju ’zvučnog imena’, radi fotografija na naslovnim stranama, a ne o ozbiljnoj policijskoj istrazi koja je dovela do rezultata“, smatra Milena Perović, glavna urednica nedeljnika Monitor.
Dejan Milovac, zamenik izvršnog direktora Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS), upozorava da je nelegalno posedovanje oružja i municije procesno najlakši i najbrži osnov za hapšenje. Nasuprot tome, dodaje Milovac, sumnje na korupciju, zloupotrebe i pranje novca (o kojima se godinama govorilo) traže mnogo teži dokazni lanac: trag novca, bankarsku dokumentaciju, veštačenja, često međunarodnu pomoć i dokazivanje odgovornosti konkretnih ljudi u konkretnim transakcijama. Dodatno otežava i to što su mnogi navodi vezani za period od pre više godina.
„Sa druge strane, policija je istovremeno saopštila da je tokom pretresa u Podgorici izuzeta određena dokumentacija i da će se ’povodom navedenog’ formirati predmet za dalje postupanje. Ostaje da se vidi da li će i ovo hapšenje biti iskorišćeno za politički marketing ili ćemo konačno imati konkretne rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala“, ističe Milovac.
MANS je još 2014. godine, kroz dosije „Nečasni savezi“, ukazivao da se Prva banka pojavljuje kao mesto gde se seku interesi politike, krupnog biznisa i ljudi koje su organi gonjenja i međunarodni partneri dovodili u vezu sa organizovanim kriminalom.
U tom dosijeu MANS je objavio navode o poslovima Aca Đukanovića i Prve banke sa mrežom Darka Šarića, Prema dokumentaciji koju su istraživači analizirali, problematičan je bio obrazac ofšor firme – neuobičajeni depoziti – propusti u identifikaciji klijenata. MANS je kao jedan od najilustrativnijih primera naveo da je Šarićeva firma Lafino Trade, 6. maja 2008, položila šest miliona evra na pet godina, uz kamatu od 1,5 odsto, u momentu kada je banka imala ozbiljne probleme sa likvidnošću. pominjani su i računi/poslovanje firmi poput Camarila, uz tvrdnje da su korišćene u šemama pranja novca.
Policija je saopštila da je tokom pretresa u Podgorici izuzeta određena dokumentacija i da će se formirati predmet za dalje postupanje. Ostaje da se vidi da li će i ovo hapšenje biti iskorišćeno za politički marketing ili ćemo imati rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala
Dejan Milovac
MANS je tada ukazivao i na to da su povlašćeni tretman u Prvoj banci dobijali i drugi akteri koje su domaći i međunarodni izvori opisivali kao ljude iz kriminalnog miljea ili sa ozbiljnim optužbama. Naveden je primer Brana Mićunovića i kredita (overdrafta) na račun Mićunovićeve supruge u iznosu od 4,6 miliona evra, Apostrofirane su i velike keš uplate koje se vezuju za Nasera Keljmendija, kao i problematični krediti prema kompanijama povezivanim sa Stankom Subotićem.
„Zbog toga smo podnosili i krivične prijave. Jedna linija je bila usmerena na sumnje da je država, u vreme finansijske krize, kroz aranžmane oko kreditne podrške Prvoj banci (44 miliona evra) i način njenog vraćanja, postupala tako da zaštiti privatni interes umesto javnog. Druga, direktno vezana za ’Nečasne saveze’, kulminirala je prijavom iz aprila 2014. godine. Specijalnom državnom tužilaštvu u kojoj je kao pravno lice obuhvaćena i Prva banka. Tražili smo da se ispitaju sumnje na pranje novca i kreditiranje pod sumnjivim uslovima“, kaže Dejan Milovac, zamenik izvršnog direktora MANS-a.
Mreža za afirmaciju nevladinog sektora je objavila navode o poslovima Aca Đukanovića i Prve banke sa mrežom Darka Šarića. Prema dokumentaciji, problematičan je bio obrazac ofšor firme – neuobičajeni depoziti – propusti u identifikaciji klijenata
Ova krivična prijava nije se nikad, od 2014. do danas, pretvorila u optužnicu i dobila sudski epilog.
„Institucije su uglavnom ostajale neme ili su saopštavale da ’nema osnova’. Tadašnja VDT Ranka Čarapić je 16. oktobra 2012. javno saopštila da je tužilaštvo proveravalo poslovanje Prve banke i da, iako je tačno da je Šarić poslovao preko Prve banke, kao i preko drugih banaka, nisu našli činjenice za pokretanje krivičnog postupka“, ističe Milovac.
Brojne afere
Aco Đukanović je spominjan i u mnogim drugim aferama. Recimo, akcije Prve banke od firme Kapital invest u vlasništvu Mila Đukanovića po ceni pet puta višoj od nominalne u julu 2008. godine za 1,55 miliona evra kupila je firma Izomont DV i to kreditom koji je prethodno dobila od Prve banke. Neretko, ili preciznije rečeno, po pravilu, u tim aferama je kao neposredni akter bi spominjan i Milo Đukanović. Recimo, Aco Đukanović je, prema objavljenoj dokumentaciji, sa ličnog računa, u aprilu 2013. godine, kupio preostalih skoro 11.000 akcija od bratove firme omogućujući mu čist profit od milion evra.
U aferi „Limenka“, nazvanoj prema zgradi u Podgorici, Vlada, odnosno MUP je bio dužan da ukloni tu zgradu do 2010. godine. To nije učinjeno, Aco Đukanović je tužio državu i dobio više od 10 miliona evra odštete. U vreme kada je ugovor sklopljen, pa sve do isteka roka za uklanjanje Limenke, premijer je bio Milo Đukanović. Podgoričko Osnovno državno tužilaštvo je u maju 2017. godine odbacilo krivičnu prijavu u slučaju „Limenka“ zbog zastare.
Prvu banku je od kraha spasila 2008. godine Vlada Crne Gore, kojom je predsedavao Milo Đukanović, odlukom da joj odobri pomoć od 44 miliona evra.
Zapravo, u vreme vladavine DPS-a, prilikom podela nadležnosti, Aco Đukanović je u ovdašnjoj javnosti bio mnogo više od vlasnika jedne banke i Milovog brata. On je percipiran kao šef ekonomskog krila stranke bez čijeg znanja, aminovanja ili neposrednog učešća nijedna odluka ili veći posao nije mogao biti zaključen. Zato je i njegovo hapšenje otvorilo ujedno mnoga druga pitanja. Ona najvažnija, za sada su bez odgovora.
U aferi „Limenka“, nazvanoj prema zgradi u Podgorici, MUP je bio dužan da ukloni tu zgradu do 2010. godine. To nije učinjeno, Aco Đukanović je tužio državu i dobio više od 10 miliona evra odštete
Jedna od dilema je svakako odnos vlasti, ne samo aktuelne, već i onih ranijih posle gubitka vlasti DPS-a, avgusta 2020. godine, prema Acu Đukanoviću. Bez obzira na njegov bekgraund, on se, kao i Prva banka, utisak je, sve vreme nalazio u priličnoj zavetrini što se tiče obračuna sa pojedincima i nasleđem DPS-a. Primera radi, Vlada Crne Gore se krajem prošle godine emisijom državnih obveznica u novembru zadužila kod domaćih građana i privrede za 50 miliona evra, a 40 odsto je dala banka u većinskom vlasništvu Đukanovića. Bez obzira na to što se radi o isplativom poslu, na čemu će za dve godine Aco zaraditi milion i po evra, ocena da je Prva banka zapravo spasila emisiju državnih obveznica neretko se tumačila kao deo dila Aca i vladajuće garniture.
Enigma Milo
Zanimljivo je da DPS nakon hapšenja ćuti. Posebno je interesantno i to da je svedok pri pretresu Đukanovićeve imovine bio Daka Davidović, ime koje se povezuje sa novim vlastima.
„Posebno je interesantno i to da je svedok pri pretresu Đukanovićeve imovine bio Daka Davidović, ime koje se povezuje sa novim vlastima. Čini se da je to poruka Aca Đukanovića upućena njima“, objašnjava Milena Perović.
Ono što daje dodatnu dimenziju ovom slučaju je upadljivo odsustvo (burnih) reakcija DPS-a, kakvih je bilo recimo u sličnim situacijama sa Vesnom Medenicom, nekadašnjom „gospodaricom crnogorskog pravosuđa“, nedavno osuđenom na deset godina zatvora, ili, recimo, u slučaju bivšeg specijalnog državnog tužioca Milivoja Katnića. DPS se, do trenutka pisanja ovog teksta, nije oglasio zvaničnim saopštenjem, a utihnuo je i najveći broj, obično vrlo grlatih, funkcionera ove stranke.
MANS je ukazivao i na to da su povlašćeni tretman u Prvoj banci dobijali i drugi akteri koje su domaći i međunarodni izvori opisivali kao ljude iz kriminalnog miljea. Naveden je primer Brana Mićunovića i kredita na račun Mićunovićeve supruge u iznosu od 4,6 miliona evra
Prava enigma je, međutim, potpuno odsustvo Mila Đukanovića. Od trenutka hapšenja, Milo ne samo da se nije oglašavao, već ga nema ni u javnosti u fizičkom smislu. Spekulacije su se naročito namnožile nakon što je makedonski novinar Zoran Božinovski objavio, a prosrpski mediji redom objavili, da je bivši predsednik i premijer Crne Gore 27. februara doputovao u najvećoj tajnosti u Skoplje ne bi li izbegao „više nego izvesno hapšenje u Crnoj Gori“.
Milo i DPS nisu odgovarali na ovakve navode. Samo je poslanica DPS-a Sonja Popović, na mreži X, navela da je bivši predsednik Crne Gore u Skoplju boravio 4. februara.
Crnogorci na sve to reaguju na sebi sopstven način, obično pitanjem – konstatacijom. „Viđi, Aco ti je u Spužu, a đe je Milo“, rečenica je koja se sve češće čuje.
Kada se bude znao odgovor, biće mnogo jasnija sudbina Aca, ali i Mila Đukanovića.
