Više od decenije, svakog dana, Mediteran je poprište tragedija. Ujedinjene nacije kažu da se samo prošle godine u njemu utopilo 2.200 ljudi dovoljno očajnih da krijumčarima daju šta imaju i obećaju šta nemaju u zamenu za pokušaj da na truležnim čamcima preplove Sredozemno more. Ali nešto drugačije zlo koje se u Mediteranu zbilo u noći između prvog i drugog maja, bez obzira na to što u njemu niko nije stradao, bilo je unikatno simbolično.
Jedan brod čije ćemo ime otkriti kasnije, kao poentu baš crnog vica, te je noći bio ukotvljen u međunarodnim vodama, nadomak Malte. Na njemu je bila grupa ljudi koja je nameravala da se provuče kroz izraelsku blokadu i u Gazu dostavi malo hrane i lekova. Manje od sata nakon što je prošao Međunarodni praznik rada, dan koji navodno ujedinjuje radni narod planete, neki je radni narod na taj brod poslao eksplozivne dronove. Trup je pukao, na palubi je planulo, ali je plovilo nekako izdržalo nad vodom, i naposletku niko nije ni povređen. Misija je dakako propala. Izrael po davno ustanovljenom pravilu nije ni potvrdio ni negirao da je napad bio njegovo delo, ali teško bi bilo naći nekoga ko iskreno sumnja u njegov potpis.
„Možemo samo da zamislimo kako bi se usijao gnev kada bi postojala bilo kakva naznaka da je taj potencijalno smrtonosan napad na humanitarno plovilo – tik izvan teritorijalnih voda države članice Evropske unije – izveo neprijatelj Zapada, a ne njegov saveznik“, zapisao je u njujorškom Jakobincu Nejtan Ejkherst, politikolog sa oksfordskom diplomom koji je nekada i sam dobrovoljno spasavao mediteranske davljenike.
Oštra osuda već posle 600 dana
Obećali smo i poentu te priče. Brod se zvao „Savest“ (Conscience), i u stanju u kome je sada, savršen je simbol kolektivnog evropskog odnosa spram stradanja u Gazi. Savest koja je prethodne sedmice, posle 600 dana razaranja i 55.000 mrtvih Palestinaca, oprezno pomolila glavu iz nekih kabineta u Londonu i Parizu, delotvorna je taman koliko i probušeni i nagoreli brod koji se bez posade ljulja na talasima.
Vlade Velike Britanije, Francuske i Kanade početkom prošle nedelje su nazvale svežu izraelsku ofanzivu „neproporcionalnom“, uslove u Gazi „nepodnošljivim“ i zapretile „konkretnim“ packama ako Tel Aviv nastavi da bude nevaljao. Britanski ministar spoljnih poslova Dejvid Lami suspendovao je pregovore o novom sporazumu o slobodnoj trgovini sa Izraelom, i – kako je zapisao Gardijan – pred parlamentom se služio jezikom kakvim dosad nije.
„Izraelski ministar finansija Bezalel Smotrič juče je govorio čak i o ’čišćenju Gaze’, o ’uništavanju onoga što je ostalo’, o ’selidbi Palestinaca u treće zemlje’. Moramo to nazvati pravim imenom. To je ekstremizam. To je opasno. To je odvratno. To je monstruozno“, uspeo je nekako da primeti Lami dok se iz zadnjih klupa Donjeg doma čuo povik: „Genocid!“
I ministri spoljnih poslova Evropske unije u to su vreme u Briselu rešili da pretresu trgovinski sporazum koji Unija ima sa Tel Avivom, mada ne baš odlučno, jer je za bilo sedamnaest članica, a protiv deset, navode i Gardijan i Dojče vele. Španija je jedna od retkih zemalja EU kojoj se može priznati da je o genocidu u Gazi barem grmela mnogo pre nego što su Dejvid Lami i ostatak britanskog establišmenta išta primetili, a njen ministar spoljnih poslova Hose Manuel Albares je ovog ponedeljka pozvao na embargo na isporuke oružje Izraelu, kao i na momentalnu suspenziju pomenutog trgovinskog partnerstva.
„Spasonosni plan“ Tel Aviva i Vašingtona
Saveznik je Evropi odgovorio u skladu sa očekivanjima. Izraelsko ministarstvo spoljnih poslova Evropskoj uniji je uzvratilo da „apsolutno ne razume kompleksnu stvarnost sa kojom se Izrael suočava“. Njegov portparol Oren Marmorštajn je negde video i „antiizraelsku opsesiju britanske vlade“ i zajedljivo zaključio da „Britanija ima pravo da škodi sopstvenoj ekonomiji“. Dodatno je žacnuo London primetivši i da je Britanski mandat, koji je kolonijalno pokrivao današnje teritorije Palestine i Izraela, prestao da postoji pre 77 godina.
Samom premijeru, Benjaminu Netanijahuu, ostalo je da optuži britanskog, francuskog i kanadskog kolegu, Kira Starmera, Emanuela Makrona i Marka Karnija, da „ohrabruju Hamas“. Sve to uprkos činjenici da Dejvid Lami, onako ljut, nije propustio da sebe nazove „doživotnim prijateljem Izraela“ i elaborirano strahuje za „sliku Izraela u očima sveta“.
U ponedeljak je, samo kao ilustracija, u jednoj školi pretvorenoj u sklonište izraelski dalekometni napad ubio 36 Palestinaca, uglavnom žena i dece, prenela je francuska državna mreža Frans 24 pozivajući se na izveštaje iz bolnice El Šifa u glavnom gradu Pojasa Gaze. Na stranu problem svođenja mrtvih ljudi na brojke, i te su brojke u Gazi odavno izgubile zamislivost. Da li je moguće zamisliti 55.000 mrtvih? Kako onda stojimo sa zamislivošću dva miliona gladnih?
Čini se da su oni izazvali sitnu kabinetsku indignaciju iz prethodnih pasusa, jer su i u ponedeljak bili glavna tema. Izrael je 2. marta potpuno zaustavio dotok pomoći u Pojas Gaze, i tek je 18. maja zatražio Ujedinjenim nacijama da nastave da je šalju „u ograničenom obimu“. Taj „ograničeni obim“ je kap vode u pustinji, ali Tel Aviv i Vašington imaju spasonosan plan, kažu. Budući da se žale da veliki deo humanitarne pomoći završava u rukama Hamasa iako Ujedinjene nacije to dosledno negiraju, zajedno su podržali – ili osnovali – Humanitarnu fondaciju Gaze (GHF), koju prema opisu Njujork tajmsa čini „šačica sveže formiranih privatnih organizacija sa opskurnim istorijatom i nepoznatim finansijerima“.
Ta bi firma trebalo da deli pomoć na četiri lokacije na jugu Pojasu Gaze, pod nadzorom biometrije, američkih privatnih vojski i izraelskih snaga. Prema Njujork tajmsu, jedan od glavnih ljudi operacije bi trebalo da bude mutan tip po imenu Filip Rajli, bivši oficir CIA, odavno aktivan u sektoru naoružanih plaćenika, a izvršni direktor je trebalo da bude Džejk Vud, bivši marinac, potom privatni humanitarac.
Humani plan zahteva od Palestinaca da tegle pakete kilometrima kroz izraelske vojne linije. Usput, verovatno slučajno, doprinosi i izraelskim namerama da što više žitelja Gaze sabiju na jug.
Njujork tajms je u nizu tekstova zaključio da je projekat GHF zamišljen već 2023, tek nekoliko nedelja nakon početka nove runde u Gazi, i da je delo družine izraelskih zvaničnika, oficira i biznismena. Tokom 2024. projekt je razvijen saradnjom sa ljudima poput Rajlija, i sada je, tvrde Vašington i Tel Aviv, spreman da nahrani Gazu. Nema ovde mesta za sve tragikomične detalje te ratnoprofiterske ideje, koje su prethodnih dana otkrivali i američki i izraelski mediji. Dovoljno je reći da je Džejk Vud dao ostavku pre nego što je ijedan paket stigao do Gaze.
„Jasno je da je nemoguće ostvariti naš plan i istovremeno se držati principa humanosti, neutralnosti, nepristrasnosti i nezavisnosti, od kojih neću odstupiti“, saopštio je Vud.
Kritičari širom sveta skreću pažnju na to da bi taj humani plan zahtevao od Palestinaca da koračaju i tegle pakete kilometrima kroz izraelske vojne linije. Usput bi, verovatno slučajno, doprineo i izraelskim namerama da što više žitelja Gaze sabiju na jug. A kada smo već pomenuli izraelske medije, pa time i društvo, jedna od važnijih tamošnjih tema prethodne sedmice bila je izjava Jaira Golana, lidera Demokratske partije. Put od vojne do političke karijere u Izraelu je čest, pa je i Golan general-major u rezervi, nekadašnji zamenik načelnika generalštaba, što je njegove reči učinilo eksplozivnim.
„Izrael je na putu da postane izopštena država, kakva je nekada bila Južna Afrika, ako ne počne ponovo da se ponaša kao normalna zemlja. Normalna država ne ratuje protiv civila, ne ubija bebe iz hobija i ne postavlja sebi ciljeve poput proterivanja populacije“, rekao je Golan.
Oluja zbog reči, ne zbog dela
Nema potrebe dugo opisivati oluju koja se sručila na generala. Ministar odbrane Izrael Kac nazvao je Golanove opaske „krvnom klevetom“ – aludirajući na staru antisemitsku tropu – i tražio da general bude „prognan iz javnog života“. Ministar pravde Jariv Levin zahtevao je i skidanje čina, a ministar komunikacija Šlomo Kari proglasio je Golana teroristom. Histerija je, zaključio je telavivski Harec u uredničkom komentaru, „prešla imaginarne granice režima i opozicije“, pa je Beni Ganc, nominalno opozicionar i bivši šef generalštaba, zaključio da je Golan „ugrozio slobodu izraelskih vojnika“, šta god to značilo. A prema uredništvu Hareca Jair Golan je samo rekao istinu koja ne prija izraelskim ušima.
„Posle skoro 600 dana rata Gaza nije ’nalik smrti’, već smrt sama. Bombardovanja, glad, nedostatak vode za piće, raseljavanja, nebrojeni mrtvi i ranjeni – te reči jedva opisuju ono što se u enklavi dešava. Gaza je postala najgore okruženje na planeti. Glad nije samo stomak koji krči, već egzistencijalni osećaj ekstremne iscrpljenosti. Ima onih među nama koji kažu da je ’sva Gaza Hamas’. To nije samo pogrešno, već je vrhunac dehumanizacije. Rat ljude pretvara u senke, u nejasne figure u novinskim izveštajima, u brojke u statističkim kolonama, u tela ispod ruševina. Živim u Izraelu, i vidim, čujem, čitam i znam da ovde ne možete da žalite ni kada u Gazi strada dete. Koliko još Palestinaca treba da bude ubijeno da bi se utažila izraelska žeđ za osvetom?“, pitala se u komentaru novinarka Hareca Šeren Falah Sab.
Žeđ za osvetom možda vodi nekog nasumičnog Izraelca sa ulica Sderota. Sigurno ne vodi Benjamina Netanijahua. Novinar Hareca Uri Misgav podseća na još jednu perspektivu, možda bližu tom nasumičnom Izraelcu – vojnici bivaju žrtvovani da bi se očuvao režim. Benjaminu Netanijahuu, koga na mirnodopskom ledu čekaju brojne političke i pravne nevolje, nikakav ishod rata ne može da bude koristan kao rat bez ishoda.
„Užasnuli smo svet. Izrael nikada nije bio omraženiji. Trampova Amerika je odustala od Netanijahuove vlade i počela da sklapa sporazume sa Irancima, Saudijcima, Hutima, Katarcima, Sirijcima i Hamasom“, zapisao je Misgav.
Opaska o „američkom sporazumu sa Hamasom“ odnosi se na neke nove maglovite pregovore o primirju u Gazi, na koje trenutno ne vredi trošiti reči. A što se tiče odustajanja… Misgav možda jeste očajan, ali ipak nije u pravu. „Svet“, barem onaj zapadni, bio konzervativan ili liberalan, neće „odustati“ ni od Netanijahua, a pogotovo ne od Izraela. Savest je samo beskorisna olupina.
